Nije više reč o povremeno angažovanim navijačima na poslovima razuveravanja, to jest uterivanja straha u kosti, sad se to hoće institucionalizovati, za to se prave akademije.

Prošlo je više od dva meseca od bot-skandala, kada je objavljena lista 14.000 partijskih botova SNS-a, koji koriste državne resurse za partijsko agitovanje i promovisanje Vučića.

Napad na Predraga Voštinića samo je jedan u nizu događaja koji cvetaju u kulturi nasilja i sistema nekažnjivosti. Nepristajanje je i dalje tu, ali iznenađenja više nema.

Dida je razjapio usta: „U školi?! Srceliti irudovo! Kakva je to škola di dicu uče da su partizani u Jasenovcu zatvarali pošteni svit?“ Ja sam rekao: „Pa reka san ti! Gora od Jasenovca!“

Dok nam je predsednik Srbije prodavao leteće automobile za pileće nogice još je i ličilo na entuzijazam iz Titovih petoljetki i vreme posleratne obnove. Sad je spao na pileći parizer.

Kolektivni zaborav pokrio je konkretno, političko značenje solidarnosti, i reč se danas upotrebljava samo u maglovitom emotivnom kontekstu: ne zna se ko je kome obavezan, a ko voljan.

Zamislimo situaciju da šefu ili direktoru, sa kojim imate strogo poslovni odnos, ponudite da bude kum vašem detetu. I povodom kumstva ga pozovete na ručak, u vaš stan, gde će na zidu videti svoju sliku.

Odbojkašice su odmah posle sletanja otišle sa srebrnim medaljama kod vladara da mu odaju priznanje na svom uspehu. Maja Ognjenović je darovala domaćinu specijalne čokoladice iz Brisela.

Prema podacima Eurostata, srpski radnici u proseku rade najviše u Evropi, a iznos minimalne zarade tri puta je niži od iznosa plate za život za Srbiju.

Iz arhive – Naš predstavnik na Burning manu 2008: Moja ideja bila je da srpsku zastavu koju sam kupio u Radnoj ženi u Beogradu predam u ruke organizatora koji bi je potom stavili na totem koji se spaljuje.

Četrnaest godina kasnije, publikaciju izdatu povodom 175 godina Matice srpske autorka je nazvala „Ponos nacije“, baš kao što je Tarantinov Gebels iz „Prokletnika“ nazvao svoj film.

Predsednik Srbije se naljutio na prvake. Ne na opozicione prvake, na njih je hronično ljut, naljutio se na đake prvake. Jer nisu ustali kad im je on banuo u učionicu.

Naslov ovog teksta je slobodan prevod naslova poslednje knjige Alena Votsa, teologa odmetnika, samoukog orijentaliste i umetnika življenja koji je umro pre 50 godina u kolibi kraj San Franciska.

U jednom od svojih izleta u negiranje prava radnika Miša Brkić kaže da ne postoji dostojanstven već samo produktivan rad. Neka smo sve siromašniji, samo da su kapitalisti sve bogatiji.