Nenad Prokić, poslanik LDP-a, povodom apela grupe intelektualaca građanima da se više uključe u politički život: U javnom mnenju se zahteva od pojedinca da bude bezgrešan da bi dobio podršku. To je problem ljudi koji su u Peščaniku.
Sadašnja situacija nas obavezuje da javno podržimo pre svega LDP koja i u ovakvim okolnostima pokazuje da je moguće voditi hrabru politiku.
Zadnjih nekoliko dana sam proveo u neprijatnom društvu đenerala Ratka Mladića, gledajući snimke koje je prošle hefte emitovao Bakir Hadžiomerović u emisiji 60 minuta.
Za razliku od Srbije, gde dominiraju rđave vesti, oporavak je po svemu sudeći već počeo u Kini. Šta objašnjava razliku?
Tabloidi krše prvi obavezujući međunarodni instrument zaštite ljudskih prava.
Za svega godinu i po dana, od zime 1692. do ljeta 1693., sudsko-crkvena vijeća u Salemu i okolnim gradovima optužila su preko dvije stotine žena (i ponekog muškarca) za vještičarenje.
Evropa, najveća država na svetu, bar po broju stanovnika, svoga nominalnoga predsednika ne bira neposredno, nego ga bira skupština, sa kandidatske liste na kojoj je – jedno ime.
Oni koji se sada pozivaju na profesionalizam ne pokazuju interes za ono što je najvažnija obaveza novinara: da dolaze do vesti, da istražuju činjenice i da informišu čitaoce.
Radio emisija 19.06.2009, govore: ekonomista Miroslav Prokopijević, Stevan, Sofija, Miloš i novinar Petar Luković.
Dobrodošli! Ovo je Dnevnik Tribunala broj 605, 12. juni 2009. godine. Izdavač: Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje, IWPR.
Samo naizgled, „beli šengen“ nema nikakve veze sa našim makroekonomskim problemima i samo neupućenima se čini da nam ukidanje viza i nije potrebno.
Angažman medijskih komesara tipa Vojislava Mićovića, Save Križavca, Ljiljane Bulatović, Živorada Minovića, Slobodana Ignjatovića, Dušana Čukića, Dragana Radevića, Živorada Đorđevića, Radisava Brajovića, početkom 90-tih prerastao je u neobuzdano medijsko nasilje.
Svake novine koje ovaj proces nazivaju izborima, i koje ponekad pominju mitinge, istraživanja javnog mnjenja i prebrojavanje glasova, služe samo tome da zasmeju ajatole.
Vodeći engleski istoričari komentarišu uspeh ekstremne desnice na poslednjim evropskim izborima.
Želeo bih da se osvrnem na polemiku koju su u poslednje dve nedelje na sajtu Peščanika vodili Srđa Pavlović i Tea Gorjanc-Prelević.
Javno čitanje srpskog Fausta, CZKD, Birčaninova 21, Subota, 20. jun, 18h
Tačno je. Ne valja ništa. Ne ide ništa. Sve propada. Fakat. Nema nam, međutim, spasa – insinuira profesor – ukoliko ne poslušamo njega, dr Vojislava.
IDC (Mirsad Tokača) napušta koaliciju za REKOM i odgovor FHP (Nataša Kandić).
Darvinijana je vodič kroz evolucionu biologiju, a namenjena je svima koji zapažaju tihi sukob između dva pogleda na svet: racionalnog (naučnog) i mističnog (religijskog).
Iranski izbori održani 12. juna nisu bili ni slobodni ni pošteni, ali sama mogućnost da se glasa protiv Ahmadinedžada izazvala je ogromnu izlaznost.
Za razliku od Hitlera i Staljina, vlade zemalja izvoznica sirovina nemaju nameru da pokore moderni svet. One žele da se izoluju od njega, jer ne žele da izgube vlast i novac.
Dok se teorija po kojoj se neki u društvu uzdižu, a neki propadaju često naziva socijalnim darvinizmom, bili bismo puno bliži istorijskoj uzročnosti ako bismo darvinizam nazvali biološkim kompetitivnim kapitalizmom.
Svaki naši izbori su performans kitova samoubica nasukanih na peščanim žalima po kojima bi da jure krokodile. I zato se, kad s bolesnim strpljenjem slušam Tadićeve pretnje i obećanja, osećam kao da sa mnom nešto nije u redu.
Drugačije se glasa na lokalu, a drugačije za Narodnu skupštinu, upozoravaju pametni ljudi. To, naravno, ne smeta Tomi i Aci da seire na zemunski način: ala smo jaki, brate!
REKOM bi morala da se ozbiljno pozabavi personalizacijom odgovornosti elite na vlasti, kao i pitanjem političke odgovornosti te elite.
Jeste, zemlja ne izlazi na more, ali: “naša se zemlja, gospodine, graničila nekad sa dva mora, a naši su narodni ideali da Stradija bude ono što je nekada bila.”
Veoma je važno da svi oni koji imaju potrebu da i dalje lažu, to mogu da čine javno i slobodno. Što slobodnije, to bolje. Da vidimo kako oni to sebi opravdavaju.
Ljudi su tradicionalno odlazili u razvijenije zemlje da zarade, nauče i da izdržavaju članove svoje porodice kod kuće. Zato su vize važne.
Ne može biti sporno, čak ni novoj predsednici UNS-a, da su mnogi novinari obavili najprljaviji posao za Miloševića raspaljujući u ljudima najgore strasti, koje su ih terale u rat i davale im unapred indulgencije za zverstva koja su tamo činili.
Radio emisija 12.06.2009, govore: novinar Miloš Vasić, psiholog Žarko Korać, istoričarka Dubravka Stojanović, novinari Teofil Pančić, Miša Brkić i Boris Dežulović.
Odlukom Specijalnog suda Legiji privremeno oduzet deo kuće na Ceraku… Skoro ništa nije urađeno u borbi protiv korupcije… Do danas za krivično delo podstrekivanja na ratne zločine osuđena petorica novinara…
Sveti Kuran kaže: „Budi svestan boga i uvek govori istinu“. To ću danas pokušati – da govorim istinu, svestan velikog zadatka koji nas očekuje.
