Papirnati avioni
U vreme kineske kulturne revolucije neprijatelj je bio „tigar od papira“. Danas, srpska obrazovna kontrarevolucija svoje protivnike simbolizuje kroz „avione od papira“.
U vreme kineske kulturne revolucije neprijatelj je bio „tigar od papira“. Danas, srpska obrazovna kontrarevolucija svoje protivnike simbolizuje kroz „avione od papira“.
Radio emisija 26.03.2004, govore: Stjepan Gredelj, Nikola Samardžić, Maja Vasić-Nikolić i Nenad Živković.
Radio emisija 19.03.2004, govore: Miloš Vasić, Mileta Prodanović i Petar Luković.
Radio emisija 12.03.2004, govore: Vesna Pešić, Ivan Milenković i Srđa Popović.
Samozavaravanje će, međutim, skupo stajati Srbiju i njene evropske pokrovitelje. To je i jedna od poruka same Đinđićeve sudbine. Još kad je odabrao Koštunicu za Miloševićevog takmaca, Đinđić je zakoračio na onu stranu života.
Radio emisija 05.03.2004, govore: Milan Nikolić, Mladen Lazić, Dragoljub Mićunović, Borka Pavićević, Nenad Prokić i vladika Atanasije Jeftić.
Sve donedavno, Srpska crkva je uglavnom ćutke prelazila preko postojanja zilotskog pokreta na svojoj kanonskoj teritoriji.
Utisak je da ni ovoj vladi kao ni prethodnoj nisu jasne dve ključne stvari oko tranzicije. Prvo, ništa ne vrede kozmetički potezi, ako se ne promeni sistem u pravcu tržišnijih rešenja. Drugo, tranzicija nije samo stvar tehnike, nego institucija.
Radio emisija 27.02.2004, govore: Biljana Kovačević-Vučo, Miroslav Prokopijević, Vladimir Gligorov, Dana Popović, Miodrag Zec, Ljubomir Madžar i Dejan Mijač.
Vreme
Mi smo jedan mnogo smešljiv narod. Smejali smo se kad su Slovenci najavljivali otcepljenje – ha, ha, kao da će moći bez nas.
Radio emisija 20.02.2004, govore: Desimir Tošić, Latinka Perović, Radmila Radić, Biljana Srbljanović, učesnici skupa Dveri srpske: vladike Amfilohije i Atanasije i Radoš Ljušić.
Radio emisija 13.02.2004, govore: Vojin Dimitrijević, Vladimir Gligorov, Mihal Ramač i Végel László.
Radio emisija 06.02.2004, govore: Đorđe Vukadinović, Miljenko Dereta, Slobodan G. Marković i Predrag Matvejević.
Ključna strateška odluka bi bila sprovođenje ekonomske reforme koje bi zemlju za dve godine dovele bar oko 30. mesta na listama investitora. Odatle slede reforma privrede i državne uprave.
Radio emisija 30.01.2004, govore: Stojan Cerović, Zoran Panović, Ivan Milenković i Milutin Petrović.
Radio emisija 24.01.2004, govore: Vesna Pešić, Mirko Đorđević, dečak Vasa i Srđa Popović.
Naša Crkva stvara nekakvu drugu paralelnu MPC, a kako će ta crkva izbeglička služiti u Makedoniji, to niko ne mari. Ali, ko zna kako će se igra okončati.
Radio emisija 17.01.2004, govore: Đorđe Pavićević, Radmila Radić, Vladimir Milčin, Mirko Đorđević i Latinka Perović.
Radio emisija 10.01.2004, govori Teofil Pančić.
Telefonski razgovor Legije i Željka Ražnatovića Arkana, 20. maj 1992. i telefonski razgovor Fikreta Abdića i Ratka Mladića, 23. maj 1992.
Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Jovice Stanišića, 12. januar 1992.
Telefonski razgovori između Valtera i Legije, NN muške osobe i Legije i Željka Ražnatovića i Legije, 15. maj 1992.
Telefonski razgovor Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, 12. jun 1991.
Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, 11. jun 1991. i telefonski razgovor Dobrice Ćosića i Radovana Karadžića, 8. jun 1991.
Ako vas nema na Heritidžovoj rang listi ekonomskih sloboda, poput SCG ili Srbije, znači da ste neinteresantni za ulaganja.
Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, 29. maja 1991. i telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića 4. juna 1991.
I ranije je za mene čitanje “Politike” bilo inspirativno, ali tog leta u “Politici” sam nalazio mnogo više od nadahnuća: samu istinu!
Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića 29. maja 1991.
Srušiti jednu reformsku vladu u ime obećanja da će se napraviti druga, takva ista samo bolja, sumnjiv je poduhvat u svakom pogledu.
Radio emisija 20.12.2003, govore: Mirko Đorđević, Teofil Pančić, Borka Pavićević, Dragan Babić i Miodrag Zec.
Za Marka Nikezića moderna Srbija je bila egzistencijalni interes srpskog naroda, za Ćosića, moderna Srbija je bila upravo njegova negacija.