Ko me zna, uveren sam da neće ni pomisliti da sam počeo da radim za Er Srbiju, Etihad i premijera Vučića. Ko me ne zna, od volje mu da misli kako hoće. Namera mi nije bila da se svađam, nego samo da iznesem činjenice.

Priznanje Kosova kao susedne države je preduslov bez čijeg ispunjenja neće biti otvarana „razvojna poglavlja“. To znači da će za to vreme suštinske vrednosti evropskog puta biti na čekanju.

Run Away je album o post-industrijskom Nišu i post-industrijskoj Srbiji. U jedinoj pesmi na srpskom jeziku slušamo: Mali ljudi/ Mala zemlja/ Malo nebo/ Sve je ovde tako malo/ Ničeg više nema.

Građani Srbije po svoj prilici još zadugo neće živeti u dosadnoj zemlji. Minula 2014. bila je tako krcata događajima da ne bi bilo lako izdvojiti ni 50, a kamoli pet najzanimljivijih.

Ovaj primer može biti dobar za našu vladu, kako da se ponaša kad bude sklapala nova strateška partnerstva, recimo za Telekom, Železaru ili Elektroprivredu.

Naziv zakona sugeriše da je reč o privremenoj promeni načina isplate (a zapravo iznosa) penzija. Ali baš taj član o privremenosti novog načina obračuna (najavljivana je primena do kraja 2017) misteriozno je nestao.

Da li mislite da će na vašu reč, a zbog nacionalnog iluzionizma, gladovati već gladni građani Srbije, koji svakodnevno štrajkuju upozoravajući državu da su ne samo na ivici egzistencije, nego i strpljenja?

Uporišne tačke ove iluzije su: što si veći četnik, to si veći prijatelj naroda; biti četnik znači biti automatski pametan; četnički put do zvezda nije trnovit, jer četnici i ne teže ka zvezdama…

Poštovanje ljudskih prava u 2015. će biti slično kao i ove godine. Verovatno treba očekivati pogoršanje odnosa prema slobodi izražavanja i braniteljima ljudskih prava.

Zanima nas predsednik vlade lično. Preciznije, zanima nas mentalni sklop ličnosti koja je spremna da se zaputi u nepoznatom smeru i da samouvereno pozove sve ostale da ga bezrezervno slede.

Ovaj tekst je samo skica onoga što je upropašćeno u 2014, pokušaj kompilacije dela te zaostavštine koja će pripasti sledećim nesrećnicima koji se usele u Nemanjinu 11.

Željko Mitrović je morao da potegne čak na mali, državni Studio B, samo da bi nam objasnio zašto narodni poslanik Zoran Živković ne može da gostuje na TV Pinku.

Podvodača, čoveka koji bi jedini morao krivično da odgovara, u medijima niko ne ismeva, njegove fotografije nisu na naslovnim stranama, o njemu komentatori i novinari ne misle ništa.

Srbiji nije potrebna strategija za priznanje Kosova. Bilo bi dobro kada bi do priznanja i usklađivanja ustava došlo, ali to ne garantuje trajnu politiku prijateljstva prema Kosovu, a ni prema BiH.

Investicije u prvih devet meseci ove godine su za oko četiri odsto manje nego 2013. u istom razdoblju. A lane su investicije bile za 10 odsto manje nego 2012. godine.

In memoriam…I tako Protić napušta Srbiju još pred-moderniju nego što je bila u vreme kada je on osnovao Muzej na Ušću.

Skoro je nemoguće odoleti povodima za depresiju u pretpraznične dane… Uteha može doći od bližnjih, tišine, usamljenosti. A onda se može desiti i koji trenutak sreće.

Mama je u kužini kod lavandina brisala suđe i posuđe. Tata je sidijo za stolom i čitao je novine. On je rekao: „Onda? Šta ćemo za ovi božić imat na meniju? Tuku ili prasca?“ Mama je rekla: „A ne znan, mišu! Zavisi kako glasači odluče!“

Naravno, verovatno se radi o figurativnom preterivanju, ali se iz reči premijera Vučića može naslutiti da on ipak nije do kraja shvatio značaj i smisao Zakona o budžetu.

Možda je predsednik vlade vikao na samoga sebe, obuzet strahom. Jer, država mu se raspada, jedan po jedan segment prestaje da radi. Stoji pravosuđe, staće i prosveta, i on sad sebi ponavlja, ne smeš biti kukavica.