Da li nas od političkih ubistava, hapšenja političkih neistomišljenika i ogoljene diktature dele samo poglavlja? Da li se isplati odgovor na to pitanje saznati odustajanjem od evropskih integracija?

Premijerki je zasmetalo mišljenje prof. Madžara da su preduzetnici najkreativniji sloj društva, mnogo važniji nego naučnici ili umetnici: „Hvala na savetu da batalimo nauku i umetnost koji nećemo prihvatiti“.

Video sam karikaturu Dušana Petričića u novom broju NIN-a: Vučić i Vesić su došli u posetu bolesnom detetu, otvaraju prozor i pokazuju malom bolesniku šljašteći grad, unoseći tako veliku radost u njegov život.

Kakve su zasluge zbog kojih je Kolinda Grabar Kitarović književnici Tanji Belobrajdić – koja je kao pripadnica 72. bojne Vojne policije boravila u Vojnoj luci Lora u Splitu – dodijelila visoko državno odlikovanje.

Investicije državnog i privatnog sektora u nauku su 0,8% BDP-a (1.830 istraživača na milion stanovnika), dok na primer Slovenija u nauku ulaže 2,4% BDP-a (4.140 istraživača na milion stanovnika).

Čitav avetinjski sistem stvoren na haosu, mafijaškoj pljački i razaranju života, zajedno sa svojim nastranim simbolom je meta građanske pobune. Neko je već rekao da se taj presudni hod ničim ne može zaustaviti.

O knjizi Milene Dragićević Šešić „Umetnost i kultura otpora“: Ova knjiga je doprinos nastojanju da se alternativne umetničke prakse i kultura otpora devedesetih zabeleže i zapamte.

U petak 28. decembra ministar je svečano otvorio 6. nacionalni SOS broj za žene sa iskustvom nasilja. Pre nego što razjasnim šta je u stvari uradio, najpre da kažem da on nije otvorio 6. nacionalni SOS telefon.

Sasvim u skladu sa prirodom „srpskih“ režima na obe strane Drine, na mestu gde se traži istina i pravda biće organizovano veselje, sa sve pevanjem i pucanjem. U međuvremenu je nestao Davor Dragičević.

Jorgovanka Tabaković je izjavila da je agencija Blumberg dinar proglasila drugom po snazi valutom na svetu u 2018. Onda su se društvene mreže usijale od informacija da se radi o bahreinskom dinaru.

Oda i molitva su dva favorizovana žanra u Srbiji i sve što dolazi iz nekog drugog registra smatra se suvišnim ili neprijateljskim, ukoliko je reč o satiričnom ili kritičkom pisanju.

Predsednik je izjavio da među onima koji protestuju ima i kriminalaca, ali i puno pristojnih ljudi, kao i to da po njegovoj proceni na protestima učestvuje najviše građana starosne dobi od 50 do 60 godina.

Brojanje demonstranata se od egzaktnog pretvorilo u filozofsko pitanje: koliko anđela stane na vrh igle, „koliko može putnik ako ide peške“, a koliko šetača u zimskim jaknama može da ide na živce.

Kada je televizija na kojoj se emisija prikazuje prešla u ruke funkcionera vladajuće stranke, voditelj je izgovorio reči koje će ući u anale medijske etike: „Ne želim da emisija bude privid da su stvari ovde normalne.“

Istraga tapka u mestu zbog loše saradnje srpske i kosovske policije, opterećenja politikom i zato što međunarodna zajednica ne insistira na rešavanju ovog slučaja.

Godina sa rednim brojem 2018. se gasi i nestaje u bezdanoj prošlosti. Sklon sam da kao i lani napravim neki bilans, listu haotičnog razaranja okupiranog društva. Inventar je okrenut naglavce, od deset do nule.

Naša vlast tačno zna šta je dobro, a šta je zlo. Za nju je dobro ono što je čini srećnom, dok je zlo sve ono što je čini nesrećnom i ljutom. Ova vlast traži od nas da kličemo njenoj istini neupitno i neprestano.

Гледао сам згрченог срца слике из мог студентског града: полицију послату од корумпиране власти како насрће на ненаоружан народ који протестује због убиства Давида Драгичевића.

Najveći deo života proveo je u prizemnoj roditeljskoj kući na Dorćolu, koja više ne postoji. Uz kuću je bilo malo dvorište s baštom, u koje su se iznosili stočić i stolice čim bi otoplilo. Nema više ni tog dvorišta.

HRT je procenio da je na poslednjem protestu u Beogradu šetalo 40.000 duša. Ministar policije je konstatovao da je izveštavanje HRT-a „huškanje na nasilje na našim ulicama“. Ubrzo je stigao i do Jasenovca.