Kako god, u Srbiji caruje vic “Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta”. 

Vidoviti Milan izjavio da će naši fudbaleri biti šampioni sveta ako se namažu šopskom salatom.

Uz sve slabosti i poštovanje pravila kapitalizma, mit o Elvisu ostaje primarno sirotinjski. Elvis u Zenici je zato figura očaja više nego bilo čega drugoga.

Namera mi je da ukažem na ključni problem sa kojim se suočava EU, ali bi pre toga imalo smisla videti zašto je toliko zemalja želelo, a neke još uvek žele da joj se pridruže.

Kaluđeri beže iz kosovskih manastira i idu za vladikom Artemijem. Zajedljivi komentatori kažu da se u crkvi zbiva „jogurt revolucija“.

Neki bi stranac postojanje Srebreničke ulice na Kosančićevom vencu vjerovatno doveo u vezu sa Rezolucijom o Srebrenici, no mi znamo da takva veza ne postoji.

Neslavno je okončana supertajna operacija hrvatske kontraobavještajne službe koja je trebala stvoriti uvjete za srpsko priznanje Republike Kosovo.

Demokratska stranka na izborima za nacionalne savete nema šta da traži. Izigravanje političke volje birača ima svoju cenu.

Hrvatska, zna se, nije ratovala u BiH, samo je na ime “učinjenih usluga” – isplatila 9,2 milijuna njemačkih maraka generalu Mladiću.

Politika kursa se podržava preko finansiranja rezervi. Znači li to da su devizne rezerve dovoljan uslov održanja određenog kursa? Ne znači.

Stanovništvo Srbije deli se na političare i na birače. Ono što su za Marksa bili buržuji to su sada političari, sredstva za nerad u njihovim su rukama.

Tri su osnovna razloga za to što je posle 2000. sve pošlo putem razvoja usluga, a ne proizvodnje za izvoz.