Svi su, umorni od svega, jedva dočekali ove praznike koje ne slave, da uteknu iz stvarnosti; neko u Egipat, neko u Grocku, neko na terasu, a neko u zadnje dvorište roditeljske kuće.

Radikali + Koštunica + Dačić ponašaće se, u slučaju da oforme vladu posle 11. maja, kao pacov na trbuhu svoga naroda.

Čak se i tehnički premijer ozbiljno zabrinuo. On, koji svakodnevno, poput lekarskog konzilijuma, pismenim putem obaveštava naciju o stanju “srca Srbije”, rve se sa tegobama koje mu stvaraju Ren, Solana, Dinkić, Čanak i svi ostali “domaći krpelji”.

SAA je odlična vest, posle toliko vremena. Sad smem da priznam da sam osećao zadovoljstvo i zbog pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima.

Uskršnja poslanica SPC i ’’kosovski zavet’’ o Kosovu i Jerusalimu, i potpisivanju sporazuma sa EU. Matrica jedne etablirane ideologije na kojoj stoji V. Koštunica. 

Koštunici bih naručio pesmu od “Partibrejkersa” – “Hipnotisana gomila”, to je ono “mi ne idemo nikud, mi ne radimo ništa, mi smo jedna obična hipnotisana gomila”. Mlađan Dinkić, tehnički ministar, Press, praznični broj.

Čovek koji je svoje premijerovanje mahom proveo u izolovanoj keliji, najedared se pred izbore dao u intenzivnu samoeksploataciju.

Adornovo i Fromovo učenje (kao i i čitave Frankfurske škole) poslužilo je kao osnova za izradu F-skale. F u ovoj skali označava fašizam.

Prilično sam sigurna da više ne postoji mogućnost za manevarsko izbegavanje vladavine prepodobljenih radikala i večitog premijera. Dosadašnja dovijanja su ionako bila suviše mučna za sve nas.

Kad ništa drugo nije pomoglo, trust pilećih mozgova iz nenarodne koalicije Voja-Velja setio se da nadmoćnijeg političkog protivnika nazove “koalicija Čanak, DS i G17”.

Tvrdnja je: ako se želi politička stabilnost, potrebno je odustati od integracije u Evropu. Zašto? Zato što je za većinu zemalja članica Evropske unije Kosovo nezavisno. Šta će se tim odustajanjem od Evropske unije postići na Kosovu? Ništa.

Protivu “drugosti” kao takve, ma kakva bila i kako nastajala, udružili su se svi stigmatičari u zemljama-nasljednicama pokojne Juge, a da to i ne znaju, u svojevrsnu “internacionalu mržnje”.

Na pitanje gde vidi sebe u budućoj vladi, on je odgovorio da njegov ego nije toliki da bi mogao da ima najveće funkcije i da je bitno da u vladi budu ljudi iz SRS-a koje će on kontrolisati i koji će sprovoditi stranačke mere i ideologiju.

Jednom davno, 1999. godine, Srbija (SRJ) i Rusija potpisali su međudržavni sporazum o slobodnoj carinskoj zoni. Dve godine kasnije, Miloševićevi naslednici su ga i ratifikovali, ali ruska Duma ni do danas nije to učinila. Zašto?

U političkoj kampanji u Srbiji nacionalsocijalisti (koji se ovde zovu radikali i narodnjaci) otvoreno govore kako Srbija ne treba i ne sme da uđe u Evropsku uniju (EU) i vode zemlju u izolaciju i ekonomsko i političko propadanje.

Pa, ovo je stara mapa. Mislim da je stara tri godine. Na njoj su Srbija i Crna Gora jedna država bez granica. Ali na mojoj političkoj mapi Kosovo je u fazi tranzicije, priznalo ga je 18 država članica EU.

Strani investitori uglavnom čekaju rezultate izbora. Neki su već počeli da se povlače iz Srbije.  Po proračunima stručnjaka Srbija je od početka godine do danas već izgubila 750 miliona evra stranih investicija.