Elem, prođe jedva tri meseca, a poluvanredno stanje je uvedeno. Boris Tadić se u nastojanju da izbegne gornji scenario, pozicionirao u sredinu sa devizom “I Kosovo i Evropa”.

Ok, nacional-patriotska dreka ovoga puta nije prošla. Što ne znači da posle 11. maja neće da obrne još jedan krug.

Više od veka stara publikacija „Umovanje zdravog razuma“, veličanstvena kritika crkve i države, danas je, na našu žalost i sramotu, više nego aktuelna u Srbiji 21. veka.

Uprava Pravnog fakulteta u Beogradu nije dala saglasnost za održavanje skupa povodom petogodišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića, koji su studenti najavili za danas…

Jedva da sam ga poznavao, pa, ipak, kao da su mi ubili najrođenijeg. Pošteno govoreći, dok je bio živ i ja i moji prijatelji smo ga samo uvažavali, a kad je ubijen počeli smo ga i voljeti. Nismo više zakerali za svaku sitnicu.

Kada je pre nekoliko godina u službenu posetu našoj zemlji doputovao pravoslavni patrijarh Aleksandrije, nastupila je zabuna i za SPC i za državu.

Da li Vojislav Koštunica odlazi s mesta premijera zato što je nezadovoljan podrškom koalicionih partnera u odbrani Kosova ili zbog kraha svoje politike “Kosovo je Srbija”?

Molitva pred hramom, na koju se aplaudira, sa sve svećom i cigaretom u ruci i žvakom u ustima, molitva – evropska pobednička pesma, koju izvodi Marija-Sa-Samo-Jednom-Kesom.

Zašto je Koštunica odlučio da zatraži prevremene parlamentarne izbore? Osnovni razlog jeste izbegavanje odgovornosti. Zbog toga je već napravio dve ključne greške.

Doktor Koštunica našao je baš subotu popodne, kad radni ljudi i građani imaju pametnija posla, da objavi tragičnu i preranu smrt svoje Vlade.

Kakve su šanse pojedinih stranaka na predstojećim parlamentarnim izborima? Iako je zanimljivo kako će proći pojedine stranke, ključno pitanje je kako će proći dva velika bloka – proevropski i izolacionistički.

Koštunica u zagrljaju radikala čeka izbore. Blic, 07.03.08.

Neprirodna koalicija, čiji je primarni cilj bilo zadovoljavanje uskostranačkih i ličnih interesa vlastoljubivih i korumpiranih političara, a ne rešavanje nagomilanih problema društva i neophodno okretanje Srbije savremenim međunarodnim tokovima –kroz usvajanje evropskih vrednosti i standarda i ubrzanje integracije u EU – umrla je mučenickom smrću od ruke svog Tvorca, dr Vojislava Koštunice.

Država koja je nekada bila naša, a sada je samo vladina, tone iz dana u dan, ali se to ne da zaključiti po vestima – osim ako pod vešću ne podrazumevate poslednji uspeh rusko-srpske diplomatije da zakaže sednicu Saveta bezbednosti.

U poremećenom sistemu vrednosti koji je takav i zato što smo zločinačkim organizacijama iz devedesetih dozvolili da metastaziraju u prvoj deceniji 21.veka, moguće su svakakve ludosti.

U dokumentu Komisije EU se, inače, ne krije da se sve ovo čini jer se u Bruxelllsu zabrinuto rastućom nestabilnosti u regionu ZB, te da Komisija EU želi ponuđenim stimulacijama i olakšicama dalje evropeizirati region ZB.

Od Aristotela do Rolana Barta, svi se teoretičari književnosti u jednome slažu – svako umetničko delo sadrži u sebi samom elemente dovoljne za njegovu analizu.

Nikoga nije iznenadilo kada je vladika raško-prizrenski Artemije izjavio da su Boris Tadić, Šutanovac i Vuk Jeremić izdajnici ’’jer neće vojskom braniti Kosovo’’.

Ako hoćemo da ustanovimo u kakvom se stanju nalazi jedna nacija, onda treba da pogledamo u kakvom je stanju njen temelj – jezik.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica čestitao je sinoć (2. marta, pre objavljivanja zvaničnih rezultata) pobedu Dmitriju Medvedevu na izborima za predsednika Rusije. Blic, 03.03.08.

Tragikomična i karikaturalna politika lumpenpatriotizma sedamnaestog je februara svečano bankrotirala.

Ako se po strani ostave Kuba, Severna Koreja ili Mugabeov Zimbabve, vrlo su retke situacije u kojima vlada radi na štetu države koju vodi i većine njenih građana. A upravo je takav slučaj sa Vojislavom Koštunicom i njegovom vladom.