Duboki rez

Govor istoričara H. A. Vinklera u Bundestagu povodom 70 godina od kraja Drugog svetskog rata: Uspeh Hitlera je zasnovan na dugoj predistoriji nemačke uzdržanosti prema zapadnoj demokratiji.

Ribarčeta san

Još jedan odgovor Mijatu Lakićeviću: Šta ako su najbolje škole pecanja skupe i nedostupne za siromašne? Šta ako bez njihovih diploma ne možemo da dobijemo ni mesto na obali?

Kratki komentar

Odgovor čitaoca: U svom članku Toma Piketić i druge bajke Mijat Lakićević ismeva tezu Thomasa Picketya o porastu nejednakosti, kao i njegov predlog o preraspodeli bogatstva.

Toma Piketić i druge bajke

Nije mi na kraj pameti da omalovažavam svetski poznatog francuskog ekonomistu. Asocijacija na dečiju bajku Toma Palčić je moja reakcija na domaću percepciju Piketijevog slavnog dela „Kapital u 21. veku“.

Kada rat kasni

Ako ste fascinirani paradama, bombama, raketama, tenkovima, o nukleranom oružju i da ne govorimo, a neprijatelj, Imperija pre svih, ni ne sluti šta je čeka – šta ako taj treći svetski rat ponovo ne dođe na vreme?

Puna usta antifašizma

Na Balkanu se istorija ponavlja, istovremeno, i kao tragedija i kao farsa. Ovdašnja rehabilitacija naci-fašizma je samo jeftina boja premazana preko eksploatatorske skalamerije novog fašizma.

Bojkot u Blitvi

Novosti
Ravnateljica Spomen-područja Jasenovac imenovana je savjetnicom predsjednice države, netom prije nego je ova bojkotirala komemoraciju žrtvama toga logora.

Postpraznični mamurluk

Glavni načelnik Rusije je ostao prilično nezadovoljan spoljnopolitičkim rezultatima praznovanja Dana pobede. Na geopolitičkom planu je bilo jasno rečeno: mi smo deo Azije – ne Evrope…

Putinov Dan pobede

Godinama sam 9. maja odlazila kod bake da joj poželim srećan dan Pobede, a ona bi govorila: „Ovo je jedini praznik u koji niko ne može da sumnja i koji svima odgovara“. Ove godine to ne bi bilo tačno.

Rehabilitacija ratnog zločinca

Odluka suda je došla kao poručena u nastojanjima da se pridobije poverenje Bošnjaka i Sarajeva, jer nema bolje stvari koju Srbija može da ponudi regionu/regiji od umivenog Draže Mihailovića.

Jedna regija, jedna glupost

Zapažene su dve Vučićeve izjave: da se “u Sarajevu uvek oseća dobrodošlim”, i da “još uvek postoje glupi ljudi koji misle da će isterivanjem ovih ili onih nešto biti izmenjeno”.

Revizionizam kao sudbina

Jedino je u ovakvom teatru apsurda, kolopletu interesa i istorijskog revizionizma moguće vidjeti nasljednike četničke ideologije na Crvenom trgu, a da nijesu u zarobljeničkoj koloni!

Mogućnost jastoga

Oslobođenje – Čorba u restoranima institucija BiH je samo marku i pol, grah s kobasicom dvije i pol, a biftek jedva pet i pol maraka. Tko voli, ima i jastoga: eno ga za devedeset maraka.

Na istoj strani

Odgovor Jovani Gligorijević: U tekstu „Jezik, batine, štangle i pesnice“ grubo se izvrće smisao mog teksta i pripisuju mi se moralno problematični stavovi koje apsolutno nigde nisam zastupao.

Banalnost dobra

Banka – Proslave kraja II. svjetskog rata zanemaruju da pobjednik nije uvijek u pravu i da se do pobjede stiže i zločinima. U najboljoj maniri podgrijanoga hladnog rata, Zapad i Istok su se takmičili u prisvajanju bolje prošlosti.

Aleksandar Hemon – intervju

Došao je u Zagrebu predstaviti „Knjigu mojih života“. I u SAD je objavio novu knjigu „Kako su nastali ratovi zombija“: glavni junak je scenarist koji uleti u nevolje nakon što se spetlja sa udanom studenticom iz Bosne.

Šminkanje obrazovnog „mrtvaca“

Predlog zakona o udžbenicima, koji je upravo povučen iz procedure za usvajanje, dan pre nego što je o njemu trebalo da se raspravlja u skupštini, jeste bio loš. Dobro je što je povučen.

Srbija i njen jug

Iz novog izdanja Fabrike knjiga: “Koji dijalekat je najpravilniji” je pitanje koje ne bi trebalo postavljati. Kada neko govori ili piše književnim jezikom, ne bi trebalo da bude moguće odrediti odakle dolazi.

Redu ne trebaju organi reda

Tekst Rade Stijović Jezik ne voli stege, ali voli red, objavljen 9. maja u Politikinom kulturnom dodatku, tipičan je normativistički tekst, pa se može čitati kao katalog opštih mesta u normativnoj srbistici.

Jezik i politika

Moji preci su Ukrajinci iz Zaporožja, Jevreji iz Litvanije i Grci i Nemci sa Krima. Govorim ruski, u Moskvi sam završio srednju školu i jedan od mojih predaka je imao rusko prezime. Da li to znači da sam Rus?

MMF je bio “majka Mara”

MMF je otišao, a mi smo ostali da se zabavljamo svojim jadom: 31. maja prestaje da važi zaštita od poverilaca preko 150 preduzeća u restrukturiranju, koje je Zakon o privatizaciji štitio kao dužnike.

Bilježnica Robija K.: Dan pobjede

„Ko je tu koga pobjedija za Dan pobjede?“ Ja sam njemu šapnijo: „Neam blage! Sigurno naši njihove!“ Dino je šapnijo: „Ko su naši, a ko njihovi?“ Ja sam šapnijo: „Neam pojma! Naši su stoposto Hrvati!“

Prav(n)a podvala

Blog Mijata Lakićevića – Zastupnici rehabilitacije Draže Mihailovića svoj stav u javnosti najčešće obrazlažu tvrdnjom da se tu ne radi ni o istorijskoj, ni o političkoj, ni o ideološkoj stvari, nego o “čisto pravnom” pitanju.

Prosternacija

Predstavnici Kuće ljudskih prava su se 11. maja 2015. sastali sa predsednikom vlade. Ovaj sastanak je neobičan, jer organizacije koje čine Kuću zaista jesu NEvladine i nisu paravan za podršku vladi.

Na čijoj strani

Milovan Šuvakov je pokušao da reguliše poslovanje privatnih obrazovnih firmi. Iako njegovi napadači nisu identifikovani, ministar Verbić je izneo sumnje da iza napada stoje „obrazovni tajkuni“.

Terorizam i kapitalizam

Novosti – Milorad Dodik bi pre svega morao da se zapita šta je uzornog građanina, medicinskog tehničara po obrazovanju, navelo da uzme pušku i pokuša suludi obračun s policijom.