Medijski servisi vlasti prikrivaju ceđenje suve drenovine preko uspavanke o doznakama. Tako Politika zaključuje da su ljudi koji napuštaju Srbiju naša najbolja investicija jer kroz doznake transferišu 8% srpskog BDP-a.

Čim neka informacija o njenim nepočinstvima, na mišiće i na jedvite jade stigne do javnosti (što će biti sve teže posle odlaska ovog Poverenika za informacije) vlast zapišti na sav glas „vidite šta nam rade!“

100 godina od kraja 1. svetskog rata: Svi su se nadali da će nastaviti tamo gde su stali i kao da se ništa nije desilo veselo ući u „lude dvadesete“. Ali nije išlo.

Zamislimo da na karikaturi imamo Nedića i Ljotića kako doje Martinovića i Orlića, ili Hitlera i Gebelsa kako fašizmom napajaju Nedića i Ljotića. Zamislimo onda Coraxa i Danas u naručju Nedića i Ljotića…

Šta smo imali? Na karikaturi Hitler i Gebels tetoše dvojicu naprednjaka. Na to je krenula povika: Vučić. Ali Vučić uopšte nije tu. Ne pravi se blesav, složno uzvraća naprednjački hor – svi znamo da je Vučić Hitler.

Ministar Vukosavljević je iskoristio štrajk upozorenja glumaca da bi posetio Narodno pozorište i rekao da je zabrinut za jednu od najvažnijih institucija kulture koja bi trebalo „stabilno da preživi krizu u kojoj se nalazi“.

Evropski parlament se sprema za izbore: rezolucijom od 25. oktobra govor mržnje je isključen iz slobode govora. Dileme koje su mnogi – i ja – imali o meri i granicama slobode govora više ne postoje.

Konačno je nadležni organ doneo odluku: građanin Nikolić master Tomislav, ima prava da do daljeg koristi državnu vilu od 800 kvadrata, u smislu privatnog obitavanja sa svojom dvočlanom porodicom…

Možda je najbolja ilustracija ponižavanja korisnika novčane socijalne pomoći ona iz Rekovca, gde lokalni centar za socijalni rad navodi da korisnici „kopaju rake“ za preminule bivše korisnike ovog centra.

Ako je u periodu od 12. do 18. veka Francuska izlazila iz okova feudalne samovolje pod krilaticom jednakost, bratstvo, sloboda – Srbija u 21. veku odbacuje i jednakost i slobodu, dok sa bratstvom ne zna šta bi.

Nikola Selaković se izdvaja po snazi otrova u svojim izjavama. Na otvaranju spomenika pobedi u Prvom svetskom ratu u Užicu njegov govor je bio manje opak, ali opet neizostavno garniran šovenskom pakošću.

U Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu u Beogradu trenutno radi 17 zamenika tužioca, a predviđeno ih je 25. Da li to i tužioci odlaze u Nemačku, kao zdravstveni radnici i šoferi?

Pre desetak dana ovde je na veliku kapiju, uz prislužnu medijsku epiku o značaju našeg giganta ušla vest: Putin je odlikovao Vučića Ordenom Svetog Aleksandra Nevskog. Prethodni nosilac je bio Baja Pašić.

Pa, stvarno, Ilustrovana Politiko? To je najbolje što možeš? Ništa omče, haosi, razularene horde koje nadiru…? I što si se uopšte upuštala u ovaj posao koji tabloidi bolje odrađuju od tebe?

Utisak je da u Saudijskoj Arabiji država prvo ubije novinara, pa onda pusti (medijske) kerove na njega. U Srbiji, pak, prvo se puste kerovi, a šta će dalje biti – videćemo. I to ponovo – slično smo jednom već gledali.

Od poslova koje EPS poverava vanjskim saradnicima, gotovo sve ih dobija firma Prointer čiji su vlasnici Kokeza i Kvrgić, funkcioneri SNS-a. Od dolaska SNS-a na vlast profit ove firme uvećan je 200 puta.