Ponekad smrt jednog čoveka više dirne nego smrt hiljada ljudi. Upravo to se desilo u Srbiji, gde je divljačko ubistvo mladoga Francuza Tatona izazvalo snažnu reakciju javnosti.

Za g. Jankovića Draža Mihajlović je antifašista, te je zbog toga protivnik pakta koji je g. Cvetković potpisao. Ja g. Mihajlovića vidim kao okupatorovog saradnika i onda mi je teško da pomenutu dvojicu vidim kao protivnike.

Sive je privrede svakako više nego što je, po jednom ili drugom osnovu, opravdano ili usklađeno sa onim što bi se moglo očekivati. Kako bi sive aktivnosti mogle da se smanje? 

Kako je moguće da se u roku od nekoliko sati po objavljivanju vesti da je mladi Francuz, koga su u centru Beograda pretukli huligani, preminuo – oglase skoro svi državni organi, parlamentarne stranke, Fejsbuk, blogovi, a u parlamentu nije moguće usvojiti rezoluciju o Srebrenici?

U tekstovima Ljubomira Živkova i Miloša Vasića o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića ima veliki broj netačnih tvrdnji i unutrašnjih logičkih kontradiktornosti.

Baveći se Savetom bezbednosti i poveljom UN, koju je tokom govora i pocepao, Gadafi je dotakao i aktuelna pitanja: branio je pravo talibana na islamski emirat i predlog da se izraelsko-palestinski sukob reši formiranjem jedinstvene države Izratine.

Božanska pravda ima niz prednosti: ona je ljudima nedostupna i nerazumljiva. A iznošene su i pretpostavke da je Bog Srbin, pa da tu može da padne i neka kombinacija.

Univerzalni eksperti iz reda klera o svemu odlučuju, za sve se pitaju, za njih ne važe ustavi ni zakoni, za njih se izdvajaju novci.

Pre neki dan sud u Nišu proglasio je nevinim Dragišu Cvetkovića. Njega je u odsustvu bilo osudilo zato što je potpisao Trojni pakt. Ivica Dačić se naljutio.

Ono što mi se u protokolu sa Ribentropom posebno dopalo jeste paragraf o srpskoj vojsci. Da se ne bi g. Cvetković našao uvređenim, Nemci su našoj vojsci odobrili da se umeša ako to bude želela i na frontu koji joj bude najviše ležao!

Prenosimo tekst Teofila Pančića o prvom romanu Vojislava Pejovića, Život i smrt Milana Junaka.

U ovom času, centralna banka cilja kamatnu stopu od 12 odsto. Kolika bi trebalo da bude? MMF kaže da bi trebalo da je niža, a sada se sa tim slaže i centralna banka?

Ne znam šta Tadić pomisli kada posle posete nekom novom stubu spoljne politike Srbije, sleti na Surčin – gde će da jede, kad će da se smrkne pa da polega – a jedino što bi bilo adekvatno je: bože, pa Srbija je još uvek tu, kako to da se nije raspala na sastavne čestice.

Delovi razgovora sa Jovanom Byfordom za dokumentarni film Zašto se u crkvi šapuće: o mitu o Nikolaju, Ljotiću i Hitleru, Đinđiću i Koštunici, o govoru vladike Amfilohija na Đinđićevoj sahrani i nastanku Obraza i Dveri srpskih.

Da li su razlozi zbog kojih se napadaju stranci, recimo, Amerikanci ili Francuzi ili strani novinari ili strane humanitarne radnice svuda isti? Recimo i u Srbiji i u Pakistanu?

Pred skiptrom Amfilohijevim uzmakli su i država, B. Tadić i dobar deo javnosti. Nije ni važno što parade nije bilo, jer su barem malo uzmakli i bojovnici desničarskih grupa.

Huliganske bande osnovale su, podržavaju i održavaju državne službe. Te bande su paravojska tajne policije, tajne vojske i tajne crkve.

U Srbiji je prošle godine samoubistvo izvršilo 1.290 ljudi, tri puta više muškaraca nego žena. Po broju samoubistava Srbija je na 12. mestu u Evropi.

Dobro obučene ekipe organizovane po sistemu trojki, rašljare po celoj zemlji i zadižu svaki kamen (i još ponešto) tragajući za posmrtnim ostacima pukovnika Mihailovića.

Što je Željko Kerum, gradonačelnik Splita, u stvari rekao? Ništa novo: neće njemu Srbin u porodicu, a svi novinari koji mu bilo što zamjeraju –  obični su Jugoslaveni.

I Tadić i Đilas i policija i ala i vrana najavljuju beskompromisnu borbu protiv nasilnika koji se „zaklanjaju iza patriotizma i sportskih klubova.“

Nije moguće tačno proceniti koliko će da košta povećana nesigurnost na ulicama Beograda. Pre svega zato što je potrebno razumno oceniti da li je grad zaista bio na ivici haosa.