I onda se dogodilo ono što Francuzi zovu la gaffe: ispalo je da su muslimani dobri samo dok su manjina, i to je razgnevilo dve IZ u Srbiji, koje je srpski patrijarh ujedinio u strahu.

Gradonačelniku Đilasu će možda pucanje glavnog nosača na mostu pokazati cenu njegovog neznanja o evropskim standardima, ljudskim pravima i pravima Roma, ma kako mu lično oni možda bili odvratni.

Evropska demokracija još ne postoji. Postoje samo pojedinačne demokracije pojedinih evropskih država, na podlozi kojih djeluju postojeće demokratske evropske institucije i na podlozi kojih postoji, ukoliko postoji, i evropsko državljanstvo.

Vojvodina je efikasno očišćena od bar onih najotrovnijih naplavina toksične jeseni 1988, i to je nedvosmisleno dobra vest.

Razna govorkanja upućuju na zaključak da je sa Telenorom još pre tendera postignut neki dogovor da se prihvate „srdačne konkurencije“ Telekomu u domenu fiksne telefonije.

Neprijatno je kada se vrh moći u zemlji žali na to da se Srbija nije dovoljno demokratizovala. Pa od koga to zavisi ako ne od njega, od njegove stranke, od njegove koalicije na vlasti?

Bio je Ivan Aralica sušta pamet hrvatstva, i bila je ta pamet velika i nedostižna kao stara planina Promina.

Reakcija Vlade na štrajkove čudi jer se ona reklamirala kao „socijalno odgovorna“. Argumenti koje poteže liče na one koji su se koristili u neka druga klasna vremena.

Ateizam nije isto što i komunizam. A ni sekularizam nije isto što i ateizam. U odbranu sekularnih vrednosti ustaju i mnogi osvešćeni vernici.

Novog su patrijarha narodu pokazali na balkonu, ali onda su se zaorili povici: Živeo kralj! Jer građanin Aleksandar Karađorđević je stajao odmah do novog patrijarha.

Potrebna je strukturna promena, jer će se nešto trajno proizvoditi više, a nešto manje.

Ko nije čuo za građanina koji je zloupotrebio službeno tj. parlamentarno vozilo da sekretaricu predsednice Skupštine bez putnog naloga i bez državnog razloga odveze do Zaječara?

Naslov dugujem Dubravki Ugrešić, mada je ona mislila na nešto drugo: na prozu, fiction; dakle, anglosaksonski racionalno rečeno, na nešto nestvarno, izmišljotinu, fikciju.

Poslednjih nekoliko nedelja u svetskoj štampi se pominje mogućnost da evro zapadne u velike teškoće. Neki pišu da bi mogao i da nestane.

Ivan Zlatousti piše da ”Ubi saltatio, ibi diabolus”, gdje je ples, tamo je i đavo. A sveti Augustin nema sumnji: i tokom praznika ”melius est arare quam saltare”, bolje je orati nego plesati.

Vratite me u život, obvezama rada, brige za obitelj i odgoj djece – piše na kraju molbe za pomilovanje Siniša Rimac, ubojica obitelji Zec.

O već famoznom “anti-NATO” apelu dvestotinak intelektualaca i onih koji se tako nekako osećaju već je, sa svih strana, rečeno sve što se imalo za reći.

Ima skoro 30 ljeta otkako je Matija Bećković Kosovo nazvao “najskupljom srpskom riječju”.