Srpski generali, željni da se još malo zadrže u trupi i štabovima, spremni su da trpe ministra koji se ozbiljno zaneo u igri drvenom puškom i sa svojim ludim šefom pravi pobedničke planove za novi Balkanski rat.

„Aha! Povijesni smisao domovinskog rata i herojske borbe hrvatskog naroda za samostalnu, suverenu, nezavisnu, slobodnu i proser… propser… prosperitetnu Hrvatsku!“

Nasilje nad ženama, mizoginija, mačo budalaštine, smanjivanje prava i vređanje žena sa idolatrijom materinstva nije prateći deo nego glavni sadržaj nacionalizma, danas nacifašizma i populističkih praksi.

Okačiti nekome kecelju oko vrata – živog ili spomeničkog – znači napraviti ga ženom. Intervencija aktivistkinja na spomenicima muškim istorijskim figurama nije ništa drugo nego poziv – zamislite da su oni bili žene.

Iz arhive: Ne pitajte šta država može da učini za vas, već koliko dece vi možete da rodite za nju. Premalo dece će dovesti do manjka radne snage. I neće imati ko da nam brani granice.

Posle mnogih najava, ovaj dokument se pojavio 5. marta bez objašnjenja o tome zašto je predlagač ovu materiju uredio posebnim zakonom, a ne preko dopune drugih propisa.

Bivši rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević i ministarka građevine Zorana Mihajlović potpisali su sporazum o saradnji kako bi se zaustavio odlazak mladih, obrazovanih ljudi i obezbedio im se posao.

Nacionalna i studentska predstavnička tela imaju isti izvor demokratskog deficita.

Milan Radoičić, osumnjičeni za ubistvo Olivera Ivanovića, novi je predsednik Fudbalskog saveza Kosova i Metohije sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Na Kosovu naravno postoji i Fudbalski savez Kosova.

Zašto je Jutka uopšte važan za poimanje svrhe i suštine vlasti i moći? Kao nepismeni badavadžija, vidno neotesan i nedorastao bilo kakvom ozbiljnom poslu, taj je čovek ipak dobro razumeo domete moći…

Marija Lukić kaže da ju je predsednik opštine Brus u kojoj je bila zaposlena seksualno uznemiravao dve godine. Za to vreme on joj je poslao 15.000 lascivnih sms poruka.

Vesić bi da uvede obavezne pretplatne karte građanima Beograda, bez obzira na to kako se prevoze do posla. Samo što to neće moći. Naime, u hijerarhiji propisa mišljenje nekog ministarstva nije propis.

Prva maketa koja je profitirala bila je ona „Beograda na vodi“. Čim se pojavila odmah je dobila na poklon državnu zgradu, restoran u okviru nje i još jednu kafanu pride na savskom keju.

Izgubićemo još 5 godina. A u poslednjih 5 godina smo imali dva procesa. S jedne strane privreda je „dekintirana“, a sa druge – država je privatizovana.

… baš kao da sam negde, bog zna gde, tamo negde u bestragiji, u kakvoj crnoj vukojebini, u Srbiji, recimo u Beogradu, recimo u gornjem delu Cvijićeve ulice, kod podvožnjaka ili kod nadvožnjaka – kako vam drago…

U naknadi zarade prvenstvo imaju zaposlene majke, ali je kod nas darežljivost ovog davanja po prošlom zakonu bila preterana.

Nema sumnje da je ministar zdravlja pokušao da ismeje Sergeja Trifunovića i da pritom oduševi vođu svojom falusnom lucidnošću. Kao, aha, on tu nešto glagolji protiv predsednika i ne bira reči. Ali ua, mali mu je!

U Sloveniji je doktor nauka koji je ukrao sendvič izgubio poslaničko mesto u parlamentu, a u Srbiji je premijerka pomoću svoje partnerke i medicinske inseminacije dobila sa njom sina.

Zbog Beograda na vodi, pre vremena su zatvorene železnička stanica i obilazna pruga oko Kalemegdana kojom su išle opasne materije. Sada se one prevoze noću ispod centra grada, kroz stanicu Vukov spomenik.

Draganu Đilasu se ne sviđa cena za PKB i RTB pa se ljuti na MMF. Zar ne bi bilo previše očekivati od MMF da vodi i proces privatizacije. Ali, zbilja, mogla je ta cena da bude i veća. Pod određenim uslovima.