Jezik i pamet
Jedan primer upotrebe jezika pre uključivanja mozga jeste izjava Vuka Jeremića „Kome je Jadranka Kosor prijatelj, neprijatelji mu ne trebaju“.
Jedan primer upotrebe jezika pre uključivanja mozga jeste izjava Vuka Jeremića „Kome je Jadranka Kosor prijatelj, neprijatelji mu ne trebaju“.
Na djelu je duga i mučna talačka kriza koja je izazvala stockholmski sindrom: taoci su se zaljubili u svoje otmičare i postali suučesnici.
Pokušavajući da se ratosilja izbeglica iz Severne Afrike, Italijanska vlada je imigrantima izdala putne isprave koje im omogućavaju da pređu u druge evropske zemlje.
Blic – Pred Srbijom su alternative – da li hoće u EU bez Kosova ili neće u EU, takođe bez Kosova. I to je jedino što nam se nudi.
Humano društvo nije društvo u kome je brojno stanje policijskog kordona u direktnoj srazmeri sa razvojem tolerancije.
U Amsterdamu je 25. avgusta, u šezdesetdrugoj godini, preminuo ugledni teatrolog Dragan Klaić.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Kosova da formiraju baze podataka o nestalim osobama.
Novosti – To što Jadranka Kosor tobože skrbi o sudbini hrvatskih radnika nije drugačija vrsta kenjaže od one da Angelina Jolie brine o sudbini svekolikog čovječanstva.
Dvije Angie iskrcale su se u malu Hrvatsku, sve u namjeri da pomognu koliko mogu.
Politički uragan koji je u vidu Angele Merkel protutnjao Beogradom ostavio je za sobom u ruševinama dosadašnju politiku srbijanskog režima, a njegove aktere u potpunom šoku.
Demokratija ima prednost tamo gde ekonomski sistem nije monopolisan.
Raseljena osoba, osoba koja je ostala bez domovine, kaže Hannah Arendt, najreprezentativnija je figura našeg vremena.
Ove sedmice je prošlo mjesec dana od terorističkog napada u Norveškoj. Počinilac je ubijao za Evropu.
Osnova njihovog društva je pobožna srpska porodica sa mnogo dece koja je spremna da se bori za dverjansku stvar.
AFP je javio da su ustanici blizu Tripolija zarobili državljane Srbije koji su rekli da su građevinci, ali ustanici proveravaju da li su Gadafijevi snajperisti.
Pomenula je Vesna Pešić kako u Srbiji nema ateizma i uznemirile se novine beogradske kao čavke na jugovini.
Intervju sa Rajkom Grlićem povodom retrospektive njegovih filmova održane u Domu Omladine.
Ne delim Filipovićevo osporavanje pojma islamofobija, ali sam još više protiv Dinićevog pomalo žandarmskog metoda lova na veštice.
Nije nužno da se revolucija u Libiji završi građanskim ratom. Ali naše mogućnosti da utičemo na razvoj događaja su ograničene.
Upućeni kažu da je predsednik Republike Srbije nakon razgovora sa Angelom Merkel izgledao kao da će se srušiti, pa su njegovi najbliži saradnici bili ozbiljno zabrinuti za njega.
Demokratija nije ništa čvrsto, ona je stalno „u dolaženju“, sa njom se u elegičnoj vedrini mora bestemeljno gradeći počinjati uvek iznova.
Bio jednom jedan maleni, stariji gospodin koji se zvao gospodin Moritz i koji je imao jako velike cipele i usto crni mantil i dugi crni kišobran i s tim je išao često u šetnju.
Nadajmo se da neko pokušava da nađe način kako da se ono što je naučeno u Iraku primeni u Libiji.
„Parada ponosa“ niti je nasilna, niti je predmet predizborne kampanje, ona nije bojno polje na kome će pobediti jači, bitka je negde drugo.
Nemam ”poštovanja” prema primitivnim, arhaičnim i totalitarnim sistemima vrednosti koje nude sve organizovane religije, plašim ih se i grozim.
1968 je direktor General Motorsa zarađivao 66 puta više od prosečnog radnika ove firme. Danas direktor Wal-Marta zarađuje 900 puta više od svog prosečnog radnika.
Vojvodina se nada da će sa kancelarijom u Briselu biti bliže novcima iz evropskih fondova, kad je već beogradski gazda potkrada.
Danas su mnogi ljudi koji se bave različitim djelatnostima spinozisti, i to veći nego što to mogu biti filozofi.
Stevan Filipović upoređuje islam sa nacizmom, a islamske vernike sa nacistima. Ali to nije islamofobija, to su činjenice. Odakle on to zna? Pa pročitao je kod Ajan Hirši Ali.
Oslobođenje – Ako se Cerićevo “mi” odnosi na Bošnjake, neko bi mu trebao reći da ogromna većina Bošnjaka ima svoju državu, a nipošto zanemariv broj njih ima i dvije.
Čak i ako ne izgovaramo reč okupacija i ne govorimo o palestinskoj državi, omča koju nam je vlada Izraela stavila pre četrdeset godina ne daje nam da dišemo.
Pokušaj državnog udara u Moskvi još bi gore izmenio našu istoriju da je uspeo, čemu su se Milošević i njegova klika toliko nadali.