Sve što je Borisu Tadiću potrebno da ubedljivo pobedi i time napravi – ovoga puta istinski istorijski prekoret – jeste da u svoju kampanju upregne realnost.

Za petak ove sedmice zakazana “istorijska sednica” Narodne skupštine Srbije, na kojoj će se razmotriti uslovi pod kojima treba ili ne treba da nastavimo put u Evropsku uniju.

Podsećamo ih (ljude iz DSS) da je baš Vojislav Koštunica svojim potpisom na ugovor CEFTA, koji su parafirale zemlje zapadnog Balkana i Kosovo, u neku ruku prvi priznao nezavisnost Kosmeta. Možemo i njemu da kažemo da je to separatistički čin.

Superman dva i tri, Rocky četiri i pet, Nisu mi značili ništa makar bio sam dijete, Da poslije kraja priče ne mora gasit njen se svijet, Otkrih sa nastavkom knjige Orlovi rano lete.

Tako to, dakle, sada izgleda: sedneš u Talinu u voz za Lisabon, i nigde usput ne pokazuješ nikakva dokumenta, osim vozne karte.

“Ne bojte se štuka aviona, Nas i Rusa trista miliona” (epska narodna pesma iz drugog svetskog rata)

Ako bude jednostranog proglašenja nezavisnosti (Kosova), ceo svet će zapasti u veliku krizu. Vojislav Koštunica, premijer Srbije, Večernje novosti, 20.12.07.

Kad ubacimo živu žabu u lonac ključale vode, žaba iskoči iz njega. Kad žabu stavimo u lonac hladne vode i sadržaj lagano grejemo, žaba ne iskoči već se skuva. I ugine. U ovom eksperimentu mi, kao kolektiv, živimo već godinama.

To nas dovodi do te vrste genetski modifikovanog političara od malopre i do modnog detalja koji odlikuje svakog političara koji drži do sebe. A taj obavezni modni detalj je obuća. Različita. Na jednoj nozi čizma, vojnička, na drugoj opanak.

Zbijajući se tako u krdo, naša tužna “elita” počela je, kao paščad u čoporu ohrabrena, da reži na one neprijatelje koje im ovaj kleronacionalistički režim, njegovi fašistički pomagači i kamarila domaćih izdajnika pokazuju prstom i komandom “Drž’ ga!”.

Tamo gde Srbi prave spiskove „nepodobnih“ Srba, sve je manje Srba. A, nastave li Dunići da dokazuju patriotizam na ovakav način, uskoro neće imati koga da stave na spisak.

Siže filma razvio se iz članka Scotta Andersona, a scenarij se bavi pokušajem skupine američkih novinara da pronađu najtraženijeg ratnog zločinca iz bosanskog rata.

Oglede sabrane u knjizi Kaptolski kolodvor, prevodilac, novinar i filozofski pisac Boris Buden, pisao je od početka balkanskih ratova do 2001. godine i objavljivao ih u evropskim, američkim, hrvatskim i srpskim časopisima.

Danas se sastaju šefovi država i vlada zemalja EU, najvažnija tačka dnevnog reda smo mi, odnosno Kosovo. I Evropljani izgleda prave neki svoj akcioni plan. 

Država se odlučila da građanima podeli „na ruke“ po hiljadu evra, a zaposlenima u javnim preduzećima po četiri hiljade evra.