Ne može se milom umoliti vlasnik svih odluka da poštuje makar jedno slovo zakona. On će svoje izbore svakako dobiti i tu bi bio kraj svake nade u mirno pristajanje na ovo u čemu smo do guše.

Skupština danas raspravlja o ukidanju vanrednog stanja, pri čemu su razlozi za ukidanje vanrednog stanja praktično isti kao oni koji su pre 7 dana bili razlog da vanredno stanje ostane na snazi.

Građani su lupanjem u šerpe pokazali da su provalili Vučićevu nameru da pomoću epidemije učvrsti ulogu oca srpskog naroda, da se nametne kao Atasrb, srpska verzija Ataturka.

Klona je ženskog roda, možda stvarno roditeljka, ali apstraktno ovlašćena roditeljka, čuvarica duševnog mira i suza gospodara i dobrobiti njegove dece, u skladu sa sloganom: Za našu decu!

Nepotrebno je prekršen Ustav prilikom proglašenja vanrednog stanja. Nepotrebno je ograničena sloboda medija. Nepotrebno je kršeno pravo na pravično suđenje. Nepotrebno je zabranjeno kretanje.

Ej, osoba koja od 2012. naovamo ne prestaje da cmizdri i zapomaže, da teško uzdiše i roni gorke suze nad samim sobom, hoće sada da nam objasni kako se – plakanjem ne dobijaju glasovi.

Zar sam baš ja morao da živim u doba pandemije!? Ovo je bilo očajničko pitanje/zaključak mog sina nakon mesec dana „smaranja“ u kući sa svojim roditeljima…

Da li šerpujemo zato što smo osetili deo onoga kroz šta neki ljudi prolaze godinama? Šta će biti kada nam ukinu kućni pritvor? Da li ćemo, pošto nam udele slobodu kretanja, da utihnemo?

Umjesto frazera i lažljivaca iz oblasti politike na novinskim stranicama pojavili su se profesori i doktori, a dotad mentalno raskalašena publika, suprotno ranijoj praksi, ukazala im je povjerenje…

Ispijanje kafe, piva i vina u Amsterdamu provedeno u dnevnim etapama od 2016-2019, svedoči o vremenu za koje smo verovali da se može podneti. Danas, sve to deluje kao nedostižno uživanje…

Prema Zakonu o javnom redu i miru prekršaji protiv javnog reda i mira su dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir. A krovovi i krovne terase zgrada nisu javna mesta.

Nijedna normalna vlast ne bi proglasila kraj pandemije i vanrednih mera i sve nas izlagala životnoj opasnosti samo zato da bi što pre održala izbore dok smo još ovako traumatizovani.

Kako ispričati vic o naprednjačkoj bandi predvođenoj predsednikom opštine kako cunja po kiši tražeći zgradu čiji će im stanari dopustiti da na njenom krovu održe svoj ulizički performans…

Posmatrao sam krovove kuća osvetljenih vatrom koja je bila odgovor SNS falange na udaranje u šerpe očajnika koji danima ne izlaze iz svojih ćelija i razmišljao na šta me to podseća.

Otvorena je istraga o poljoprivrednoj kompaniji kojom upravlja TV voditelj, koja je po narudžbi Kriznog štaba Civilne zaštite Federacije BiH kupila stotinu respiratora za 10,5 miliona KM.

Dnevnik izvanrednog stanja V: Za probleme nove normalnosti ne zna ni moja poznanica koja radi u Maxiju, a za vreme vanrednog stanja radi više nego ikada, i to pod stresom, povremeno i od 4h ujutro.

Živimo pod restriktivnim merama po ugledu na Kinu. Ali Kina ne prednjači samo u suzbijanju epidemije već i po broju anksioznih i depresivnih ljudi kao posledice prisilnog zatvaranja.

Vučić je građane, koji svoj protest izražavaju udaranjem i zviždanjem sa balkona i prozora, optužio da podrivaju jedinstvo: standardna i dozlaboga otrcana mantra svakog oveštalog totalitarca.

U domu u Sremčici neki zaposleni su se pobunili protiv uredbe o obaveznom karantinu ne samo za korisnike već i za zaposlene u domovima…

Dogodio se upad u privatni prostor, u zgrade u kojima ljudi žive, što je dodatno uznemirujuće. Šta je sledeće? Da nam ulaze u dvorišta, kuće i stanove? Da pale baklje na našim terasama?

Njegovo razdoblje je najsličnije Miloševićevom, bez obzira na njihove nominalne ideološke razlike, koje su ionako bagatelizirane u tadašnjoj koaliciji socijalista i radikala, u kojoj je i sam Vučić bio faktor.

Parlament koji mesec i po dana nije radio ništa uprkos izričitoj obavezi da se nakon proglašenja vanrednog stanja sastane i bez poziva, proglašen je za svetao primer među parlamentima sveta.

Onda je započela bakljada. Batinaši, piromani, palikuće iz vlasti pokazuju građanima kako su njihove kutlače kojima udaraju u tiganje slabo oružje. I da okupirani Beograd pripada okupatorima.

Ova noć sa paljevinom po krovovima nije pokazala samo pravu prirodu ove vlasti, nego je neočekivano (i predugo neosvešćeno) pokazala i da opozicija u liku Saveza za Srbiju nije rešenje.

Kad više nije mogao da izdrži šerpenjsku buku, autokrata je skratio zatvaranje, dok se njegova pretorijanska garda popela na ravne gradske krovove i zapalila baklje…

Šta je udaranje u šerpe? Vučić kaže da je to otimanje aplauza od lekara. Zašto onda nije platio da se mlatara bakljama i viče živela struka. Ili ako ne baš struka, onda na primer: živeli lekari.