Do poslednjeg daha se komentarišu Vučić i njegova kamarila, ali gotovo nema analize opozicionog delovanja. Leto će da prođe, a redovni izbori se približavaju. Biće održani početkom iduće godine…

Kada su pre nekoliko dana neki mediji preneli ovu izjavu odlazećeg holandskog ambasadora u Srbiji, svaki se čitalac mogao setiti nekog slova zakona koje je ostalo samo na papiru.

Počela je da liči na mrakovitog tvorca, koji joj je udelio svoj čovekoliki oblik, usadio joj nabusitost i aroganciju, i već je vidi kao svog nesavršenog klona, ovcu Doli srpske utopije.

Imala je sva prava i sve mogućnosti da bude isključiva, ogorčena, pravedna i udaljena: nije iskoristila nijednu. Sve što je bilo njeno, jedinstveno, otvorila je i poklonila drugima.

Kao da ne živimo u državi nego u kockarnici. Svaki dan je nova tura – svaki izlazak iz kuće je novo stavljanje života na kocku. Hoćete li stići na vreme i hoćete li uopšte stići…

Ne sećam se tačno kada sam upoznao Borku Pavićević, čini mi se da sam je poznavao oduvek, ali kada je osvanula vest da je više nema, to pitanje vremena postalo je izlišno.

Etiopska ili abisinska crkva deo je zajednice pravoslavnih crkava. Hrišćanstvo je na prostor Etiopije stiglo u 4. veku u vreme kralja Esane, zahvaljujući Svetom Frumentiju i Edesiju Tirskom…

I pre nego što je tobožnji predsednik narezilio Babića da se mane Briona, Vange i Hvara, još pre desetak godina, načinio sam u blizini skromni letnji vigvam. Negde između Avale i Kosmaja…

Škoro smatra da na čelo države treba vratiti Tuđmana, sa svim njegovim ingerencijama, a budući da je stjecajem nesretnih okolnosti ovaj upokojen, pjevač se nudi kao pristupačna alternativa.

Razumem zašto su režimski mediji prećutali pobedu Ekrema Imamoglua na izborima u Istanbulu, ali zašto o tome ćute ne opozicioni nego i profesionalni mediji, nije mi jasno.

Novi deseterci naše epske pesnikinje: Govor drži Vučić Aleksandre / U kongresnom centru skrovitome / Šumicama, podno Beograda. / Svu gospodu pred sebe sjednuo, / Svu gospodu, ali i gospođe…

Treba li da budemo srećni zato što će za izgradnju Moravskog koridora biti sproveden odabir izvođača? Ili zato što predlog vlade ovoga puta ne sadrži i naziv firme koja će raditi taj posao?

Kao i sve drugo što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tako su i njegove beslovesne tirade o „eliti koja to nije“ samo još jedan deo iščašenog pogleda na svet koji promoviše.

Polako izbija na videlo zašto je sredinom maja Rusija zabranila uvoz mesa iz četiri srpske kompanije. Karneks, Matijević, Zlatiborac i Big Bul bili su žrtve, blago rečeno, državnog nemara.

Posle velikih kiša – nezapamćenih, istorijskih, nikada viđenih, dakle sve isto kao i 2014 – širom Koteža izlile su se septičke jame. Šta da radimo, sleže ramenima Vučić – vremenska nepogoda.

Ima i on elitu koja je još elitnija. ’Ajde da brojim elitu i elitiste, rekao je. Ili nešto slično. Pa da vidimo! Ali onakve kakav je Radonjić, za koga se ne zna šta je, ali se zna kome pripada, rekao je da prezire.

Najodlučnije i najiskrenije zahtevam od Skupštine Grada Beograda da mi nadoknadi materijalnu štetu koju sam zahvaljujući Gorepomenutoj pretrpeo u autobusu broj 31.