Scena na kojoj će se i ubuduće odvijati sve ozbiljnije krize ubrzano se prazni i na njoj ostaju samo vlada kao produžena ruka premijera, vojska i „narod“ koji treba zaštititi – dobro poznato trojstvo na koje se postepeno navikavamo iako iz iskustva znamo da vodi pravo u katastrofu.
Slinavo foliranje, poltronstvo i neznanje nisu održive strategije za čitavu zajednicu. Tome svedočimo već decenijama kroz rapidno propadanje akademske zajednice, društva i države kojima rukovode kvazidiplomirani partijski hohštapleri ili rektorski poltroni.
Roman Oprosti u zapletu započinje dijalog sa Majstorom i Margaritom Mihaila Bulgakova. Time se priznaje status romana koji je obeležio generacije pre Štegera i omogućio im da se sprijatelje sa literarno dostojnim oblicima kritike totalitarizma.
Političke stranke u kontinentalnoj Evropi su duboko konzervativne, u pravom smislu te reči: oni vladaju industrijom, sindikatima, verskim grupama i raznim uticajnim glasovima zainteresovanim za očuvanje statusa kvo.
Uvodi se novi razlog za otkaz – ponašanje zaposlenog koje predstavlja izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, bez obzira na to da li je protiv njega pokrenut krivični postupak.
Forum – Prvi predsjednik Izraela Ben Gurion kazao je davno: “Stari Palestinci će umrijeti, a mladi će zaboraviti.” Uz stare, umiru evo i mladi, ali oni što preživljavaju, ne zaboravljaju.
Berluskoniju je poništena prvostepena kazna od 7 godina zatvora zbog zloupotrebe funkcije i favorizovanja maloletničke prostitucije. Dok je živ Silvio B. Italiju neće ostaviti na miru.
Izrael ima pravo na samoodbranu protiv besmislenih napada Hamasa ali nema pravo da stotine kuća sravni sa zemljom, istrebi čitave porodice. Bombardovanje Gaze je ratni zločin, a ne samoodbrana. Zabranjeno je kolektivno kažnjavati čitav narod.
Raspodelom stanova po konkursu iz 2003. godine Fondacija je želela da tada postojećim ljudima raspodeli nepostojeći resurs (tj. još neizgrađene stanove), a sada, 11 godina kasnije, postojeći resurs raspodeljuje nepostojećim ljudima.
Siniša Mali, Aleksandar Šapić i Nebojša Stefanović nisu nikakvi nečasni izuzeci: reč je tu ponajpre o akademskom „udruženom zločinačkom poduhvatu“ o koji su se okoristila i ova trojica.
Novi list – Ivo Josipović je svratio u Veliko Trgovišće, da preduhitri budućnost u kojoj će to biti grijeh i u kojoj se pred Tuđmanovim kipovima otvara samo put za Veliko Skladišće.
Dodik se ponaša u skladu sa stavom srbijanske vlade o događajima u Srebrenici. Poznato je da premijer Vučić ostavlja Dodiku i Kusturici da se bave “suočavanjem s prošlošću”.
Vodstvo Sveučilišta u Zagrebu odlučilo je, i to jednoglasno, da se njemačkoj kancelarki dodijeli počasni doktorat iz političkih znanosti.
Osnovni problem je u tome što je Amerika u geopolitičkom padu. Ona to ne prihvata i zato pokušava da obnovi nešto neobnovljivo – američko „predvodništvo“ (čitaj: hegemoniju) u svetskom sistemu.
Cane je – što je neuobičajeno – dobio priliku da položi kauciju i tek onda se stavi na raspolaganje sudu, bez sedenja u pritvoru, što nešto govori. Ne bi trebalo da se iznenadimo pravosnažnom oslobađajućom presudom.
Ako preduzeće na čijem su čelu može i bez njih dok su oni zauzeti poslaničkim obavezama, zar to ne znači da onda tom preduzeću nisu ni potrebni?
Politika – Rektor Vladimir Bumbaširević je izjavio da je BU spreman da, „ako treba“, formira nezavisnu komisiju u slučaju doktorata Siniše Malog. Upravo je i samo potrebno da se ta komisija osnuje, nema tu mesta za „ako“.
U senci sveopšteg „reformskog“ zamaha vođenog teškom rukom, a srcem mekim k`o duša, trule ostaci posrnulog srpskog pravosuđa. Smena Selakovića spada u politički imaginarijum iste vrste kao i donošenje presude u korist srodnika neke od srebreničkih žrtava.
Putina građani sada podržavaju zato što ih vodi upravo tamo gde oni već odavno žele da idu – istovremeno i u Ukrajinu i u SSSR. Oni za njim idu u Ukrajinu zato jer misle da je to put koji omogućava obnovu SSSR.
Snouden navodi nemački Štazi kao primer organizacije čiji su saradnici mislili da štite stabilnost svog političkog sistema, za koji su verovali da je ugrožen.
Miroslav Tuđman na čelu parlamentarnog Odbora koji brine o „demokratizaciji“ rada policije ne može biti ništa drugo nego utjelovljenje psovke.
Već je i u supermarketu glavna tema ćaskanja kupaca i prodavačica su plagirani doktorati. Jedna od prodavačica uzdahne: ne bi bilo loše doći nekako do nekog jeftinog doktorata.
Kada je 1923. stao pred sliku Otta Dixa „Rov“, Konrad Adenauer bio je gradonačelnik Kölna, i svoj je autoritet uložio da rad ne bude otkupljen i da ravnatelj muzeja bude smijenjen jer se odvažio takvo što da izloži.
Najveću pažnju javnosti Ješić je privukao kad je ukazao na problem sa aflatoksinom u mleku. Navukao je tada na sebe bes vladajuće SNS. Niz stvari koje je uradio na opšte dobro Ješiću nisu doneli neki značajniji uticaj ni u njegovoj DS.
Sud u Strazburu “izabrao je kraći put” i dodelio pravdu hiljadama štediša Ljubljanske banke u BiH i u drugim republikama bivše zajedničke države. Ne tako davno, dodelio je i pravdu za nešto preko 25.000 izbrisanih, izabravši takođe “kraći put”.
Večito iščekivanje apokalipse je svojevrsna američka specijalnost. Sjedinjene Države su nastale kao reakcija na korupciju i haos Evrope.
Iz knjige Kosovo i raspad Jugoslavije: U maju 2000. Fadilj Bajraj mi je doneo disketu sa rukopisom nove knjige Vladimira Arsenijevića, koju je dobio iz dalekog Mexico Citya.
Mladina – I, tko je na koncu kupio slovenski Mercator? Vlasnik koncerna Agrokor, ili sama hrvatska država? Dilema je naravno posve izlišna, budući da je to dvoje zapravo jedno te isto.
Savremena Evropa tvorevina je demohrišćana. Harvardski istoričar H. Stjuart Hjuz 1958. je napisao: „Hrišćanski demokrata je pre svega hrišćanin, a demokrata tek u sporednom svojstvu. Pridev je važniji od imenice.“
Oslobođenje – Majke mi moje, oni ocvali hipiji s kristalnim lobanjama što grle stabla i na ljetni solsticij plešu “podižući frekvenciju planete Zemlje”, sam su glas zdravog razuma u odnosu na kultove što se štuju u ostatku BiH.
Ostavka simpatičnog odlikaša sa američkog Jejla i savesnog početnika u poznatoj konsultantskoj firmi Mekinzi, ministra finansija Lazara Krstića – nije neočekivana.
Zemlja, silosi i objekti 4 preduzeća u restrukturiranju se neposrednom pogodbom prodaju „Arapima” po ceni od 22 miliona evra.