Kamo dalje rođače, pitao se Džoni Štulić u jednoj od svojih pesama polovinom osamdesetih, znajući da „raspolagati tuđom mukom nije mala zajebancija“. 

Danilo Kiš (1935-1989), pisac beletristike, plodonosni prevoditelj, karizmatični bonvivan i protukomunistički disident, bio je estetski osloboditelj od jarma zagušljivoga realizma.

Bješe mu dato da razumije utvaru i sne, a čemu je trebalo mudrosti da bude bolji od vrača i zvjezdara.

Čitam “Poslednje pribežište zdravog razuma” i već imam utisak da sedim u jednom bistrou, blizu Trokadera, pred Danilom koji mi govori onim svojim moćnim i hrapavim glasom.

Ili poslednji dani leta. Emisija Niko kao ja pripada poslednjim danima socijalizma. Bez obzira što se Osma sednica već bila dogodila, kao da niko nije shvatao da dolazi strašna zima.

Ili pokušaji bekstva. U nedostatku boljih ideja, u jesen 1993. Svetlana Lukić je otišla da prezimi na Radio brodu.

Ne postoji kritična količina ljudi spremnih na osnivanje novih stranaka koje bi izišle iz začaranog kruga nacionalističkog i antikorupcijskog praznoslovlja.

BiH je preživjela godinu dana bez vlasti, u stalnoj dilemi ko će preuzeti odgovornost za budućnost zemlje.

Skupština bi trebalo da usvoji zakone o javnoj svojini i restituciji. Poslanici vojvođanske skupštine nisu imali prilike da se izjasne o amandmanima na ovaj „svojinski zakon“.

“Ljevica misli da sam konzervativna, a desnica da pripadam ljevici. Moram reći da mi je to sasma svejedno.”

Izbor tekstova o Radomiru Konstantinoviću.