Gde jedan pisac želi metaforički da bude pokopan? U knjigu, u čitaoca. Da bude pokopan u ovoj zajedničkoj zemlji. Pisac može da se rodi u jednoj zemlji a da piše u drugoj – ali čiji je to pisac? Čitaočev – koji možda živi u sasvim drugoj zemlji i u sasvim drugom vremenu.
Uvek mi je preostajala ona mogućnost koju su iskoristili Konrad i Kafka – da svojom genijalnošću samog sebe izdignem u univerzalnu stratosferu. Ali, izgleda da su uslovi koje treba da ispunjavate za tako nešto pomalo preoštri.
Da li književnost ima veze sa izgradnjom nacionalnog identiteta? To nas dovodi do pitanja: šta je nacionalni identitet? U Britaniji smo opsednuti tim pitanjem, posebno otkad je uveden obavezan test za imigrante koji konkurišu za britanski pasoš.
Suđenje iznemoglim starcima doživljava se kao antiklimaks, kao bedna zamena za pravu stvar, kao mrcvarenje koje nema pravu svrhu, kao neravnopravna borba, pa čak i kao povreda nekih humanitarnih pravila, što umesto podrške izaziva sažaljenje.
Liberalno-demokratski deo opozicije ponaša se kao da je na vlasti, pušta razne zvuke, ali se u pozadini cenjka i nikako da se do kraja i jasno opredeli i kaže: Ne! No pasaran!
Imali smo mnogo mostova u spoljnoj politici i išlo je – barem poslednjih dvadeset godina – traljavo. Ko nas nije sve oslobađao, i isto je – tu smo gde smo, i sa Kosovom i bez Kosova.
Prvih deset poglavlja Dhammapada-e, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.
Ispade da putnike u našim aeroplanima više ne privlači da: piju iz čuturica, razvlače domaćice leta ka aero – šaragama, lepe žvake i kretoš po sedištima, gađaju praćkicama kopilota.
Do ovog petka, da sam na nekoj međunarodnoj konferenciji morao objasniti Srbe, umjesto Konstantinovićeve Filosofije palanke ja bih ispričao vic o Muji i Sulji u avionu.
Podaci ne ukazuju na to da je Kina ulagala u zemlje u tranziciji, bar ne u one evropske.
I danas osećam odvratnost kad vidim kako poslužnici i miljenici nekadašnjeg partijskog rukovodstva kidišu na novi nacrt Statuta Vojvodine.
Čovjek – ta podanička kreatura – najradije podiže spomenike svojim političarima.
Bez obzira na to kako se porezi prikupljaju, njihov teret na kraju pada na dohotke – plate, penzije, dividende. No, način prikupljanja utiče na efikasnost, dakle na javne prihode.
Nedavni incidenti na jugu Srbije samo su podsetili na svu kompleksnost i delikatnost stanja u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Destabilizaciju ovog regiona nije moguće posmatrati izvan aktuelnog konteksta zbivanja u Srbiji, ali i predistorije u poslednjih 15 godina.
Bračni par Milošević je otišao, ali ih je trend sumanute geopolitičke koketerije nadživeo. To najbolje potvrđuju nastupi ministra Jeremića.
Da li će nakon rata s Gruzijom doći do rata s Ukrajinom? Mnogi će reći da takav rat nije moguć. Rat s Gruzijom je takođe izgledao kao nemoguć.
Problem „nacionalne književnosti“. Postoji li tako nešto? Da li bi trebalo da postoji? Ako ne, zašto ne?
Masovna ubistva civilnog stanovništva tokom 30ih i 40ih godina prošlog veka predmet su nejasnih rasprava o sećanju i merilo zajedničkih moralnih vrednosti Evropljana.
Bejzbol palica, a potom i “prva pesnica glavnog grada” su postale osnovna nastavna sredstva kojima vlast u evropskoj, multikulturnoj, multikonfesionalnoj, tolerantnoj, demokratskoj i mediteranskoj Crnoj Gori disciplinuje neposlušne.
Policajka od 24 godine, rođena kad je album Boba Dylana Slow Train Coming već izlazio iz mode kaže u zvučnik Motorole: „Zimmerman, Robert“. Dežurni kaže „Ne prolazi“, a čovek kaže „Probajte Dylan, Bob Dylan“.
Kao ideja, ili pre kao ideal, Evropa nesumnjivo ima božanske pretenzije, bar kad je u pitanju sistem vrednosti: ona definiše sebe preko onog što nije ili bar tvrdi da nije, ona neprestano povlači razliku između sebe i nečeg drugog.
Sukob hrvatske katoličke crkve i predsednika Stjepana Mesića kulminirao je kada je predsednik Hrvatske pokrenuo inicijativu da se iz svih javnih ustanova u zemlji uklone krstovi i druga verska obeležja.
Prvi čovjek Podgorice ponaša se kao svima poznati lik iz djetinjstva: siledžija na velikom odmoru.
Za opstanak Srbije važnije je da uvedemo elemente zapadne građanske kulturne tradicije. Naša despotska kulturna tradicija je onaj generator iz kojeg se indukuje naša samoubilačka politika.
U svom članku Opozicija i genocid Hemon je čitaocima sarajevskih BH Dana (broj 100, 26. april 1999) netačno preneo sadržaj predavanja koje sam 17. aprila 1999. održao na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu.
MMF se interesuje za to kako će se pokriti kratkoročne obaveze, dok vlade objašnjavaju srednjoročni program javnih finansija. U Srbiji su uloge obrnute.
Na sceni su dva oblika politički i nacionalno instrumentalizovane euforije: Prištine, da je priča o Kosovu završena, da nema povratka na staro; Beograda, da prava „bitka za Kosovo“ tek predstoji, tj. da gubitak dela teritorije nije to što jeste sve dok ga sami ne budemo verifikovali. A to, zna se, nećemo učiniti nikad.
Tekst tužiteljice Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužiteljstva BiH o odgovornosti medija za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije koji je predstavljen na debati Odgovornost medija za ratne zločine održanoj 24.juna 2009. u Mediacentru Sarajevo.
Po analizi Republičkog zavoda za razvoj Srbije o poslovanju javnih preduzeća u 2008, javna preduzeća su ostvarila gubitak od oko 850 miliona evra.
Zagreb je krajem vikenda obično, naročito nakon donošenja zakona o zabrani rada nedjeljom, prilično mrtav. Ove je nedjelje, međutim, sve drukčije.
Pre 10 godina odigralo se totalno pomračenje Sunca, najmasovnije posmatrano pomračenje i najbolje vidljivo u Evropi. Treba se podsetiti velike sramote u koju se taj događaj i ono što mu je prethodilo pretvorilo u Srbiji.
Ne vidim ništa loše u oduševljenju javnosti uspehom naših sportista. Ali vidim mnogo toga lošeg u politizaciji i „nacionalizaciji“ sportskih dostignuća.
