Dok se mi koprcamo u ostacima socijalizma i začecima kapitalizma, oni su doživeli komunizam.

Porodice ubijenih vojnika u Topčideru dobile su pisma od  “bivšeg obezbeđenja haškog optuženika” u kojima se tvrdi da su njihovi sinovi “ubijeni zbog Ratka Mladića”.

Moglo je to sa zakletvom žandarmerije da bude i gore – da se izvede na poligonu u Batajnici, na onim neokađenim grobovima.

Senat Univerziteta je odlučio da penzioniše profesora Podunavca, uprkos odluci Nastavno-naučnog veća FPN o produženju radnog odnosa do 2015.

Tadić ne može da se smeni. On ostaje. Nije važna funkcija, nego On lično, kao kontrolor medija, života, smrti i svega ostalog.

Teško nama ako Dačić bude premijer. Cenu njegove demagogije plaćaće svi građani Srbije.

Započelo je pražnjenje zgrade BIGZ-a, koja je mesto okupljanja onih koji u kulturi ne pristaju na manje zlo.

Kako treba razumeti buku koja se stvorila oko toga što je Vuk Jeremić izabran za predsednika narednog zasedanja GSUN.

Unutar velikog broja apstinenata – u to se može biti siguran – slušatelja emisije Peščanik i čitatelja e-Novina ima vrlo malo.

Jeremić je najgori ministar koga je Srbija imala. Prihvatio je nemogući cilj Kosova, a onaj mogući, EU integracije, je sabotirao.

Pao mi je kamen sa srca kad sam čuo da će travel addict – tako sam ministra Jeremića uporno nazivao – dobiti posao u Ujedinjenim nacijama.

Postoji samo jedna opcija koja bi Tadićevom izbezumljenom ponašanju mogla prikačiti kakav-takav smisao: koalicija DS-a sa SNS.

Ideja da se put ne može promeniti, pa da će i nove vlasti nastaviti da se ponašaju kao i stare, zapravo nije tačna.