Najveći kvalitet Tomislava Nikolića je upravo to što pre ili kasnije (ne mnogo kasnije) mora da progovori na lakat. Ne može čovek protiv sebe i svoje svadljive i nabusite prirode.

Zbog ovakve Srbije koja na međunarodnoj sceni nastupa uzdignute glave, mudro i dostojanstveno, a i zbog naglog buđenja Rusije, Zapad je u panici.

I zato ne mislim, kao pojedini, da je bolje da Nikolić pobijedi, jer nakon što se dotakne dno, tek tada može početi uspon. U politici (i životu) takve analogije obično ne piju vode.

Ne, stvarno, da su oni potpuno novi proizvodi na našem tržištu, šta biste pomislili o njima pošto odgledate spotove i sve one silne iznajmljene termine? Kakvi su ti kandidati?

U intervju u “Nedeljnom telegrafu”, čitalac će naći i priču o njegovom tužnom rastanku našeg umetnika od lepe Simonide, one na fresci u manastiru Gračanica.

Sada već na nivou podrške koju ima Milanka Karić, Koštunica i dalje gospodari Srbijom i nameće cenu svoje podrške. Ovoga puta to je paket aranžman za plovidbu ruskim bespućima.

Pinki I i Pinki II će videti Tita i potpisati istorijski sporazum o gasu, nafti, a ako vođa pravoslavnog, evroazijskog sveta to od njih zatraži, potpisaće i sporazum o kolektivnom davanju srpske krvi Vladimiru Vladimiroviću – Gaspromu. 

Za ovo podsjećanje je kriv Peščanik, jer je objesio na svoj portal govor Feralova urednika Predraga Lucića sa otvaranja aktualne izložbe be-ha umjetnika o srebreničkoj tragediji u Splitu.

Tačno je i to da svako na koncu dobije vlast kakvu zaslužuje, pa možda i Srbija mnogo čime zaluđena i u mnogo čemu zagubljena, zaslužuje baš Nikolić Tomislava.

Još dok je kratko bio predsednik Skupštine, Nikolić se zanimao isključivo idejom uvođenja vanrednog stanja, a sada bi da u četvrtoj instanci menja pravnosnažne presude.

Z-e-e-e-v. Baš me briga za dosadne i ultrapredvidljive srpske predsedničke izbore. I watched that movie one time too many. Loš i neverovatan scenario, al’ mu to ništa ne smeta da se svaki put besprekorno izvrši.

Čedomir Jovanović je lepo objasnio da će svaki LDP član sam morati da odluči šta će sa svojim glasom, što u mom slučaju znači da nema šanse da Boris Tadić dobije naš glas!

Ako ne zatražimo prijem u Evropsku uniju po jasnim pravilima koja se postavljaju pred svaku od država koja to traži, naći ćemo se u ponižavajućoj i nedostojanstvenoj poziciji.

Biće velika šteta ako dobijete predsednika koji želi najbliže odnose sa Rusijom i koji izgleda ne gleda geografske karte, pa ne zna gde se nalazi Rusija, a gde Srbija. Doris Pak, poslanica Evropskog parlamenta, Press, 22.01.08.

Nadam se da su vas rezultati proteklih izbora uverili da je vaš koalicioni partner, baš kao Milošević, do neprepoznavanja poistovećuje nacionalni i državni interes sa ličnim interesima, interesima svoje stranke i interesima legije klijenata.

Ali, otkuda uopće potječu strahovi od dodira kultura, i to baš kod Evropljana, pitaju se autori WEF-studije, pa sugeriraju da bi se korijeni, i to rastućih strahova morali tražiti u osjećaju – ugroženosti evropskog kulturnog identiteta.

Možda neće biti plina, ali će biti gasovoda, i para iz gasovoda.

Najsvežiji primer reagovanja poslovnih krugova na političke prilike u zemlji bio je bežanje investitora sa Beogradske berze u vreme trodnevnog predsednikovanja Parlamentom radikala Tomislava Nikolića.

Za sljedeći petak je jedan nizozemski desnoekstremistički političar najavio da će objaviti svoj desetominutni filmski uradak o islamu, a cijela se zemlja unaprijed trese od straha, vlada saziva krizne sjednice, policija i druge službe su u stanju pripravnosti…

Jedva dočekanu izbornu tišinu razveselila je dražesna epizoda u kojoj je Republička izborna komisija uskratila vladama SAD i Ujedinjenog kraljevstva pravo da pošalju svoje posmatrače na jučerašnje izbore u Srbiji.

6 tekstova u izboru Mirjane Miočinović.

Amerikanci uključuju u Oskara svoju ideološku strukturu. Dakle, ako otcepe Kosovo, daće Srđanu (Goluboviću) Oskara, a ako ostane Kosovo, onda nema nagrade. Emir Kusturica, reditelj, Press, 19.01.08.

Ali ono što balkanskim ratovima udara pečat najvarvarskijih i najkrvožednijih ratova mračnoga srednjega veka, to nisu potoci krvi s jedne i druge strane popadalih lesa naoružanih ljudi, koji su u rat krenuli, ne, već su to reke krvi poubijanoga neboračkoga stanovništva, nevine dece, žena i mirnih ljudi, radnoga sveta Stare Srbije, Arbanije, Makedonije i Trakije, čija je jedina krivica što se drukčije bogu moli, što drugim jezikom govori, drugo ime nosi i što je na svom vekovnom ognjištu naivno sačekao četiri divlje najezde.