Za vreme dijalektičkog materijalizma jedan zakon je imao formulaciju koja je sama po sebi bila sasvim dovoljna: javno informisanje ima da bude istinito, potpuno i blagovremeno.

Predsednik se vlade dosetio da brani liberalizaciju trgovine sa Evropskom unijom ukazivanjem na korist od nje.

Ako poziv na bojkot lokalnih izbora treba da manifestuje „principijelnost“ i „odlučnost“ državne politike Srbije da ničim ne dovede u sumnju njeno protivljenje kosovskoj nezavisnosti, neki drugi, takođe, svežiji postupci, međutim, pokazuju da je i ta „nepopustljivost“ relativna.

Bliži se 11. jul – dan kada će na nivou čitave EU biti obeležen Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. 

Za čir autocenzure ne pomaže nikakvo lokanje šampona, jer su nagrižene sve opne umetničkih sloboda i hrabrosti u čoveku. 

Demokratija u Srbiji nema nikakvih šansi jer je „demokratizacija“ poverena nedemokratskim, a često i totalitarnim partijama.

Đani Vatimo, jedan od vodećih evropskih filozofa, deklariše se kao levičar, homoseksualac i razočarani katolik koji prihvata ničeansku tezu o smrti Boga.

Bilo je to vrijeme prije turista i jahti, prije vodovoda i asfaltiranog puta. Ni struje nije bilo svakog dana. Noć bi se spuštala kroz granje zelenika, neometano, upijajući jedne zvuke i oslobađajući druge.

U iščekivanju novih, čitajte dosadašnje pesme Vesne Rakić-Vodinelić: Slobo kazuje na kome je pravda, O narodnjačkoj duši, Početak bune na ‘artije, Jeremijada, Sve se ovo ne bi desilo, samo da je Pera na vreme otišao u policiju, Ne daj se, Dobrice.

Treba postiti “dok oči ne pobele i ne postanu duplo veće”. I niko iz crkve da se oglasi, da kaže razumnu reč – a pravoslavni ajatolasi rade svoj posao.