Sutra je 25. maj, datum kada nam je svima drug Tito za života čestitao svoj rođendan. E, pa ja vam sad čestitam njegov rođendan; neko mora.

Gotovo je s dominantnom kulturom prerušenom u kulturu općenito: svatko će moći slobodno izreći svoju tajnu, objaviti šifru svojega bića.

Iako ovo delo ima nesumnjivu umetničku vrednost, njegov politički sadržaj više ne možemo prihvatati zdravo za gotovo.

Za nekoga je sreća preživjeti dan, provesti ga bez bolova ili batina. Upravo relativnost tog stanja čini da je bavljenje istim daleko od dokone zabave.

Kad su u najosjetljiviju tačku pogođene tzv. evropske vrednote, kada je izgubljena i vanjska politika EU, ostao je evro. Sada je i on uzdrman.

U stilu neustrašivog avanturiste, Kapetan Dragan je u 36 godina staroj barci planirao odjedriti u mirnije vode.

„Pozivam vas da gledate paradu na televiziji”, rekao je Konuzin na pitanje zašto Vojska Srbije nije pozvana da učestvuje u paradi na Crvenom trgu.

Profesor Čupić kaže da Tadić nije u sukobu interesa. I nije, on i nema nikakav interes, osim da se slika.

Konflikt koji je Grčka nametnula Makedoniji u međuvremenu je dogurao do političkog ultimatuma Brisela.

Danas sam čula jednu vrlo tužnu i ružnu vest koja se dogodila u Negotinu. Radi se o mladoj ženi, pacijentkinji koja je preminula od karcinoma grlića materice.

“Mrak” sam prvi put čitao prije više od deset godina. Bilo je to tek godinu-dvije nakon što je završio rat u Bosni, kad knjige iz Srbije u Sarajevu nije bilo lako naći.

U ovom napisu nije reč o kursu. Komentar je odgovor na sledeće pitanje: Da li bi Srbiju trebalo novčano decentralizovati?

Uzrok ove krize je preterana državna potrošnja i nemogućnost bar nekih zemalja da servisiraju dugove.

Oko spomenika Draži Mihailoviću 9. maja je oko 5.000 ljudi slavilo 65 godina od pobede nad fašizmom.

Svakog maja meseca iznova se iznerviram zbog slaboumnih pokušaja revizije istorije u Srba i Hrvata.

Političko je nastalo jedino u Grka i činilo je ne samo neko važno područje, nego i središnji životni element grčkog društva.

Tako je propao gradić koji je zlatne dane doživljavao pod tuđinskim zastavama, da bi lipsao pod svojom, svoj na svome.

Mogli smo još malo da ćutimo, a ne da o grobnici govorimo kao o šećernoj tabli koju će Bramerc dobiti umesto čokoladnog Mladića.