Memorijal za pogubnu politiku
Posle dvadeset godina domaći zvaničnici konačno priznaju da je Srbija u periodu 1991-1995. bila u ratu i imala teritorijalne pretenzije prema susednim državama?
Sjeća li se tko Žarka Varajića?
Oslobođenje – Nema u bosanskohercegovačkim evidencijama Varajića i Radovanovića, nema Bosne, nema njenog Kupa šampiona 1979.
„Nepokretna imovina“
Novi magazin
Vlada Srbije nema ni preciznu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini, niti zna kako da utvrdi vrednost tih nepokretnosti.
Šala koja ubija
Izvan rafinmana međunarodnog pomorskog prava, čovek bi se upitao u čemu je problem, i da li to zaista treba Hrvatskoj pored onolike vode.
Pod svetlom lojanice
Jer eto prođoše vekovi a Tolstoj se (recimo) u Belgiji nije dogodio. No oni ga u prevodu i dan-danas s radošću čitaju. I srećni su zbog toga.
To su teroristi!
Terorizam je stigao u Nemačku. Političari i mediji moraju to da priznaju. Nazovimo konačno ljude koji pale izbegličke centre pravim imenom. To su teroristi!
Ima li Godota pod šatorom?
Novi list
Čemu služi šator u Savskoj, danas vam ne bi znali reći ni lideri braniteljskog prosvjeda.
Dnevnik
U prvoj deceniji ovog veka Grčka je bila među pet najvećih uvoznika oružja, uglavnom nemačkih kompanija Ferostal, Rajnmetal i Dajmler-Benc.
A gde su kriterijumi?
Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ne samo što je neracionalan, nego je i otvoreni poziv onima koji o otpuštanjima odlučuju na razračunavanje sa neistomišljenicima.
Sukob koji neće donijeti puno dobrog
Autograf
Hrvatsko-slovenski odnosi ulaze u još jednu od svojih “najgorih” faza, kakvih je dosad bilo mnogo, i ni iz jedne nisu uspjeli izaći.
Demokratija i pederastija
Skulpture predstavljaju Harmodija i Aristogeitona, koje su Atinjani slavili kao ličnosti koje su stavile tačku na eru tiranije i tako postale centralni simboli atinske demokratije.
Kapitalizam: početak kraja
Milioni ljudi shvataju da im je prodat san koji se kosi sa onim što stvarnost nudi. Reakcija je bes – i povlačenje u nacionalne oblike kapitalizma koji mogu razoriti svet.
Dvadeseta godišnjica operacije Oluja
Kada ministarka spoljnih poslova izjavi da se proslavom Oluje „ne slavi ničija tragedija“, to ne zvuči ubedljivo jer Hrvatska ne preduzima mere da tu tragediju ublaži.
„Ubistvo u voćnjaku“
Ima migranata koji su još 2010. ka boljem životu krenuli iz Konakrija, glavnog grada Gvineje. Više od pet godina trebalo im je da preko Dakara, Kazablanke, Istanbula, Izmira, Atine, Soluna i Skoplja, stignu do Srbije.
San o livadi
Krug čije je iscrtavanje počelo osamdesetih, kada su srpski političari gradili svoje karijere opelima nad stratištima iz Drugog svetskog rata, zatvoren je predlogom Rezolucije o Srebrenici.
Demilitarizirati godišnjice Oluje
Novosti
Hrvatskoj nasušno treba kultura sjećanja u kojoj će pijetet tražiti ne samo za svoje nego i za žrtve drugih, pogotovo ako ih je ona izazvala.
Odlazak iz Amerike
Leta u Americi dobijaju imena kao uragani, samo sa prezimenom: Trayvon Martin ili Michael Brown. Kao sa uraganima i njihov dolazak je očekivan, ali kada stignu, svi su zatečeni.
Zašto
Novi magazin
Da bismo znali kolika je praktična vrednost nekog političkog saveta, moramo razumeti zašto postoji, ako postoji, podrška upravo suprotnoj politici.
Građanin kao prestolonaslednik
Sud je 2015. poništio ukaz koji je zakonom ukinut još 2001. Poništio ga je u korist A. Karađorđevića, iako je već bio ukinut prema svima koji su u ukazu nabrojani.
Krive Drine bez suvišnih zašto
Sudeći po stavovima onih koji bi grčku krizu rešili kao i hrast, pragreh nije to što su Eva i Adam jeli sa drveta spoznaje, već što je Isus proterao lihvare iz hrama.
Bilježnica Robija K.: Parada
Tajanina mama je rekla: „Narod gladuje, a oni troše lovu na vojne cirkuse! Nemoš virovat!“ Tajanin tata je rekao: „Samo u ljutin diktaturama se priređuju par… vojni mimohodi!“
Amerika Nabokova
Oglas za escajg, koji je Nabokov nazvao “Obožavanje kašika”, izvesno je odigrao važnu ulogu u stvaranju lika prigradske udovice Šarlote Hejz. Iz dirljivog smeća rodilo se remek-delo.
Volonter
To što je mlađani volonter dobio šut-kartu jer je javno ukazao na sramno ponašanje sudije koji je uramio presudu o rehabilitaciji Karađorđevića, predstavlja surovu opomenu za sudijski podmladak.
Trans-suverenizam?
Banka – Suverenizam u određenim okolnostima postaje oznakom sirovoga nacionalizma.
Medijski interes
Podsmeh i razapinjanje za „obične“, zaštita za one na odgovornim funkcijama, te skretanje pažnje od pitanja od javnog značaja – to je uglavnom slika srpskih medija.
Piščeva senka
Uprkos književno-kritičkoj tradiciji koja uči da je ličnost pisca nevažna za vrednovanje dela, nije li zadovoljstvo čitanja teksta i u razmišljanju o enigmi osobe koja ga je napisala.
Evropska kupovina demagogije na kredit
Novi paket pomoći Grčkoj predstavlja istorijski presedan – u njega otvoreno sumnjaju čak i glavni akteri, grčki premijer i nemački ministar finansija.
Vilhelm Drugi, a ne Bizmark
Bild je nedavno uporedio Angelu Merkel sa Bizmarkom. Ali ona nije Bizmark. Prikladnije bi bilo poređenje sa Vilhelmom Drugim.
Policija i (samo)zaštita žena
Jednodnevnom obukom žena u borilačkim sportovima, policija šalje poruku da su one direktno odgovorne za svoju (ne)bezbednost. To podseća na poznati diskurs „okrivljavanja žrtve“.
Evropski plan kaznene privatizacije za Grčku
Ministri finansija evrozone medijima dostavljaju glasine da grčke vlasti nisu imale kredibilan i inovativan predlog. U isto vreme, naš predlog je završio na đubrištu.
TEM
U Volosu se odvija jedan od najzanimljivijih društvenih eksperimenata u Evropi. Posle početka velike krize tu je uvedena međusobna razmena rada i dobara. Jedinica kojom se to meri je – tem.
