Znaci blagog oporavka
Novi magazin
Ispostavilo se da su prognozeri MAT-a dobro pogodili, još zimus, da će naša privreda ove godine početi da se oporavlja, uprkos budžetskim restrikcijama.
Žarko Korać – intervju
Novi magazin – Prava Srebrenica je pod zemljom. Srebrenica više neće biti grad nad zemljom i verovatno bi Bogdan Bogdanović o tome mnogo bolje znao da govori.
Jesen ugroženih
“Moja Srbija” je Srbija za siromašne. Socijalno ugroženi su opet meta ogleda naših vlasti. Ovog puta se ne radi o uskraćivanju prava, već o neslanoj šali na račun njihovog socijalnog i ekonomskog statusa.
Ministarska laž
Juče se pojavila vest da je Izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđeno da dete koje neredovno pohađa školu – gubi pravo na dečiji dodatak.
Grčko ludilo
Za svaku upotrebu Aristotelovog „zato što“ Grcima treba platiti 10 evra. Ovaj autorski honorar, uzet samo od amatera koji vode globalnu neoliberalnu politiku, od Grčke bi načinio najbogatiju evropsku državu.
Koja alternativa
Grčka preduzeća i domaćinstva ne žele povratak na drahmu, jer i dalje ne veruju domaćoj centralnoj banci. I oni nisu prezaduženi. Veliki neto dužnik prema inostranstvu je grčka država.
„Oprostite zbog našeg predsednika vlade!“
Razloga da se zatraži oproštaj je mnogo, ali i predsednika je mnogo, i svi misle da su se izvukli iz odeljenja za zaostale i ponavljače, gde sede Grci isprašenog tura.
Najzad sporazum sa Iranom
Posle 19 dana maratonskih pregovora – uz čokoladice, sladoled i štapiće mocarele – Iran i 6 velikih sila su u Beču postigli dogovor o iranskom nuklearnom programu.
Shiny happy people
Stanovnicima naselja Grmeč u Zemunu stiglo je rešenje po kome treba sami da sruše svoje kuće – za jedan dan – pod pretnjom prinudnog izvršenja na njihov teret. Žalba ne odlaže izvršenje.
Kriza evrozone kao deo borbe za mir
Posle dva svetska rata, ne smemo dozvoliti da pitanje valute zaustavi veliki evropski projekat koji se stvara decenijama. Zato nije čudno što u borbi za evro mnogi vide bitku za dušu Evrope.
Zašto Nemačku treba izbaciti iz evrozone
Mnogi Nemačku vide kao svetlu tačku u anemičnoj evropskoj ekonomiji – kao „pokretača rasta“, što bi rekao Šojble. Ali nemački hronični trgovinski suficit pravi probleme u Evropi.
Čileizacija Grčke
Novosti – Bruxelles prema Grčkoj primjenjuje isti pristup kao Washington u svojedobnom vojnom prevratu u Čileu. Žalosno je što tome doprinosi i službeni Zagreb.
PAD
Nemačka vlada je za jedan vikend upropastila 70 godina posleratne diplomatije. Šojble je pobedio – u skladu sa Fukoovim obrtanjem Klauzeviceve izreke: politika je nastavak rata drugim sredstvima.
Dubravka Stojanović i Teofil Pančić – intervju
Autonomija.info – Naš politički i intelektualni mejnstrim bi pristao na sledeću trgovinu: priznajemo da smo pobili, ne osam, nego 15 hiljada ljudi, ali samo da se to ne nazove genocidom!
Klinci, zauvek
Školegijum – Govoriću o grafičkom romanu Emmanuela Lepagea „Muchacho“ (ili „Dečko“, a možda čak i „Klinja“), koji je pored odrastanja i revolucije u svoju naraciju upleo još i veru i obrazovanje.
Srbija Dembelija 2015
Novac raste po parkovima, onako zimzeleno, tokom cele godine. Odeš u obližnji parkić, nabereš love koliko ti je volja, pa onda klaj klaj u kupovinu. “Malo je kasa u Evropi koje mogu da se podiče takvim stanjem”.
Dužnička kriza: pre i posle Grčke
Drama koja se odvija u Atini samo je vrh ledenog brega: finansijski nestabilne države širom sveta duguju kreditorima trilione dolara. Sa sličnom dužničkom krizom suočava se preko 20 zemalja.
Ivan Čolović u Ljubljani
Pristalice rehabilitacije četništva tvrde da su četnici bili antifašisti, a slovenački borci za rehabilitaciju domobrana da je opredeljenje za služenje okupatoru bilo bolje, korisnije i… moralnije.
Šta se dogodilo?
Grčka vlada nije imala izbora. Napuštanje evrozone nije bilo opcija, jer ona za to nema mandat. Nijedan novi mladi premijer na ovom svetu ne bi smeo da na sebe preuzme tako veliku odgovornost.
Trijumfalni poraz
Stvarno ponižavajuće. Za samo nedelju dana prodao je, što bi Srbi rekli, veru za večeru. A nije uspeo da rasturi ni evrozonu ni EU, na šta ga je huškalo nekoliko nobelovaca.
Nož, žica, kamenica
Mi čekamo da ceo svet oda priznanje našim žrtvama, pa ćemo onda i mi njihovima. Videli smo šta se desi kad odajemo poštu tuđim žrtvama. Kamenuju nam premijera.
Događanje šuplje analogije
Jedna od vulgarnijih teza koje su u poslednje vreme u opticaju je i ona da je Cipras zapravo isto što je kod nas bio Milošević, i da je ono što se danas dešava u Grčkoj ono isto što je bila Slobina anti-birokratska revolucija.
Suđenja za ratne zločine u slepoj ulici
U Mostu RSE Omera Karabega govore Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Vesna Teršelič iz Centra za suočavanje sa prošlošću iz Zagreba.
Štete i uštede
Pošto protivnici politike štednje ovom problemu pristupaju ideološki i retko iznose bilo kakve argumente, odlučio sam da im pomognem. Dakle, kad štednja nema opravdanja? Na primeru Srbije, naravno.
Zločin i kamen
Prema najavama, “istraga će pokazati” da su incident pokrenule neke “marginalne društvene grupe”, ali svi smo čuli uzvike porodica žrtava dok je Vučić bežao iz Potočara.
Referendum, pregovori i izbori
Novi magazin – Članice Evropske monetarne unije preuzele su solidarnu odgovornost da vrate grčke dugove. Time se ne spasavaju te države i njihove banke, već grčke javne finansije i grčke banke.
Bilježnica Robija K.: Grčkanje na muliću
Onda je u mamin ured ugibao Cipras u biloj košuljici i crnom sakou. Mama je raširila ruke i cijuknila je: „Gospodine Cipras! Tako mi vas je drago vidit! Moran primjetit da mi izgledate prva liga!“
Prvi korak
Svojim izjavama, predsednici Srbije i Republike Srpske pripremili su scenu za incident u Srebrenici, koji ih je oslobodio i poslednjeg obzira: za njih su u Srebrenici napadnuti Srbija i „srpski“ narod.
Srebrenica, ispit Srbije
Radio Slobodna Evropa – Sa skupa u Centru za kulturnu dekontaminaciju veče uoči komemoracije u Potočarima, posle zabrane akcije #sedamhiljada i paljenja sveća u centru Beograda.
Predlog Rezolucije o Srebrenici 2015.
Britanski predlog, koji je 7. jula odbijen posle ruskog veta: Ponovo potvrđujući Povelju Ujedinjenih nacija, Opštu deklaraciju o ljudskim pravima i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida…
Poricanje i revizija istorije
Javni čas o Srebrenici 7. marta u CZKD-u, govore Dubravka Stojanović, Branka Prpa, Nenad Dimitrijević, Dejan Ilić, Nemanja Stjepanović, Svjetlana Nedimović, razgovor vodi Svetlana Lukić.
Selfi iz Potočara
Deutsche Welle – Na srebreničkim prostorima uskoro se više neće imati ko s kime miriti, jer odatle ubrzano odlaze i Bošnjaci koji su se vratili, a i Srbi, pomireni u uvjerenju da u toj sredini nema života ni za koga.
