Evo nas, dakle, konačno i na toj prokletoj šengenskoj beloj listi. Oli Ren kaže da je učinjen strahovit napor da se to desi pred božićne praznike u duhu „dobre volje“. Ah, kakav poklon!

Komentatori koji žele da ostave utisak učenosti rado se pozivaju na onu misao Karla Marksa kako se događaji u istoriji odvijaju premijerno kao tragedija, reprizno kao farsa.

Pravilo da ne smijemo ubijati jest moralno pravilo koje vrijedi nezavisno o razlici između teističkog i ateističkog utemeljenja. To je moralno pravilo koje možemo smatrati etičkim principom života u civilnom društvu.

Šta je Tadić poručio Srbiji? Dve ključne stvari: 1. Srbija ide ka Evropskoj uniji, i basta; 2. Srbija ne ide u Evropsku uniju bilo kako, nego samo, jedino i isključivo sa svojim identitetom.

Da sam na mestu Borisa Tadića, dobro bih se zabrinuo. Nije mala stvar, Vukadinović i Antonić izdali zajedničko saopštenje.

24. novembra objavljen je intervju sa Ljiljanom Čolić u kome potvrđuje da je odlučna protivnica Darvinove teorije, koja je sada na „smetlištu istorije“, „nebulozna“ koncepcija koja se „kosi sa zdravom pameću“.

Dekoncentriše me što su pisci ovog neverovatno složnog eseja svak na svojoj fotografiji, razdvojeni u prostoru i vremenu: Vukadinović iz svoje mislim apsolventske faze, Antonić u svojoj savremenoj verziji, u besmrtnom ruhu profesora univerziteta.

„Gospođo, dobili ste u ruke vruć krompir“, rekli su Jadranki Kosor kad je postala premijerka. „Napravit ću od njega krompir salatu“, odgovorila je kao iz puške.

Čini se da će budući komesar za proširenje u značajnoj meri biti i komesar za bezbednost EU.

Mnogo je i smešnog i tužnog u starim novinama i zapisnicima sa sednica Narodne skupštine.

Očekuje se da će sledeće godine privredni rast biti oko 1,5 odsto. Pre svega zato što će se donekle oporaviti ulaganja, pretpostavljam pre svega javna.

Gordana Pop Lazić se sazula zbog statuta Vojvodine i gađala cipelom Gordanu Čomić. Aligrudić je pun razumevanja za let salonske cipelice koleginice iz SRS-a, jer u pitanju je povampirenje sna o brionskoj Jugoslaviji.

Plavuša iz seksističkog vica je u večitoj dilemi kako se pravilno kaže: Irak ili Iran? Za naš politički establišment tu nikada nije bilo dileme: i jedno i drugo je ispravno.

Broj onih koji su učestvovali u povorci za kovčegom patrijarha tretira se kao rezultat nekog glasanja, ne samo za patrijarha, već za i protiv pravoslavlja, srpstva, sekularne države, EU, Arkana, crkve, Putina, Đinđića, Amfilohija Radovića.

U Beogradu je formirana neka nova Komunistička partija Srbije, pompezno preambiciozna organizacija koja nastaje ujedinjenjem bezbrojnih minijaturnih partijica.

Za koje se to vrednosti borio Goran Knežević? Godinama nas je sa raznih strana ubeđivalo kako je to sposoban mlad čovek. A onda ga je preko noći skembalo u zatvor.

Kakva evropska bezbednosna arhitektura je u interesu Srbije? Da li je to neka vrsta OSCE ili neki novi ugovor o bezbednosti Evrope koji bi zaustavio dalje širenje NATO, a možda i EU?

Da bi se ocenio stepen autonomije potrebno je voditi računa bar o tri kriterijuma. Da li je reč o izboru ciljeva, izboru sredstava ili o samostalnom upravljanju?

Dok vi čitate ovaj tekst, Ratko Mladić sedi verovatno negde u toplom i možda se silno zabavlja najnovijim ciklusom bajanja na temu “hoće li pre Srbin u kosmos ili Mladić u Hag”.