Azerbejdžan i srpska Petrohemija
Novi magazin – Da li će Azerbejdžan postati strateški partner za naše petrohemijske fabrike u Banatu, koje su nerentabilne zbog skupog gasa kao glavne sirovine.
Novi magazin – Da li će Azerbejdžan postati strateški partner za naše petrohemijske fabrike u Banatu, koje su nerentabilne zbog skupog gasa kao glavne sirovine.
Istraživanje Blica pokazuje da ombudsman među građanima uživa veće poverenje nego vlada, predsednik, skupština, sudstvo. Izgleda da građani ipak prepoznaju vrednost ove institucije.
Ovog 24. aprila je 100 godina od početka genocida nad Jermenima u Osmanskom carstvu. Nemačka izbegava da govori o svom udelu u tome i podržava odbijanje turske vlade da prizna zločine.
VIDEO i transkript, govore: Saša Janković, Vesna Rakić-Vodinelić i Goran Miletić.
Progon je počeo iz privatnih razloga, od onog momenta kada je Saša Janković vratio film o Paradi ponosa, kad je žandarmerija pretukla premijerovog brata Andreja Vučića.
Podlost je gotovo nepodnošljiva ako želite da stvorite utisak da je osoba o kojoj govorite – ubica. A upravo to uz podršku novinara radi ministar policije kada ovih dana daje izjave o Saši Jankoviću.
Nešto na tu temu imao je da kaže i Zaštitnik građana u svom godišnjem izveštaju. To je izazvalo neviđenu buku i bes jurišnika vladajuće partije. Jer je pogodio u – srce sistema.
Blog Mijata Lakićevića – U odnosu Vlade prema zaštitniku građana Saši Jankoviću prelama se budućnost Srbije.
Ministarstvo nije našlo za shodno da proveri nalaze HRW-a da policija u Srbiji uzima novac od migranata, ali je proverena priča Informera o prijatelju Zaštitnika građana Saše Jankovića.
Odgovor na tekst „Živahna deca komunizma“: Autorasizam nije kritika usmerena na Drugog, već na delove sopstvenog naroda (radničke klase), koje on nosi iz svoje nikada dovoljno ubivene socijalističke prošlosti.
Novosti – U Washingtonu i Bruxellesu je odlučeno da će evroatlantski saveznici bojkotirati ovogodišnju okruglu 70. obljetnicu pobjede nad fašizmom u Moskvi.
Da zaključimo, Srđan Ilić je napravio fotografije, koje su bile tako sugestivne da je prvih dana kao relevantna u javnom prostoru cirkulisala verzija da je helikopter pao jer je udario u stub dalekovoda.
Po zakonu o informisanju objavljujemo drugi demanti fotografa Tanjuga na pisanje našeg autora Slobodana Tomića, ovoga puta na njegov tekst Otkud dalekovodi?
Iz knjige Časovi čitanja, kojom se obeležava 10 godina užičkog književnog festivala Na pola puta, koji se ove godine održava od 26-30. aprila. Knjiga sadrži 15 predavanja o knjigama van školskog programa.
Novi magazin – Budući da Grčka postavlja pitanje nemačkih reparacija, nije nezanimljivo podsetiti se rasprava o nemačkim reparacijama posle Prvog svetskog rata.
Ovo je koncept prema kome zaposleni bivaju unapređeni na osnovu rezultata pokazanih na trenutnom položaju, a ne na osnovu sposobnosti potrebnih za položaj na koji bivaju unapređeni.
Kampanja Negujmo srpski jezik je reprezentativna za način na koji se u Srbiji normira jezik. Proterivanje reči i oblika iz jezika nema veze s čuvanjem jezika, već se svodi na nepotrebno šikaniranje govornika.
Gotovo da nismo ni primetili kada se završio proces privatizacije. Ali ne one o kojoj godinama slušamo, nego one koja ni u tranziciji ne bi smela da se dešava. Privatizacije javnih poslova i funkcija.
Teleprompter – Umesto da se bavimo pisanjem tekstova, mi razmišljamo o tome šta će nam se desiti ako ih objavimo.
Novosti – Iz rasprave o „Charlie Hebdou“: najveći broj „muslimana“ bi Rizvanovićev postkolonijalni zagrljaj doživjeo samo kao nasilni pokušaj gušenja.
Autonomija.info – Pre 20 godina otkrio sam knjigu Jesen srednjeg veka J. Hojzinge: „Život je bio toliko šarolik i žestok, da je u jednom dahu mogao udahnuti i miris ruže i miris krvi”.
U svetu još uvek postoje mesta gde se ubijanje nevinih ljudi ne smatra apsolutnim zlom. Tako će 9. maja, kada će cela Rusija slaviti Dan pobede, u Teheranu biti otvorena redovna izložba karikatura na temu Holokausta.
Hrvatska novinska agencija HINA objavila je istraživanje portala MojeVrijeme.hr po kome čak 82 odsto hrvatskih ispitanika s ozbiljnim iskustvom života u SFRJ misli da se tada živelo bolje.
Tokom devedesetih, režim istine je razoren i zloupotrebljen. U dvehiljaditim kao da nije ni pokušano da se procedure i institucije obnove. Tako smo stigli dotle da se danas o istini odlučuje glasanjem ili pukom silom.
Na prvu godišnjicu Mirkove smrti, objavljujemo odlomak iz njegove nedovršene knjige o sv. Savi: Lik po mnogo čemu virtuelan, dobijen odbijanjem svetlosti s oreola, prelomljen kroz sočivo stvarnosti.
Radio Sarajevo – Ovih dana slavim 20 godina otkako sam prestao pušiti. Počeo sam čim sam krenuo u gimnaziju, a prestao u Americi, petnaestak godina kasnije.
Banka – Događaj godine zbio se je nedavnim dolaskom Thomasa Pikettyja u Zagreb. Riječju, sama je knjiga ostala u pozadini (pažljivo konstruiranoga) društvenoga događaja.
U poslednje dve nedelje dva moja prijatelja isprebijana su na ulicama Beograda. Jednog su napadači šutirali na sred Terazija. Drugog su oborili na zemlju u Makenzijevoj.
Mladina – Hrvatska predsjednica jako voli hrvatski nogomet, pa nije propustila ni utakmicu Hrvatske s Norveškom, koju nije pratila iz VIP lože, nego se spustila na tribine, među svoj narod.
U oružanim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije život je izgubilo više od 130.000 ljudi, oko 4,5 miliona ljudi je izbeglo, dok se i dalje traga za oko 12.000 nestalih.
Ova tiha smrt u biblioteci odjeknula je jače od eksplozije. Ostaje pitanje kako će Viši sud u Beogradu okončati slučaj Vesne Injac Malbaše.