Tadić je konačno prelomio i izgovorio da rezolucija o genocidu u Srebrenici mora biti doneta u parlamentu Srbije, jer je to „moralni čin“ prema žrtvama.

Autor svečano ne mari kako će tvrdnje koje slede biti protumačene po jednim i drugim nacionalistima. Neke stvari treba reći hladno promišljeno, otvoreno i bez sentimentalnosti.

Ponovo je otvorena rasprava o tome da li Srbija treba da uđe u NATO. Deo interesovanja javnosti usmerio se i na političke motive ove inicijative. Međutim, sâm tekst Proglasa do sada nije bio predmet posebne pažnje. Šta u njemu zapravo piše?

Sve što se ukazalo nakon što se gusti beli dim razišao, predstavlja tragediju epohalnih razmera koja se još uvek lagano odvija pred očima čitavog užasnutog sveta.

Čitateljke i čitaoci Delovog nedeljnika Jana proglasili su Slovenkom godine ministarku za unutrašnje poslove Katarinu Kresal.

Potpisali su apel neki, njih 200 “intelektualaca” – dao bi Bog da ih toliko imamo. Pariz i njegovi časopisi nemaju ni polovinu od toga.

Ležim, infuzan i konfuzan, zacevčan kao kiborg, ustati ne mogu do daljeg, perspektiva je, dakle, ta koja mi je mestom i položajem zadata: kvadratić neba i fragment drveta.

Štrajk u elektrani koja proizvodi više od pola godišnje produkcije struje u Srbiji „uspešno se završio“ gotovo pre nego što je i počeo.

Da vidimo šta nam se događalo u godini duge devetke, u kojoj se potvrdilo da nekome olovo pliva, dok drugome i slama tone.

Antonić kritikuje Blic i tvrdi da je „baš uoči Božića, Blic zabeležio blistave trenutke svog EU-prozelitizma, zahtevajući čak i promenu crkvenog kalendara, a sve u ime čuvenih evro-integracija.“

Ovo izgleda nije jasno: kada više nema smisla imati sopstveni novac i bolje je preći na tuđi, recimo na evro? Drugim rečima, kada monetarna politika postaje beskorisna?

Razlog zbog kojeg 200 intelektualaca zahteva referendum o članstvu Srbije u NATO jeste bojazan da bi do tog učlanjenja moglo doći na prevaru, da bi se izigrala volja naroda.

Stiče se utisak da se premetačina u stanu državnog sekretara za ljudska i manjinska prava tiče isključivo njega i organizacija koje su povodom incidenta reagovale par sati kasnije.

Sada je prilika. Za LDP i Ligu pre svih, jer za civilni sektor je važnije da se rezolucija o Srebrenici usvoji nego čija je to inicijativa.

Osnovna struja kritike protiv Josipovića (sem one dežurne: obojiće nam Lijepu Našu u crveno) je to da je mlak, preblage naravi, mekušac, štreber i slični izrazi preispitivanja njegovog maskuliniteta.

Kad ove novine budu u tvojim rukama, čitaoče dragi, već će se znati ko je novi predsednik Hrvatske, pa će o tome pisati pametniji od mene.