Reč je, naravno, o stanju javne i medijske scene u Srbiji i postepenom i temeljitom urušavanju svakog sistema vrednosti na njoj.

Potpuno sam oduševljena veličinom gluposti koju je veroučiteljka izgovorila na jednom času građanske veronauke.

Sme li javnost u Srbiji da zna zašto posle prvog neuspelog tendera srpski biznismen Zoran Drakulić ne može kao drugoplasirani da kupi RTB Bor.

Lider SRS Vojislav Šešelj sastao se sa advokatima bivšeg vođe OVK i premijera Kosova Ramuša Haradinaja, koga je Haški sud pre tri dana oslobodio svih tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima. Blic, 06.04.08.

Živimo u čudnim, nejasnim vremenima, a sav njihov apsurdni naboj sažet je u rečenici koju je pre izvesnog vremena izgovorio jedan naš istaknuti političar i koja očito predstavlja prerogativ srpskog „plana“ za bližu a bogami, izgleda, i za dalju budućnost: „Nije vreme za Srbiju da bude racionalna“, rekao je taj i ostao živ.

… završetak NATO summita u Bukureštu … neposlušna Evropa … pohvale i pokude Bušu … McCain je dobar momak … Jack Goldsmith se kaje … Emmanuel Todd i evropski pogled na Ameriku … kolumnista Joschka Fischer…

Kada bi tako nešto bilo moguće, Srbija ovih dana ne bi razbijala glavu dilemom da li da ide u EU ili ko zna kuda, već bi joj prva briga bila – zašto nam sudbinu i živote određuje tehnička vlada Vojislava Koštunice. Zar ne bi bilo bolje da nema nikakve vlade.

Nema više nikakve sumnje: sve Koštuničine i Ilićeve androide proizvode i puštaju u promet na jednom mestu.

Nije tajna, Nicolas Sarkozy je prvi poslijeratni francuski predsjednik koji se muči s Nijemcima, pa ako se to i ne vidi iz gestike i broja susreta s njemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Poražavajuća je činjenica da haške sudije, a to nije prvi put, puštaju na slobodu zlikovca kakav je, po svemu sudeći, Haradinaj.

Iako je trgovina na političkoj berzi nešto drugačija od one na finansijskom tržištu, mnogo ljudi se svaki dan pita čije političke akcije kupuje Miroslav Mišković.

Nedavno je Politika u svom kulturnom dodatku započela seriju intervjua sa – kako stoji u najavi serije – “vrhunskim srpskim intelektualcima”.

Iako je prerano bilo šta prognozirati, ipak se sa dosta razloga može pretpostaviti da će rezultat majskih izbora biti blizak “pata kartama” s evropske ili antievropske strane.

Zaista, kuku lele ovde normalnom čoveku. Niti može da jede kako treba, niti može da se sahrani. Teško i živome, a i mrtvome.

Na zapadu Evrope nema ni intelektualnog ni političkog antikomunizma. U postkomunističkoj Evropi postoji dosta snažan politički antikomunizam.

Četrdeset je dana od kako je mladić Z. Vujović izgoreo u plamenu američke ambasade. Ljudi smo i dugujemo mu sveću, taj simbol žrtve koji živi prinose mrtvima.

Reakcije berzi na izbore su uglavnom standardne. Ako se predviđa pobeda privredno liberalnijih, desnih stranaka, berza raste. Da li će i koliko rasti dugoročnije, zavisi od politike te vlade.

Dok jedni veruju da će ih biračko telo prepoznati kao inventivne graditelje, drugi očekuju oreol zaštitnika prava i ekonomskih interesa zemlje. Autoput u toj priči više nije ni bitan.