Pobeda Erdogana u Nemačkoj

Özcan Mutlu iz Stranke zelenih je posle glasanja na turskom referendumu u Nemačkoj izjavio: „Ne znam kako čovek može da bude za ukidanje demokratije u Turskoj, a da u Nemačkoj uživa sve njene prednosti“.

Izbor fiskalnog saveta

Novi magazin – Predsednik Saveta je i na kraju svog mandata kritikovao vladu zato što je dobre rezultate najmanje postigla rezanjem plata i penzija.

Velika nada levice?

Pred francuske izbore: Mélenchon je u osnovi nacionalista koji gaji simpatije prema Putinu i Hugo Chávezu. Ako mislite da je evropski projekat vredan spasavanja, Mélenchon nije vaš izbor.

Bajac Bajac

U jednoj stvari je Vladislav Bajac u pravu: ne razumem fikciju u kojoj Leka Ranković spasava Jugoslaviju. Pritom, to nije njegova fikcija, već izmišljotina u koju veruje većina Srba.

Slika i prilika

Resavica je pravi primer stanja u našim javnim preduzećima. U njenom nadzornom odboru sedi Bidža iz Svilajnca, a za dve godine su dvojica direktora uhapšeni pod optužbom da su primali mito.

Elita protiv naroda

Elitisti nisu oni koji sa tajkunima vode skupu kampanju. Ne, elitisti su opozicioni kandidat koji je 10 godina kao ombudsman branio građane i studenti koji širom Srbije protestuju protiv diktature.

Izvinjenje čitaocima

Nije vam bilo prijatno da čitate o okupaciji onako kako smo o njoj pisali Amira Hass i ja. Vi ste zadovoljni sobom i vašim vrijednostima i ne morate čitati neprijatne istine. Vi to prosto ne zaslužujete.

Ko je Željko Sertić

Nije više samo pitanje da li on može da istovremeno obavlja dve funkcije, već da li je Željko Sertić zapravo Željko Sertić i ako nije, ko je na čelu Razvojne agencije Srbije. Da nije izgubio ličnu kartu?

„Normalna seksualnost“

U „normalnoj porodici“ otac i majka svojim svetlim primerom detetu prenose poruku o tome da je jedino normalno živeti u zatvorenoj zajednici koju čine tata, mama i, poželjno je, brat i sestra.

Uvećanje zagrljaja

Fotografija je nastala prilikom objavljivanja rezultata ponovljenih predsedničkih izbora, kada je premijer i novoizabrani predsednik zagrlio svog partijskog saradnika i ministra policije Nebojšu Stefanovića.

Ulica kao škola

Kada zatvoriš političke institucije i medije – politika se izmešta na ulicu, a poruka ima onaj domet koliko možeš da prepešačiš. Studenti su to savladali, ostaje nada da će to shvatiti i stranke u opoziciji.

Ništa neće biti isto

Autonomija.info – Mladi ljudi spontano osećaju krizu tranzicionih elita. Nije isključeno da će studentski bunt malaksati, ali – kao što obično biva – politička elita je trajno izgubila svoju moralnu legitimaciju.

Kako ne biti Jugoslaven?

Proletter – Radi zaštite nacionalnih interesa valja hrabro zagaziti u prostor ličnih sjećanja i zbrisati Jugoslaviju koja se tamo konzervira, koja čuči u zasjedi i čeka povoljan trenutak…

U Kruševcu ništa novo

Televizija Plus je na svojoj fejsbuk stranici podelila video prilog u kome se građanima i građankama koji su glasali protiv Vučića na poslednjim izborima dodeljuju dijagnoze f20 (šizofrenija) i f22 (paranoja).

Vučić i naša inteligencija

Svojim otporom prema tržištu kulturni radnici pomažu državi u borbi protiv njenog najvećeg neprijatelja, a to nisu slobodnomisleći intelektualci nego slobodnodelajući preduzetnici.

Mutna sajber budućnost

BiF – Gubitak poverenja u političke strukture postepeno se kristališe kao „fejsbuk revolucija“ traženjem oblika učešća u vlasti koji će biti manje nehuman nego što je to danas vladajući svetski poredak.

Dan posle krunisanja

Na ceremoniji inauguracije će se okupiti čitavo sazvežđe demobilisanih bardova evropske političke istorije, koji će se pokloniti onome koga bi morali da osude zbog gušenja sloboda.

Demokratski i patriotski protesti

Novi magazin – Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Uzmimo onda primer Makedonije, o kojoj se sve više govori.

Mutavi građani

Vučić je objavio da građani mogu mirno protestovati 10 godina. On se oslanja na iskustvo iz 1996/97: zadavljeni mediji, zločinačka mašina koja povremeno ubija, puštanje građana da se „vesele“ po ulicama.

S Lazarom u Kninu

Novosti – Predložio sam Lazaru Stojanoviću da on i neki od studenata dođu tog aprila 1991. s nama u Knin. Rekao sam mu da imamo dogovoren razgovor s Jovanom Raškovićem, da ćemo ga zamoliti da upotrijebi svoj ugled…

Zarobljenici autoritarizma

Miloševićev režim je tek u poslednjoj fazi, od 1999. pribegao ovome što radi aktuelna Vučićeva vlast: nazivanju političkih protivnika neuračunljivim ljudima i ludacima sa F dijagnozom.

Lakše je bombardovati

Američkim predsednicima je često lakše da bombarduju nego da razmišljaju. A kada složno hvale predsednika koji je naredio bombardovanje, američki političari i novinari nemaju šta da izgube.

Saterani do zida

Do sada je samo Rusija mogla da bude nepredvidiva i da, uverena u predvidive reakcije Amerike, zbraja svoje taktičke pobede. A sada sve snage troši na oprezno praćenje Trampovih lupinga.

Nema mesta očajanju

Ljudi biraju izvore informacija prema svom pogledu na svet. Važno je iskoračiti van svoje zone komfora. Lako je sesti sa prijateljima, popiti piće i smejati se tome kakav je krelac Donald Tramp.

Uskršnji omnibus

Ne sme se smetnuti sa uma da ovi protesti pripadaju onima koji protestuju, da oni treba da daju odgovore na sve dileme i izazove. Protest je njihov, pa ako hoće mogu i da ga upropaste.

Put kojim se češće ide

Patrijarh Irinej upozorava da u Srbiji godišnje „umire po jedan veliki grad zbog smrtnosti mnogo veće nego što je rađanje“ i naglašava da se „mora nešto učiniti da se taj put smrti zaustavi“.

Vođomer

Sve češće se pojavljuju i lažni nalozi sa kojih navodni demonstranti pozivaju na nasilje, zbog čega su sad vođoljupci kao „prinuđeni“ da im na kontramitingu pokažu njihovog boga.

Kućna atmosfera

Na preko 300 biračkih mesta u Srbiji izbori su održani u kućama, kafanama, kafićima, privatnim firmama… Od 96 biračkih mesta u Novom Pazaru, 26 je bilo smešteno u privatne objekte.

Nevolje sa biračkim spiskom

Činjenica je da se u poslednjih 15 godina razlika između broja birača i punoletnih građana uvećavala. Ova razlika je za Srbiju (bez Kosova) rasla od 470.000 2002. do oko 770.000 danas.