Pih, kakva ništarija je taj Đilas, jedino iz Odbrane i zaštite dobio sedmicu, Šutanovac nijednu sedmicu da ubode, a onaj Janković na muljažu iz Ustava dobio samo šesticu.

Ove godine je više od polovine dece iz Beograda ostalo bez mesta u vrtićima. Ispod crte. Kako objasniti tim malim ljudima da su već posle par stotina koraka u životu, ostali ispod. Nisu ispunili kriterijume.

S obzirom na očigledne manipulacije kojima se poslužila ministarka pravde poslednjih dana, kao i na mišljenje Komisije – da li se može tvrditi da je Srbija dobila „pozitivno mišljenje“ o nacrtu ustavnih amandmana?

Ne samo što su nezakonito srušene legalno podignute kuće u Savamali, nego je ovih dana izmeštena i Glavna železnička stanica zarad ispunjavanja obećanja datih investitorima Beograda na vodi. Izmeštena – gde?

O malinama se govori više nego i o jednoj drugoj poljoprivrednoj kulturi i vlada se više angažuje još jedino možda oko Kosova. Toliko je ta stvar eskalirala da je osnovana i „Radna grupa za malinu“.

Vidovdan – crkva brvnara – otvaranje Narodnog muzeja – spomenik Velike Srbije – budući muzej Nemanjića – proslave u Kamengradu, to su delovi strateškog lanca kojim se uvezuju nacionalizam i diktatura.

Nije za čuđenje što su sve redakcije poslale kamere i mikrofone na svečano otvaranje jednog kilometra asfalta. Bilo bi za čuđenje da se neko o tome i glasno zapitao.

Čitava grupacija pokislih fizionomija oko njega pratila je gurua u prezrivom odbacivanju kišobrana, želeći da izgledaju kao on, sumnjajući naravno da ima smisla bez razloga pokisnuti i uništiti skupu odeždu.

Policajac Stamenković je zbog rušenja Savamale kažnjen uslovno (ispod zakonskog minimuma da ne bi dobio otkaz), ali to nije trebalo da spreči MUP da pokrene disciplinski postupak protiv njega.

Na sve strane govori se o nepravdi koja se odasvud obrušavala bespoštedno na orlove, ni u voljenoj Rusiji nisu prošli bolje nego što njihova mati prolazi u međunarodnoj crkloj dabogda zajednici…

Zašto se o 1948. godini tako malo govori? Na Vidovdan 28. juna, na dan kada je doneta čuvena Rezolucija Informbiroa kojom je osuđeno tadašnje jugoslovensko rukovodstvo – to niko nije pomenuo.

Rat u Hrvatskoj formalno je završio prije dvadeset i tri godine, ali ranjenika je iz dana u dan sve više. Broj osoba koje traže status ratnih vojnih invalida u zadnje doba raste po stopi od dvije tisuće mjesečno.

„Moj uslov u pregovorima sa Starbaksom je bio da natpis, pored onog na latinici, bude i na ćirilici“, rekao je Vesić i dodao: „Ako sami ne cenimo svoju kulturu, neće je ceniti ni drugi“. Obratimo pažnju na dve stvari.

Sve u vezi sa poslednjim zasedanjem skupštine grada Niša je bilo pogrešno. Šef odborničke grupe SNS-a je tako izjavio: „Kome je u interesu da gasi niški aerodrom? Država će uraditi ono što je obećala”.

Iz ezopovskih i nejasnih obrazloženja predsednika SNS-a saznajemo ovo: Njega pritiskaju, ali on se ne da. Uvek im kaže sve što misli, ne boji se nikoga. Nikada neće dati ono čega više nema.

Geografski, to je Makedonija na severu makedonske regije, a politički makedonska država. Ovim političko-geografskim određenjem se napušta politički besplodna i neprijatna veza sa antičkom Makedonijom.

Iako se ne slažem sa Aleksandrom Korbom da u NDH nije bilo genocida nad Srbima, ne smatram da je njegova namera (ili da je makar i nenameravana konsekvenca) omalovažavanje srpskih žrtava…