Pokretači inicijative #105 od 5 miliona povodom neistina koje je izrekao profesor Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i poslanik vladajuće stranke Marko Atlagić na zasedanju skupštine 11. februara.

Poglavlje iz nove knjige „Žali bože. Eseji o religijskom nacionalizmu, balkanizaciji i globalizaciji“: Požega je balkanski Jeruzalem. Tu su se ove godine sastali hrvatski katolički biskupi i episkopi SPC iz Hrvatske.

Kampanja vladajuće stranke „Budućnost Srbije“, performans simulacije političkog legitimiteta uz prisilno dovođenje publike, šalje građanima jednu jedinu poruku, i to onu kralja Luja XIV – država, to sam ja.

Skupovi usiljene odanosti održavaju jadnike na ubogom radnom mestu. Revnosni televizijski hroničar traži među narodom one koji ga vole. Nahvatali su jednoga koji kaže: „Došao sam ovde samo da ga pipnem!“

Autori dokumenta su umesto kosovske ponudili jednu drugu viziju – kako treba da izgleda država na teritoriji na kojoj deluju njene ustanove. Na prvom mestu sada nisu granice nego pristojna država.

Vlast i protestanti dele jedno zatamnjeno zajedničko polje od čijeg razrešenja zavisi da li će se evropske vrednosti ikada sresti sa srpskim nacionalnim pitanjem.

Dok god, dakle, u Hrvatskoj imamo vlast HDZ-a, iz vladajuće je perspektive savršeno jasno da u Hrvatskoj imamo slobodu medija, i to u neograničenoj količini, proporcionalnoj neograničenoj vlasti HDZ-a.

Svako ima svoju muku. Ljudi su zbog svoje počeli da idu u protestne šetnje širom Srbije, predsednik države je zbog svoje takođe počeo da širom Srbije ide u šetnje, ali ne protestne nego promotivne.

„Mi gradimo budućnost Srbije, a oni dižu vešala“, poručio je Vučić sa mitinga u Vranju, za koji je stručna služba SNS projektovala deset hiljada građana, i to pre svega preko mobilizacije radnika Jumka i Simpa.

Dva čoveka su nepotrebno izloženi strahu, stresu i neizvesnosti, uz punu svest da se na suprotnoj strani nalazi svemoćna stranačka mašinerija spremna na sve, koja je svojim interesima podredila čitavu državu.

Ako si učesnik na nekom protestu ili si potpisao peticiju onda „rušiš i napadaš Vučića“, a ako na bilo koji način „sedneš“ sa nekim predstavnikom vlasti i razgovaraš o nečem konkretnom onda te je „Vučič kupio“.

Neslaganje premijerke sa nalazima izveštaja po kojem je Srbija delimično slobodna zemlja bilo je očekivano, jer ona uvek podržava predsednika. Zanimljiv je stepen njenog odbijanja da se suoči sa činjenicama.

Pre neki dan je u rubrici Zabava izašla vest da će naša premijerka postati majka. Njeno dete rodiće njena devojka. U Srbiji će dve žene postati majke jedne bebe. To će se dogoditi u zemlji u kojoj nije dozvoljen gej brak…

Želeo sam da premijerki Brnabić posvetim proznu baladu, držeći da joj lirika pristaje po prirodi teške dužnosti koja joj je zapala. No ipak je to zamašan posao, liričar nisam, a ovo su samrtna, epska vremena…

Zoran Milivojević upozorava da je Američka asocijacija psihologa proglasila muževnost patološkom pojavom, da je to opšta stvar, deo ideološkog rata radikalnih feministkinja.

Ana Brnabić se ne slaže sa ocenom Fridom hausa o stanju sloboda u Srbiji. To je, razume se, očekivano: da se slaže, morala bi podneti ostavku, priznati neuspeh u prikrivanju istine i podneti druge političke posledice.

Još kao premijer Vučić je najavio borbu protiv čučavaca. Onda ih se Ana Brnabić setila kada je Marija Bogdanović stala za govornicu 9. protesta #1od5miliona.

Vlada je podržala međunarodnu konferenciju koju je organizovao FDU, a koja je na nesreću trebalo da se održi baš na Filozofskom. U paket je ušla zamena čučavaca. Tako je Filozofski oslobođen od ove pošasti.