Tužilaštvo će utvrditi da li je nalog koji je pokojni Gajić dobio da noću izađe na autoput i lepi plakate bio zasnovan na odobrenju koje je SNS dobio od upravljača puta…

Samo je tuđa prošlost ono što gospodara Srbije drži u ovom vremenu. O čemu se tu radi? Dr Džekil i Mr Hajd, malo na suncu više po mesečini, jedan koji je u drugome, a za njega i ne zna.

Možda baš sa ovim izborima i ona uspe da se zaposli negde za stalno. Ona ne sme da dozvoli da neki drugi kandidat dođe na vlast. Tada bi morala da kreće iz početka i da se ponovo dokazuje.

– Predsedniče, imamo ideju… – Otpušteni ste. U prošlom se nisam pojavio, pretprošli je zabranjen, sa sva tri se ljudi sprdaju… Od sad ja sam smišljam ideje…

Lider „najbolje lokalne samouprave u Srbiji” morao bi da ponudi objašnjenje o tome ko je izdao nalog aktivistima SNS-a da rizikujući svoje živote lepe predizborne plakate na autoputu.

Kandidat za predsednika Srbije Miroslav Parović se zalaže za uvođenje zakona koji postoji u Rusiji, gde je svako ko dobije novac iz inostranstva „automatski označen agentom stranog interesa“.

Nepravdu sa rednim brojem na listiću pokušao je da ublaži narodni poslanik vladajuće partije: na svom tviteru je objavio (već odštampani?) listić sa zaokruženim kandidatom.

Potreba da se trijumfuje, a ne samo bude prvi, dovela je do ogrešenja o izborna pravila – pre svega u ravnopravnoj zastupljenosti u medijima i u korišćenju javnih resursa u svrhu kampanje.

Teško je napraviti kampanju ni od čega. Pogotovo kada se hoće da to bude kampanja a da ne izgleda na prvi pogled kao kampanja. Ili obrnuto, treba da izgleda kao kampanja – a nije ništa.

Svaki oblik sukoba sa političkim i drugim nasiljem u Srbiji je originalan, ma koliko vladajuće klike tvrdile da je uvezen. Beogradski scenario je ipak nešto posebno, bujica silne demokratije…

Nema uslova za fer i slobodne izbore. To je razlog više da se na njih izađe i na miran način razreši sukob između režima i građana – sukob, dakle, za koji bi bio odgovoran isključivo režim.