Više stranih diplomata su predložili da se čitav zapadni Balkan, dakle i Srbija, pridruži Evropskoj uniji do 2014.

Običaj, preuzet iz Rusije, da se kroz čitav grad nosi otvoren kovčeg, uveo je u Srbiju nešto potpuno pagansko. To je valjda učinjeno da bi više ljudi došlo na ispraćaj na ulice Beograda.

Za razliku od atestiranih Patriota iz kruga dvojke, koje stvarnost i činjenice nikada ni na šta ne obavezuju, ja ponešto znam o Srbiji.

U poslednjih nekoliko nedelja ova vlast me je razjarila; počeli su da manipulišu i našim strahom za zdravlje i da nam nameću koliko ćemo i kako da žalimo za umrlim poglavarem jedne od verskih zajednica u Srbiji.

Tokom tri dana žalosti više od pola miliona građana je, uprkos opasnosti da se inficiraju virusom H1N1, satima čekalo u redu da uđe u Sabornu crkvu i oda poštu mrtvom telu izloženom u otvorenom kovčegu.

Na čelu Unije nalazi se Herman Van Ropmuj, poznat po izjavi da «Turska nije deo Evrope i nikada neće biti njen deo».

Jadna je ta Srbija koja je spala na to da u Vojvodini traži neprijatelja.

Eno Vukovara danas, preživeo je koliko je mogao preživeti, vratili su se svi zvukovi, mirisi i navike Mira, samo se nisu vratili i neće se vratiti svi oni koji taj mir nisu dočekali živi.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas proglasio je četvrtak danom žalosti u Beogradu. Srbija, eto, ima tri dana žalosti, ali Beograd je metropola, pa će zato da dobije i četvrti.

Ponekad se tvrdi da je uticaj religije na privredu pozitivan zato što su ljudi i preduzeća skloniji moralnom ponašanju.

Proglašavanje tri dana žalosti naprosto je nešto što prelazi duboko na onu stranu elementarnog dobrog ukusa: radi se o ulizivačkoj, a iznad svega faraonskoj gesti.

Dr Jasna Šakota-Mimica, asistentkinja sa Filozofskog fakulteta, nedavno je u brozovskom maniru najurena sa fakulteta.

Čujem da je Demokratska stranka Srbije odlučila da organizuje javne proteste protiv Statuta Vojvodine. Cilj protesta je da se spreči „rasparčavanje Srbije“, kako oni kažu. 

Ideja bosanstva, postojanja specifične bosanske nacije ili ideologije stavlja ideju bosanskog u prvi plan, prije uskih etnonacionalnih markera.

Antifašizam nije zanatsko razvijanje leve fraze kao kore za pitu na kojekakvim fensi simpozijumima, nego je rizična, tvrda i ponekad nehigijenska borba za ljudskost i Dobro.

Da li smo zaboravili da preminuli patrijarh nikada nije izrekao eksplicitne reči osude nad masovnim zločinima Srba tokom ratova devedesetih?

Imovina haških osuđenika i optuženika u Beogradu vredi 1,8 miliona eura. Nemačka je ovog leta toliku količinu para poslala Kambodži i Laosu da do kraja godine hrane milione seljaka.