Odgovor vlasti i javnosti u Srbiji na mišljenje Međunarodnog suda pravde je, otprilike, nema veze, idemo dalje. To nikako ne može na dobro da izađe.

Srpska politika već veoma dugo sledi strategiju u kojoj nema plana B. Ideja je da se odbije ponuda i traži više, pa ako se ne uspe, da se prihvati ono što je prvobitno odbijeno.

Predsednika Republike Hrvatske Ivu Josipovića srela sam u toku jučerašnjeg dana dva puta.

Potreban je događaj koji u našem slučaju započinje razgovorom, po mogućnosti javnim dijalogom unutar nekog simboličkog prostora.

Povećanje plata i penzija podrazumeva zaduživanje države. Šta se ovom predlogu prigovara?

Zašto HTV misli da nakon finala SP-a ljude najviše zanima izbor za miss kolodvorske gostionice i mali seoski Pervan?

Ako leptir zamahne krilima u Pekingu, on može uzrokovati uragan na Floridi. Glasio je tako famozni slogan teorije kaosa od prije nekoliko godina.

Ni hobotnica Pol ne bi mogla staviti krak u vatru čiji predsednik je nezainteresovaniji za bilo kakav gest koji nije lična promocija.

Tekstom kojim je osporila neke od stavova iznetih u drugom delu mog teksta, Vesna Pešić je otvorila polemiku o prirodi i karakteru politike koju je Đinđić vodio kao premijer Srbije.

Cela se Hrvatska trese od skandala koji su dve glavne stranke zajedno skrivile u Zagrebu, a na osnovu zajedničke pohlepe.

Kad dođe ljeto, kad navru sparina i komarci, i kada se maljave supermarketske repe pretvore u breskve – tada valja krenuti na put.

Jedno od pitanja koje mi se često postavlja jest zašto se u Sloveniji ne izvještava ili zašto se tako malo izvještava o našem ratu. Slovenija je, naime, u ratu.

Početnica je neka vrsta pasoša nekoliko generacija. Nekoliko generacija je čitav jedan – narod. Svatko ima svoju početnicu.

Pravosuđe nikad nije bilo u težoj situaciji no danas, pa ljudi iz samog pravosuđa i stručnjaci najavljuju pravi kolaps već krajem jeseni.

Političku halabuku iz Beograda treba shvatiti kao poruku – štogod haške sudije odlučile i kako god to formulisale – Srbija neće ni po koju cenu odustati od Kosova.

Zemlje zaostaju zato što nisu u stanju da reše osnovne probleme. Srbija je takva zemlja već dve decenije. Kako stoje stvari, promene se ne mogu očekivati u dogledno vreme.

Rezoneri, likovi koji govore u ime pisca – po njegovoj nameri pametniji, dalekovidiji i racionalniji od drugih – prava su mora za reditelje i glumce.

Razlika između srpske i mnogih drugih vlada je u načinu na koji se obraćaju javnosti. U Srbiji, koji god član vlade da se dohvati mikrofona, poruka je optimistička.

Naš junak ima dvadesetak godina, i centarfor je Croatije iz Sesveta, ili Međimurja, nije važno, kao što nije važno ni kako se zove.

Biti čovjek znači pustiti drugome da bude ono što jest. Amo znači volo, ut sis, kaže negdje Augustin: ljubim te – hoću da postaneš to što jesi.