Žrtvama Miloševićeg terora sada se rugaju opskurni likovi poput Ivice Dačića, Dušana Bajatovića, Petra Škundrića, Zorana Anđelkovića, Gorice Gajević, Dragutina Brčina, a od prošlog četvrtka i Zorana Lilića. Da je živ, na red bi sigurno došao i sam Milošević.
Poniženje o kojem sam govorio, a koje ste citirali u svom članku, je ono što ovdašnja hipokrizija jedva čeka, jer se na tome hrani iluzija o sopstvenoj posebnosti.
Sve je teže pronaći ljude koji hoće i koji imaju snage da govore o tome što živimo. Pregovori za gostovanje u ovoj emisiji često počinju pitanjem – a o čemu ćemo, ništa se ne dešava.
Dobra vest: najzad je ponuđeno profesionalcima da porade na onome što se narodski zove “brendiranje Srbije”. Loša vest: profesionalci su pozvani, kako se to nenarodski kaže, “putem” tendera objavljenog u Službenom glasniku.
Radio emisija 28.11.2008, govore: novinar Teofil Pančić, Bojan Bajić iz Naše stranke, teatrolog Ivan Medenica, pisci Bora Ćosić i Radomir Konstantinović.
Ako sistem za proizvodnju automobila naiđe na prepreku i ponuda automobila se malo smanji, ljudi se lako mogu prilagoditi. Ako se to desi s hranom, ljudi izgladne.
Ako je kvalifikacija genocida u hrvatskoj tužbi neodrživa, bar podjednako je neodrživa, i iz istih razloga, i kvalifikacija genocida u srpskoj protivtužbi. I Srbija to zna.
Možete državu voleti koliko hoćete. Možete joj činiti usluge, žrtvovati se za nju i služiti joj, ali vam ona nikada neće uzvratiti, jer je država nesposobna za ljubav.
Da, države su igračke za dječake, toys for boys. Najveća ironija — iako dječaci ne razumiju riječ “ironija” — leži u tome da u njihovim državicama ništa nije ni njihovo niti nezavisno.
U Njujorku su ovih dana deljeni primerci specijalnog (lažnog) izdanja New York Times-a sa datumom 4. juli 2009.
Javni prostor, koji podrazumijeva pisana i prešutna pravila ponašanja, danas služi za egzibicioniranje osobne slobode. Svatko se bori za svoja osobna prava, malo tko poštuje tuđa.
Slogan — Znanje je moć — iščezao je u Jugoslaviji zajedno s Jugoslavijom. Književnici su postali komedijaši koji hrle pred televizijske kamere ne bi li prodali koji primjerak više. Nacionalizam je postao isprika samozvanim “kulturnim radnicima” koji su pohrlili da skinu s pijedestala “jugoslavenske” književne i druge veličine, pritom bukvalno.
Retorika saradnje i partnerstva između Evropske Unije i Rusije ne može da sakrije činjenicu da uzajamna sumnjičavost, pogrešno percipiranje, frustracija i paranoja počinju da određuju dinamiku odnosa Rusije i Evropske Unije.
Svetski mediji teraju nas da poverujemo kako Balkan naseljavaju Drakulini rođaci, dok naslednici Mitteleurope predstavljaju marljive potomke rimokatoličke civilizacije.
Danas, naravno, znam da veza između književnosti i “ideologije” traje otkada je svijeta i vijeka. Biblija nije samo grandiozno književno, nego i grandiozno ideološko djelo.
Bitch je žena koja, kažu, ima svoje mišljenje i ne libi se da ga glasno i jasno iskaže; žena koja zna što hoće, i koristi sve što joj stoji na raspolaganju da bi dobila to što hoće
Virtualna realnost započela je u trećem stoljeću BC, s kineskim filozofom Chuang Tzuom koji se, sanjajući leptira, zapitao je li on to doista sanjao leptira, nije li leptir sanjao njega.
Darko Rundek i Cargo orkestar održaće poslednji zajednički koncert 17. decembra u Sava centru u Beogradu.
Pola godine nakon izbora, zvanična politika Srbije pretrpela je suštinske promene u odnosu na platformu koju je u prethodnoj kampanji, i nakon formiranja kabineta, nudila vladajuća koalicija.
Srećni smo što konačno možemo da prenesemo (jedinu) kritiku jedne od pet knjiga objavljenih u izdanju Peščanika. Aleksej Kišjuhas je za Danas napisao tekst o knjizi Bog nije veliki Kristofera Hičensa.
Uticaji finansijske i ekonomske krize u svetu počeli su da se osećaju i u Srbiji. Oni se mešaju sa nekim domaćim negativnim kretanjima, pa ih nije sasvim lako razlikovati.
Zanimljiva je reakcija na izjavu jednog ministra da je uzdržavanje od kupovine način da se obuzda rast cena. To je sve nasmejalo, toliko zvuči neadekvatno, da se tako izrazim.
Iako je Obama tokom kampanje od svih kandidata bio najbliži liberalima, on nije jedan od njih i nikada to nije bio. Ogromna podrška koju je dobio među tih 22% američke populacije delom je bila proizvod kreativnih interpretacija Obaminih stavova.
Srbija od juna ove godine predsedava Dekadom Roma. Ako vam je ova vest promakla, to je zbog toga što vlada Srbije nije učinila ništa da Romi ili ostali građani Srbije to saznaju.
Pretpostavka o savršeno efikasnom slobodnom tržištu zasnovana je na ekonomskim radovima iz ’50-tih i ’60-tih godina, koji više podsjećaju na propagandu usmjerenu protiv komunizma nego na plauzibilno naučno istraživanje.
To izreče Jeremiću Vuče, pa se skoči od poda na noge, zgrabi pero i teftere grdne, te sam uze tužbu sastavljati i uz tužbu teško uzdisati, od pravničkog posla dosadnoga.
Mene zanima šta je uopšte ovo po čemu mi ovde bezglavo plutamo mesecima, kako se zove, šta predstavlja i čemu teži politika koja radi malo šta drugo osim što „čuva Kosovo“.
Ivajlo Dičev, profesor kulturne antropologije, istraživao je život Bugarskih emigranata u zapadnoevropskim zemljama. Ovo su neki od njegovih zaključaka.
U komentaru (Danas, 19.11.08.), između ostalog, kaže se: „Tužba protiv države podrazumeva kolektivnu krivicu. Iako je u vreme rata većina građana Srbije podržavala svoju vlast, većina ne može snositi krivicu ni za odluke tadašnjeg rukovodstva ni za pojedinačne zločine.“
Dirkem je anomiju zvao „bolešću neograničene aspiracije“. Njegova centralna ideja je da ljudima trebaju propisi – okvir neformalnih i formalnih pravila koji ograničava njihova očekivanja, na primer, u sferi ekonomske dobiti.
Sreća da je dan sve kraći, pa je period kada se osećamo obaveznima da nešto radimo sveden na šest, sedam sati. Onda oko četiri padne mrak i imamo alibi da se povučemo u kuće i šćućurimo do sledećeg jutra.
U Beogradu su 17. novembra počeli pregovori s ruskim Gaspromom – a naša javnost ne zna ni o čemu se pregovara, ni šta je predmet ugovora, niti je uopšte jasan cilj celog posla?
