Dijagnoza institucionalnog stanja stvari u ovom društvu glasi: institucije su otete i ispražnjene. Iako je proistekla uglavnom iz opozicione javnosti, vlast dijagnozu nije demantovala.

Već mesec dana ne prestaje medijski linč Gorana Markovića, aktiviran nakon odluke UO FCS da poništi odluku komisije o dodeli sredstava Goranu Markoviću, Želimiru Žilniku i Srđanu Dragojeviću.

U želji da dobiju zeleno svetlo pred još jedne izbore vlasti u Srbiji su konačno krenule da menjaju Zakon o finansiranju političkih aktivnosti…

Zabrinjavaju teška kršenja ljudskih prava i sloboda u Srbiji od strane osione vlasti i njene partijske policije. Naročito na građanskim protestima proteklih dana i nedelja, ali i u vezi s njima.

Institut Jaroslav Černi (92% koji su bili u državnom vlasništvu) prodat je za 2,5 miliona evra. Ili za manje od 1% iznosa koji Vlada namerava da potroši za novi nacionalni fudbalski stadion.

Odlagali smo sklapanje ove knjige čekajući da prestane korona. U stvari smo čekali da padne Vučić, pa da imamo srećan kraj. Nismo dočekali ni jedno ni drugo, ali oboje će jednom nestati…

I oni koji se nisu bunili zbog plagiranih doktorata pitaju kako roštilj majstor vodi elektroprivredu. Šta je sledeće, da preispitujemo kompetentnost svih koji vode ovu mučenu državu?

Istorija srpskog naroda umnogome je hronika podaništva. Ali malo kad je, kao u poslednjih deset godina, trpljenje trajalo pod vlašću manje učenom, uravnoteženom i nekompromitovanom.

Režimski štab za propagandu veruje da od Vučića stalno treba praviti žrtvu. I dobroćudni Marković im se namestio. Aha – povikaše u glas – Marković bi da strelja Vučića.

To što je Loznica ukinula prostorni plan i dalje ništa ne znači. Već sutra nikakva formalna ograničenja za naprednjake neće biti obavezujuća. Znamo to iz brojnih primera.

Bilo bi šteta propustiti priliku da se jasno kaže NE održavanju partijskog pravosuđa, ali i svemu drugom što trenutne vlasti planiraju, rade i simbolizuju punih deset godina.

U Kolubari se više ne kopa ugalj, nego blato. Mića nije o tome znao ništa. Pre toga je radio samo sa ćumurom. Raspustio je stručni savet u sistemu od važnosti za opstanak zemlje.

Pojedine odredbe vrlo su progresivne, ali ih obesmišljava izostanak prava na minimalnu zaradu, sindikalno organizovanje, kolektivne pregovore, stupanje u štrajk.

Stranački vojnik je svoj javno-politički život položio na oltar devastacije elektroenergetskog sitema. Koji će feudalac blizak vladaru od ovog pustošenja imati koristi saznaćemo uskoro.

Vučić u izbornu kampanju ulazi kao – opozicija. Može se to reći i ovako – Vučić u trku za predsednika republike ulazi kao svoj najozbiljniji protivkandidat. Da li Vučić na vlasti strepi od Vučića iz opozicije?

Počela je borba protiv zarobljene zemlje koju više niko ne može da ospori, sem otuđene elite koja je toliko gladna novca da je spremna da rasproda tlo pod nogama.

Predstavnici partija levice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini srozali su ideologiju na vic, kao logičnu posljedicu strukturalnog oportunizma i koketiranja s nacionalizmom.

Levi metodi, levo rezoniranje uveliko postoje i dokazuju se „na terenu“. Treba ih slediti, pomagati im i podmetnuti leđa kad treba. Jedino je to mogućno u ovoj fazi raspada.

Šta bi jedan crkveni pastir drugo mogao imati na umu i brizi, osim bdenja nad pobožnošću svojih eparhijana? Međutim, Čanak je ekskomuniciran iz jednog drugog kolektiva.

Da li se „država“ ukazala u činjenici da je ubojicama obitelji Zec, nakon što su priznali taj i mnoge druge zločine (bez prisutnosti advokata), dodijeljena cijela hrpa državnih odlikovanja?

Jedan će radnik početi da sa „Ambasadora“ skida predsednikovu frizuru, drugi radnik čelo, i modelu kroz glavu mora proći stih iz lektire: „Iskopaše ti oči, lepa sliko…“

U zemlji živih mrtvaca, demokratske ustanove, baš kao i zdrava životna sredina, čisti su višak. To je Vučićeva poruka koju je u petak poslao preko parlamenta svim žiteljima Srbije.