Sve što je Milorad Dodik rekao u intervjuu na RTS-u 12. januara ima smisla – iz ugla srpskog etnonacionalizma, a ima uporište i u odavno elaboriranim koncepcijama nacionalne države.

Kada mi je mlada ali već iskusna novinarka Jutarnjeg lista priložila svoj novi članak na rutinsku kontrolu, samo sam hinio iznenađenje: „Oho, napravili ste intervju sa Smiljanom Reljićem?“

Na rane znakove menjanja istorije nedavno je upozorio Dejan Ilić pišući o romanu Timor mortis Slobodana Selenića (1989). To me je podsetilo na moj prikaz iste knjige iz 1991.

Toliko smo se već navikli da tabloidi i električni aparati preuzimaju funkcije državnih organa (tabloid te tuži, poligraf ti sudi) da nas paradržavni fenomeni više uopšte ne iznenađuju.

Sajt Peščanika je posećen 6,7 miliona puta, sa 16 miliona otvorenih strana i dnevnim prosekom od 18,5 hiljada poseta. Najviše preuzimana knjiga je Kišobran patrijarha Pavla Mirka Đorđevića: 280 hiljada puta.

Pre ću poverovati da je neko hodao po vodi, nego da sam jednak ministru ili bogatašu. Jednakost i sloboda u zemlji nejednakosti i neslobode nisu sredstvo integracije.

U novu godinu i izbornu kampanju gradonačelnik Beograda i ministar za rad ušli su sa promotivnim igrokazom čišćenja snega. Zajedno sa njima, sneg je čistilo i 50 korisnika socijalne pomoći.