U ovom slučaju, govorimo o pojmu “Milosrdni anđeo”, kako se od marta 1999. već hiljadama i hiljadama puta u srpskim medijima, u razgovorima i člancima, pa i kod crkvenih ljudi, naziva NATO-agresija 1999. godine protiv Srba i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije a u korist kosovsko-metohijskih Albanaca.
Prošle srede u podne Jugoslovensko dramsko pozorište proslavilo je šezdesetogodišnjicu svoga postojanja.
Posle neobjasnjivog odlaska veoma važnih ljudi za ugled i značaj magazina Ekonomist, odlučio sam da i ja prekinem dalju saradnju.
Kako su telefoni sa Sarajevom radili, zvao sam poznate i nepoznate, da saznam da li u Beogradu ima ljudi koji su rat sa Sarajevom shvatili strašnije od bilo kojeg horrora.
Potpuno sam oduševljena veličinom gluposti koju je veroučiteljka izgovorila na jednom času građanske veronauke.
Rat je, usput budi rečeno, najbolje vrijeme za učenje geografije. Sve ekskurzije na temu “upoznaj domovinu da bi je više volio“ s ratom se u tom smislu ne mogu mjeriti.
Reč je, naravno, o stanju javne i medijske scene u Srbiji i postepenom i temeljitom urušavanju svakog sistema vrednosti na njoj.
Kaže se kako je inflacija ubrzana svuda, što bi trebalo da znači da je posledica nekih činilaca koji su van kontrole privredne politike, recimo srpskih vlasti.
Sme li javnost u Srbiji da zna zašto posle prvog neuspelog tendera srpski biznismen Zoran Drakulić ne može kao drugoplasirani da kupi RTB Bor.
Živimo u čudnim, nejasnim vremenima, a sav njihov apsurdni naboj sažet je u rečenici koju je izgovorio jedan naš istaknuti političar: „Nije vreme za Srbiju da bude racionalna“.
Lider SRS Vojislav Šešelj sastao se sa advokatima bivšeg vođe OVK i premijera Kosova Ramuša Haradinaja, koga je Haški sud pre tri dana oslobodio svih tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima. Blic, 06.04.08.
“Nominentur Neoplanta” – pribeležila je na latinskom Marija Terezija na marginu pismene zamolnice novosadskih građana. Tako je nastao Novi Sad, Neusatz i Újvidék.
Živimo u čudnim, nejasnim vremenima, a sav njihov apsurdni naboj sažet je u rečenici koju je pre izvesnog vremena izgovorio jedan naš istaknuti političar i koja očito predstavlja prerogativ srpskog „plana“ za bližu a bogami, izgleda, i za dalju budućnost: „Nije vreme za Srbiju da bude racionalna“, rekao je taj i ostao živ.
… završetak NATO summita u Bukureštu … neposlušna Evropa … pohvale i pokude Bušu … McCain je dobar momak … Jack Goldsmith se kaje … Emmanuel Todd i evropski pogled na Ameriku … kolumnista Joschka Fischer…
Kada bi tako nešto bilo moguće, Srbija ovih dana ne bi razbijala glavu dilemom da li da ide u EU ili ko zna kuda, već bi joj prva briga bila – zašto nam sudbinu i živote određuje tehnička vlada Vojislava Koštunice. Zar ne bi bilo bolje da nema nikakve vlade.
Autor čuvene karikature proroka Muhameda sa turbanom u obliku bombe – objavljene uz jedanaest drugih u septembru 2005 – živi skriven u Arhusu otkako je osujećen atentat na njega u februaru.
Nije tajna, Nicolas Sarkozy je prvi poslijeratni francuski predsjednik koji se muči s Nijemcima, pa ako se to i ne vidi iz gestike i broja susreta s njemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Poražavajuća je činjenica da haške sudije, a to nije prvi put, puštaju na slobodu zlikovca kakav je, po svemu sudeći, Haradinaj.
Iako je trgovina na političkoj berzi nešto drugačija od one na finansijskom tržištu, mnogo ljudi se svaki dan pita čije političke akcije kupuje Miroslav Mišković.
Nedavno je Politika u svom kulturnom dodatku započela seriju intervjua sa – kako stoji u najavi serije – “vrhunskim srpskim intelektualcima”.
Rekao je da je bilo i drugih zahteva, ali se svemu pristupa sa oprezom zato što su u prošlosti zvaničnici koji su pregovarali u Mugabeovo ime davali obećanja koja on nije ispunio.
Nema više nikakve sumnje: sve Koštuničine i Ilićeve androide proizvode i puštaju u promet na jednom mestu.
Radio emisija 04.04.2008, govore: istoričar Nikola Samardžić, sociolog Pavle Rak, pravnik Vladimir Todorić i antropolog Ivan Čolović.
Pre nekoliko nedelja napravim koalicioni sporazum sa samim sobom da bar nekoliko dana apstiniram od političkih emisija na ovdašnjim televizijama, ali mi đavo ne da mira.
Iako je prerano bilo šta prognozirati, ipak se sa dosta razloga može pretpostaviti da će rezultat majskih izbora biti blizak “pata kartama” s evropske ili antievropske strane.
Često čujete kako se za nekog političara, ili kakvog drugog oportunistu kaže da bi prodao i sopstvenu babu ako bi to koristilo njegovim interesima.
Dok jedni veruju da će ih biračko telo prepoznati kao inventivne graditelje, drugi očekuju oreol zaštitnika prava i ekonomskih interesa zemlje. Autoput u toj priči više nije ni bitan.
Zaista, kuku lele ovde normalnom čoveku. Niti može da jede kako treba, niti može da se sahrani. Teško i živome, a i mrtvome.
Na zapadu Evrope nema ni intelektualnog ni političkog antikomunizma. U postkomunističkoj Evropi postoji dosta snažan politički antikomunizam.
Četrdeset je dana od kako je mladić Z. Vujović izgoreo u plamenu američke ambasade. Ljudi smo i dugujemo mu sveću, taj simbol žrtve koji živi prinose mrtvima.
Reakcije berzi na izbore su uglavnom standardne. Ako se predviđa pobeda privredno liberalnijih, desnih stranaka, berza raste. Da li će i koliko rasti dugoročnije, zavisi od politike te vlade.
U Bukureštu ćemo saznati da li demokratski Zapad zastupa svoje vrednosti slobode i tolerancije, podržava svoje prirodne saveznike i pruža li ili ne ruku onima koji, u Evropi ili na njenim marginama, gorljivo slave njegove konstitutivne ideale.
