Kao svaki pravi politički džanki, pronašao sam bolji fiks od srpske politike – američke izbore.

Tokom poslednjih predsedničkih izbora među posetiocima ovog sajta, a i unutar jednog manjeg segmenta biračkog tela pojavila se sumnja u filosofiju biranja „manjeg zla“.

Pred izbore u Sloveniji, jedino pitanje opredeljivanja jeste hoće li većina državljana te zemlje biti isto onoliko glupa koliko i većina Italijana, koji su izabrali Berluskonija. 

Od Dejtona do danas ne prestaje zalaganje za ukidanje statusa distrikta i pripajanje Brčkog jednom od entiteta, pre svega RS.

Šta će ti moje ime. Ja sam bezimen. Nemam ime. Za mene niko ne zna, ali ću ti reći: ja sam Srbin i moj otac i majka su bili Srbi.

Letos su se tukli monasi, pa vaterpolisti, pa arhitekte jedne poznate projektantske kuće, pa odbornici SRS, a završilo se juče sa učenikom. Nasilje se širi Srbijom kao virus za koji lek treba da pronađu oni koji su ga pustili iz laboratorije. 

Pošto je Evropska unija odbila da odmrzne Prelazni sporazum (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju), Oli Ren, visoki činovnik gradilišta „Evropa“, predložio je Srbiji da jednostrano primeni neke od odredaba SSP.

Čemu uči hipotekarna kriza koja je izbila pre nešto više od godinu dana i još uvek traje? Da se mogla predvideti i da je, zaista, bila očekivana.

Verujem da ste i vi, ili bar neko, iz vaše okoline, poklekli pred onim pričljivim prodavcima “komplet noževa, pride sat kao poklon, a pošto je gazdi danas rođendan, sve je upola cene”.

I glasači SRS nisu više onako fanatični i spremni da kolju sve što mrda ako im to Vojislav Šešelj kaže. Nenad Čanak, lider LSV, Kurir, 15.09.08.

Pre izjašnjavanja Unije o prelaznom sporazumu za realizaciju SSP, u Srbiji je stvorena atmosfera velikih očekivanja. Kao pred neku važnu utakmicu.

Za razliku od Slovenaca koji se upinju da ukrote brze planinske potoke, uspešni Srbi se bogate trgovinom (svinjama, na primer, kao Karađorđe ili Miloš).

Pod uticajem dve suprotstavljene sile – unutrašnje, koja je bila u zavadi sa stvarnošću i spoljašnje, koju je proizvodio Tadić – Radikali se nisu naprosto rascepili, nego su popucali, kao grnčarski sud.

Ideje ekonomskog liberalizma spojene sa konzervativnim stavom da je dobar život nemoguć za svakog, čini se, jedine putuju svetom bez ikakvih viza i pasoša.

Crkva je oduvek želela da kombinuje “apsolutnu” i “relativnu” sakralnost u domenu finansija, što je ponekad dovodilo do svođenja na isti nivo oltara i veleposeda – sa svim društvenim i političkim posledicama koje je takva konfuzija mogla da ima.