Izveštaj nije ni dobar ni loš, iako su neki pokušali da poentiraju proglasivši ga „najboljim do sada.“ Nakon ovog blefa kratkog daha ostaje nam da ozbiljno analiziramo sam tekst, čija sadržina predstavlja ogledalo Srbije.

Niti je to baš nama pao Berlinski zid, niti je to baš nama umro Danilo Kiš, mada smo ga „mi“ pokopali i opojali, i to sve u rutinerskoj izvedbi onoga koji će opojati i Zorana Đinđića.

Za Srbiju i region važno je da je otkočenjem lisabonskog procesa noga „zapadnog Balkana“ ostala u vratima Evropske unije, i to bez prstiju u gipsu.

– Dobro jutro, sudija. Grozan dan od jutros. v Jedva sam se probila. Puna ulica nekih crnih limuzina sa crvenim i plavim svetlima, neki drski mladići sa slušalicama u uhu.

Svakog 11. u mesecu, grupa sa crnim transparentima pred Vašim kabinetom uzaludno čita pismo kojim traži da proglasite 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Nije li Rusija mogla Puškina da nam pokloni ranije ili docnije, nego tri dana uoči silaska Medvedeva među Sorabe?!

Članovi Evropske komisije su od svih detalja iz svog izveštaja usmeno istakli samo političku ocenu – da je vlada Srbije pokazala opredeljenje za evropske integracije. U samom dokumentu, međutim, nema mnogo pohvala.

Dani Nemačke, manifestacija kojom se obeležava 20 godina od pada Berlinskog zida, odigrava se krajem ovog i u prvoj polovini narednog meseca. Najintenzivniji deo programa traje od 7. do 14. novembra.

Posljednja šansa da se međunarodnopravnim mehanizmima Srbija prisili na suočenje s istinom o prošlosti propuštena je 27. februara 2007. kada je Međunarodni sud pravde donio presudu o odgovornosti Srbije “samo za nesprečavanje” genocida u Srebrenici.

Mnogo je naučno-fanatastičnih, literarnih, golootočkih, pravoslavnih i ostalih veza između Rusije i Srbije.

Milorad Dodik se svrstao u red najvećih balkanskih negativaca, tik uz Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Vojislava Koštunice.

Pročitao sam sinoć da je u Beogradu uhapšen Radovan Karadžić. Moja prva reakcija je bila da se zapravo ništa nije dogodilo – nakon trinaest godina, sve se pretvorilo u laž, tako da je i ovo sad dio iste laži, njen završni čin.

Stoga u vremenu u kojemu nam je dano biti nisu potrebni ni strah niti hrabrost. Treba nam neustrašivost, o kojoj je Kafka zapisao: smirena, otvorena pogleda, koja sve podnosi. Sve: ne samo protivnikova podmetanja ili neprijateljske napade, nego i užas puke ništine.

Obama je za svet sve ono dobro što se vezuje za reč Amerika. Takav stav može pre da šteti nego da pomogne 44. američkom predsedniku.

Epilog vršačke priče je da će malena lokalna TV Panovizija nestati zbog kaprica moćnog Miodraga Babića iz Hemofarma.

Ne zna se već koliko dugo, medijima se povlači psihoza vojvođanske autonomije, bez izgleda da se u dogledno vreme bilo šta rasplete u tom galimatijasu.

U Srbiji se očekuje oporavak na samom početku sledeće godine. Hrvatski privredni rast bi trebalo da bude negativnih 6 odsto, a srpski minus 3 odsto.

Objavljujemo integralni tekst i audio intervjua, koji je septembra 1992. sa Sinišom Vučinićem napravila novinarka Špigla Renate Flottau.