Iako je izvesno da je crkva neće kanonizovati, satisfakcija neće izostati: umesto svetačkog oreola premijerku će krasiti, kada ubrzo ode sa te funkcije, lukrativna stavka u CV-ju da je bila na važnoj funkciji.

U aprilu Komisija za kontrolu državne pomoći tvrdi da joj nije prijavljena subvencija za Cumtobel. U julu Cumtobel tvrdi da od Srbije dobija 8 miliona evra podsticaja.

Pirotski Nikolić, iako takođe veliki majstor svog zanata, doživeo je drugačiju sudbinu od svog slavnog imenjaka i prezimenjaka. Doživeo je da ga vlast proganja, mesecima drži u zatvoru…

Kako ste mogli ovo da kažete? Gnusna je laž da sam to rekao. Kako laž kad postoji snimak? To je izvađeno iz konteksta. Pa, koji je kontekst? Kontekst je da vi gajite ličnu mržnju prema meni.

Ovde će biti reči o trajnim karakteristikama srpske privrede u leva i desna vremena, da se tako izrazim. I o razlozima obnavljanja liberalnih elemenata privredne politike…

Iz demantija sindikata Nezavisnost: „Ustav spominje pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, a Zakon o radu bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Zaposleni u centrima za socijalni rad ta prava nemaju.“

Može li se Politika diskreditovati više nego što je to učinio njen kolegijum u saopštenju „Pokušaji diskreditacije Politike“, pošto je otkriveno da su dva teksta u Politici objavljena pod lažnim imenima i titulama?

Za razliku od Srpskog telegrafa u kome otac ubice pokušava da pronađe opravdanje za svog sina („Žao mi je sina, snaja je kriva“), u Politici opravdanje za ubistvo žene i deteta pronalazi Zoran Milivojević.

Zamislimo, sasvim okvirno, situaciju: naša devojka razgovara u baru u kojem inače radi sa gostom Crncem, na engleskom. Iz nepoznatog razloga dolazi do svađe između grupe naših mladića i Crnca…

„Otvoreno sam gej celog života i nikada nisam imala problem u Srbiji“, izgovoriće Ana Brnabić u intervjuu za CNN. Iz toga bi se moglo zaključiti da je u Srbiji, kada je reč o ženama i gej osobama, sve u redu.

Sve češće se raspravlja o tome kako i „sučim“ opozicija da izađe na beogradske izbore. Ključno pitanje je da li opozicione partije treba da se ujedine na jednoj listi ili mogu da idu u više kolona.

Pratim raspravu na socijalnim mrežama o poslednjoj naslovnoj strani magazina NIN, na kojoj je fotografija kapije Aušvica na kojoj piše „Arbeit macht frei / Rad oslobađa“ uz naslov „Radni logor Srbija“.

Suštinu uništavajuće ideološke formule koja prati ovo društvo od sloma socijalizma najbolje je izrazio ministar rada Đorđević kada je pozvao radnike koji su u štrajku „da pokažu malo ljubavi za Srbiju“.

Naravno, u pitanju je specijalna veza Srbije sa Rusijom, koja je poslednjih godina materijalizovana ne samo „povoljnim“ ruskim oružanim aranžmanima, već i u vidu Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.

Dok pišemo ovaj tekst već se zna da je Petar Veličković, autor teksta „Protiv nasilja, ne protiv muškaraca ili žena“ objavljenog 18. jula u Politici – fiktivna ličnost.

„Vidiš li ti, druže Tito, šta se ovo događa? Došlo je dotle da oće da ti maknu ime trga u Zagrebu! Mamicu in jeben ustašku, da in jeben ustašku mamicu…“

Šta je EU želela da postigne skupom predstavnika 6 zemalja Zapadnog Balkana 11. i 12. jula u Trstu moglo bi se svesti na recept za tortu: red optimizma (EU), red pesimizma (Balkanci), pa tako više puta.

Štrajk u Fijatu je zakotrljao i neke druge štrajkove. Gde će se bes radnika zaustaviti ostaje da se vidi. Ali sigurno je da će rezultat ovih štrajkova biti upisivanje Srbije na mapu zemalja za koje ima nade.

Posle zahteva sindikata Nezavisnost da se iz poslova centara za socijalni rad izbaci zaštita od nasilja u porodici, jer se radnici u ovim ustanovama bave savetodavnim radom a ne krivičnim delima.

Kako drugačije tumačiti učestale i, ko sankcije – ničim izazvane izjave predsednika države da ova vlast nikada neće biti pobeđena na izborima.

Političku budućnost imaju samo opcije ravnodušne prema činjenici da se Kosovo otcepilo od Srbije ili da u Bosni živi milion Srba. Relevantnih političkih lidera na ovim pozicijama danas praktično nema.