Revolucija Jove Bakića
On se i ne trudi da svoj otpor prema stanju stvari u Srbiji smesti u okvire spasonosne teorije koja daje tumačenje bolesti ovoga društva. Ama jok! Jovo kaže da moramo biti spremni da se tučemo sa njima.
On se i ne trudi da svoj otpor prema stanju stvari u Srbiji smesti u okvire spasonosne teorije koja daje tumačenje bolesti ovoga društva. Ama jok! Jovo kaže da moramo biti spremni da se tučemo sa njima.
Portret velikog župana Stefana Nemanje potpisan je na uličnom stubu kao „despot Stefan Nemanja“. Tako je jedan od prvenaca projekta umesto objekta koji nešto slavi postao svojevrsni stub srama.
Kažu da smo sa „alternativnim činjenicama“ ušli u fazu istorije u kojoj istina nije bitna. Ali ovaj problem je star koliko i demokratija; novi su napori ključnih aktera u društvu da se degradira javni diskurs.
Od januara 2020. se ukida zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Mera uvedena zbog fiskalne konsolidacije 2015. ostala je na snazi duže nego što je bilo planirano.
Posle 10 godina i preko 500 tekstova, napustio nas je zauvek naš prevodilac sa ruskog Haim Moreno (1947-2019). Ponavljamo njegov poslednji prevod Leva Rubinštejna, za koga ne bismo znali bez Haima.
Grčka je nedavno proslavila kraj dužničke krize. Uz čestitke nije na odmet i malo skepse, jer je ovoj prethodio niz sličnih, gotovo cikličnih nedaća, počev od bankrota usred ustanka protiv Turske.
Ako se politička lojalnost signalizira verom u istinu, takav signal svako može da oponaša. Verovanje u budalaste i bizarne priče nameće veći teret. Verovati vođi čak i kad pravi kule u vazduhu, e to je lojalnost!
Ako papa Franjo uspije dovesti srpskog patrijarha i episkope na komemoracije u Srebrenicu i Sarajevo, moglo bi se dogoditi da Balkan kojeg Evropa nije uspjela spasiti devedesetih sad spašava Evropu.
Već smo zaboravili: samo pre nedelju dana Srbija je bila na ivici rata. Podsetimo se: kosovska policija je u prošli utorak rano ujutru na severu svoje teritorije izvela bespotrebno brutalnu akciju…
Uskoro ćete i ovde moći da kupite bebu od surogat majke, koja se kod nas zove rodilja. I to za 8-15 hiljada evra, 4 puta povoljnije nego u Ukrajini i 10 puta jeftinije nego u Americi.
Vest o tome da su nam Rusi vratili loše meso, iako ima provorazredni značaj za zdravlje građanstva, ovde je prošla skoro nezapaženo. Vratili, pa šta! Eto, i oni su počeli da nas mrze…
VIDEO i transkript tribine u okviru ciklusa „Nije Filozofski ćutati“ održane 30.5.2019. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govore Mario Reljanović, Gordana Plemić, Jelena Veljić, Miša Stojiljković i Smiljka Tomanović.
Koji sistem najviše doprinosi ljudskom blagostanju? Ovo je ključno pitanje našeg doba, jer smo nakon 40 godina prevlasti neoliberalizma u razvijenim zemljama utvrdili da ovaj recept ne funkcioniše.
Novi magazin – Vojske su u pripravnosti. Mobilišu se saveznici. Razmenjuju se optužbe. Crtaju se granice. Vođe se nadmeću u patriotizmu. Javnost se zasipa vestima o zlim neprijateljima. Sjajno.
Šta je EK mogla da napiše u svom Izveštaju? Da Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti umanjuje do sada ostvareni nivo prava žena i da ignoriše rodnu prirodu nasilja prema ženama i nasilja u porodici…
U periodu unisonog mišljenja od 1990. do 2010. činilo se da smo prepisali sve najgore što je Sovjetski Savez imao da ponudi: lažno jedinstvo svih i svega pod prosvećenom vladavinom liberalne buržoazije.
Lakićević kaže da mi nemamo liberalizam. Kako se onda zove sistem u kojem životarimo? Kako će za par decenija istoričari klasifikovati ovo doba koje je usledilo nakon pada komunizma?
Da bi se naš dan rutinski odvijao neko je morao da porani, neko da kasno legne. I niko od tih ljudi neće doći da nas gnjavi pričom o svojim mukama i nadanjima. Oni znaju da su samo radili svoj posao.
Svojim govorom povodom godišnjice pada Carigrada Erdogan insistira na danu kada je osmanska imperija postala sila u Evropi, nasuprot datumima nastanka moderne republike Kemala Ataturka.
Pustiti umetnike da govore o svom radu, uz njihova dela koja teku u slikama – teško da bi se moglo zamisliti bolje… sem višemesečne izložbe u najvećoj hali Cankarevog doma ili Narodne galerije.
To narušava ugled funkcije, služi samopromociji premijerke kao „čelične ledi“ srpskog nacionalizma i ne može proizvesti pozitivan efekat u onoj sferi gde je najpotrebniji – a to su srpsko-albanski odnosi.
Za zvaničnike Kosova Brnabić kaže da su iz šume, za one iz EU da su zabavljači, a žiteljima Srbije ona kaže šta joj padne na pamet i tretira ih kao da su iz šume i da je zabavlja to što pravi od njihovih života.
„Europa je za Hrvate daleka destinacija u kojoj svakodnevno žive. Što su duže i dublje u EU, to im je ona u većoj mjeri strani teritorij. Nestvarna realnost. Špansko selo koje su prinuđeni zvati domom.“
Glavno pitanje „šumske afere“ je da li je Brnabić dala rasističku izjavu? Ja mislim da nije. Ona nije sve Albance nazvala „šumskim ljudima“, već samo kosovsko rukovodstvo. Zašto je to ipak ispad?
„Imate posla sa ljudima koji su bukvalno izašli iz šume. Njima je svejedno da li je tamo rat ili nije i to me plaši“, rekla je Ana Brnabić o liderima kosovskih Albanaca na dan objavljivanja Izveštaja EK.
Iz nove knjige „Svetla budućnost: radikalna odbrana čoveka“: Pobune radničke klase s početka 20. veka, i njihov neuspeh, objašnjavaju gotovo sve ono što Arent bira da ne objasni o usponu totalitarizma.
Javni prostor ulice je zamenjen mrtvim prostorima, neartikulisanim urbanističkim celinama koje oponašaju grad i koje prolaznici izbegavaju. Sada se predlaže i tarifiranje prolaska kroz centar grada…
Tek objavljeni izveštaj EK o Srbiji je najozbiljnije do sada ukazao na autoritarnost režima u Beogradu. Ana Brnabić se zbog toga opet javno blamirala, kroz konstataciju da je izveštaj „delimično neobjektivan“.
Poslednji odgovor Mariu Reljanoviću: Nije sporno da država treba da vodi određenu socijalnu politiku, ali pokazalo se da tu politiku efikasnije, pravičnije i pravednije vodi liberalna kapitalistička država.
Želeo bi da prizna Kosovo, a da to niko ne primeti. Želi da ispliva iz sopstvenog kopernikanskog obrta i odvratnog mulja: da postane heroj svojih podanika za istu stvar koju je revnosno nazivao izdajom.
Sastanke redakcije mesečnika Les Temps Modernes, koji je pokrenula sa Žan-Pol Sartrom, Simon de Bovoar nazivala je „najvišim oblikom prijateljstva“. Nakon 74 godine časopis je ugašen.
Iako nema zvanične statistike, iz slučajeva koji dospevaju u javnost zaključujemo da su u Srbiji svakog meseca od strane partnera ili člana porodice ubijene najmanje dve žene, i tako godinama unazad.