Foto: Peščanik

„Monstrum ne postoji!“

Otkako su izvršili masovna ubistva, jedan 13-ogodišnjak i jedan 21-ogodišnjak se u javnosti pominju i opisuju kao monstrumi. Tako ih nazivaju političari, estradne zvezde i mnogi novinari.

Foto: Peščanik

Pronađi ubicu

Pronađi (budućeg) ubicu – to je nova igra u našim školama, a prema zamisli nekog genija iz policije. Ne znam da li je čitalac manje naivan od mene, ali odmah ću reći – ovo nisam očekivao.

Foto: Peščanik

Pakao su drugi

Prepušteni samima sebi, učenici Zemunske gimnazije su pozvali patrijarha Porfirija na skup „Jedan minut nije dovoljan“, održan u Zemunskom parku ispred crkve Svetog arhangela Gavrila.

Foto: Peščanik

Škola kao druga kuća

Razmišljanja o masakru u školi u Beogradu dovode me do zaključka da je škola izgubila ulogu druge kuće, druge porodice i druge sigurne luke za našu decu, ali i za nastavnike u njoj.

Foto: Peščanik

One gorke suze posle

Tokom 2021. izrečeno je 12 odsto više sankcija maloletnicima u odnosu na 2020. Pritom, 90 odsto njih su dečaci. Šta se dešava sa našim dečacima? Niko nije pitao, nikoga nije zanimalo.

Foto: Peščanik

Stanje sužene svesti

Znamo da predsednik Srbije ne ume da zaćuti. I ne samo da ne ume da zaćuti nego ne ume ni da govori. On ume samo da ogovara. I nepogrešivo izgovara pogrešne stvari.

Foto: Peščanik

Milost!

Čovek bi očekivao da predsednik države, duboko ljudski potresen talasom ubilačkog nasilja, prozbori nešto o mirenju, vremenu za tugu i oživljavanje, ili bilo šta drugo humano… i hrišćansko.

Foto: Mina Milenković

Rat patriotizama

Patriotizam kao ljubav prema „maloj domovini“ uporediv je sa nostalgijom prema detinjstvu i svemu svetlom, naivnom što je bilo u njemu. Takav patriotizam je svojstven većini ljudi.

Foto: Mina Milenković

Sistemska nesreća

Od sinoć se u Srbiji živi na sreću. Možda će vas stići metak, a možda i neće. Svejedno je da li ste u centru grada ili daleko od njega. Na koliko sreće se može računati u Srbiji?

Šta sve nismo trebali reći, a jesmo

Nomad.ba – Oružje „zapadnom inovacijom“ smatraju društva krcata oružjem kojim su do juče pucali na komšije, koja generacije podižu na epskom narativu herojskih bitaka, vojnih operacija…

Foto: Predrag Trokicić

Zemlja nasilja i smrti

Premijerka je objasnila da sistem nije zakazao. Ovo što imamo – to je sistem. Noćas je u okolini Mladenovca počinjen novi masovni pokolj. Ministar policije već zna da je to teroristički akt.

Foto: Predrag Trokicić

Danak u krvi

Pišem vam iz zemlje u kojoj je u poslednjih 12 meseci u osnovnim školama ubijeno 22 dece uzrasta od 9 do 11 godina. Pišem vam iz zemlje u kojoj je šestogodišnjak iz pištolja ustrelio učiteljicu.

Foto: Predrag Trokicić

Petak

Odlučeno je da petak bude prvi dan žalosti povodom zločina koji se desio u sredu. Kao da su rekli: „Neka žale sami dva dana, pa ćemo tri dana žalosti mi da im damo, to je cela nedelja zabave.“

Foto: Predrag Trokicić

Sedam devojčica

To je teško reći, ali se mora. Dečko koji je ubijao ubijao je uglavnom devojčice. Da li su one u odeljenju bile većina? Da li su ga one tukle i vređale? Šta god da je, strašna činjenica je tu…

Foto: Slavica Miletić

Kriminalizacija novinarstva

U doba SSSR-a strani novinari su sve što napišu morali da pokažu sovjetskom cenzoru. Od 1946. do 1956. taj cenzor je bila moja baka Rusja. Sedela je iza vrata preko kojih je bila navučena zavesa…

Festival leda u Harbinu 2008, foto: Elijah Wilcott/Wikimedia Commons

Rusija i Kina

Nekada sovjetske, a posle ruske trupe već decenijama se spremaju za rat sa Kinom. Hiljade tenkova u skladištima ispod zemlje pripremane su za rat u Sibiru. A onda je sve prebačeno u Ukrajinu.

Ekološki ustanak 2021, foto: Peščanik

Rio Tinto i kuvane žabe

Rio Tinto je 11 puta tražio i dobio produženje roka za predaju dokumenata radi odobrenja eksploatacije litijuma u lozničkom kraju. Ni Rio Tinto ni država ne odustaju od ovog projekta.

Foto: Predrag Trokicić

Crveni alarm

Pitanje zašto baš sad navodi nas na vezu sa decenijskom vlašću novoradikala kao nekoj vrsti objašnjenja za ovo masovno ubistvo. Ta vlast stoji na mržnji i strahu – to je van svake sumnje.

Foto: Predrag Trokicić

Neobična smrt liberalne individue

Kapital u oblaku je rasuo individuu u mnoštvo fragmentiranih podataka, u identitet sačinjen od izbora izraženih klikovima kojima algoritmi manipulišu na načine koje ne možemo da pojmimo.

Foto: Predrag Trokicić

Kad traktori zamene bicikle

Šta je to tako uvredilo slovenačke seljake? To što nova vlada ima naklonost prema zaštiti prirode i svega živoga. Golob propoveda smanjenje mesa u ishrani. A glavni krivac je – medved.

Foto: Peščanik

Okupator i gaulajter

Ne zna se ko je veća budala – da l Vučić što razgovara s njima, da l oni što razgovaraju s njim. Neka čitalac sam zaključi, da li bi razgovarao s osobom koja mu kaže „lažovu jedan“.

Spomenik fašizmu

Novosti – Čak je i ovome potpisniku zamalo promaknulo: na spomeniku jedinici nazvanoj po ustaškom koljaču Rafaelu Bobanu uklesan je pozdrav „Za dom spremni“, koji ranije nije bio tu.

Foto: Slavica Miletić

Pesme

Socijalista i pacifista, britanski Majakovski. Njegov odgovor na pitanje zašto ljudi slabo čitaju poeziju: „Većinu ljudi uglavnom ne zanima poezija zato što poeziju uglavnom ne zanima većina ljudi.“

Foto: Predrag Trokicić

Prvomajska

Potpuno je legitimno pitanje šta je potrebno da se radnici u Srbiji organizuju pa da za Prvi maj, kao u mnogim zemljama Evrope i širom sveta, iskažu nezadovoljstvo svojim položajem.

Foto: Kupindo

Srpska laktašica

Književni pregaoci tzv. srpskog sveta prevode dela hrvatskih književnih klasika na srpski. Tako su nestali Družba Pere Kvržice i Vlak u snijegu, a pojavili se Družina Pere Kvržice i Voz u snegu.

Foto: Predrag Trokicić

Zarđala kutlača

Umesto da prete kako će klati zarđalim kašikama obećavali su da će nas sve nahraniti prepunim kutlačama. U međuvremenu su i kutlače malo zarđale. Od neupotrebe.

Dalaj Lamin jezik

Snimak Dalaj Lame koji nekom dečaku kaže „Sisaj mi jezik“ zapadna javnost je većinom osudila kao primer neprikladnog ponašanja, uz spekulacije da je Dalaj Lama senilan, pedofil ili i jedno i drugo.

Sa izložbe Mrđana Bajića Nepouzdani pripovedač, MSU 2022-23, foto: Predrag Trokicić

Nova elita

Ideja o novoj obrazovanoj eliti koja sebi pripisuje progresivne vrednosti, ali samo zato da bi dominirala nad ostalim slojevima društva, ima dugu predistoriju i često se javlja tokom 20. veka.