Ako se ne desi neko čudo, dragi čitaoče, kad ova beleška bude u tvojim rukama Skupština će pred sobom imati Predlog zakona o informisanju.

Lane je bolje od izvoza oružja rodio izvoz odeće, a prinosi od izvoza kupusa i voća bili su ravni izvozu “industrije smrti”.

Otpustiće se hiljade ljudi u državnoj službi i neće biti novih zapošljavanja. Za par će meseci biti gotov program istorijske reforme čitavog javnog sektora. Koliko je to ostvarivo?

Odlomci iz knjige Ivana Đurića Vlast, opozicija, alternativa, koju je priredila Latinka Perović, a izdao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Kao da je Srbiji lakše da uvodi kriterijum „svetske cene“ u domaću energetiku preko ruske nafte ili da se zadužuje u Pekingu po „svetskim uslovima“, nego da strategijom reformi ubrza ulazak u evropsku porodicu država i tamo dobije svetski novac po svetskim cenama.

Od svih prednosti koje se u govoru o gradovima često navode Beogradu je ostao samo dobar položaj. Mora se pre svega poći od podatka koji mnogi previđaju – Beograd je mnogo duže u svojoj istoriji bio vojni logor, osmatračnica i granična postaja a mnogo kraće prestonica.

Vraćam se, doduše preko novina, u DSS da pokajnički dam svoj amaterski doprinos istinoljubivoj misiji lažnog Mesije. Možda dobijem i stan za 120 evra.

U Americi je proteklog meseca dominirala debata o reformi zdravstvene zaštite. Ustvari, to je trebalo da bude debata ali je brzo prerasla u pretnje i paranoju konzervativaca koji su iskoristili reformu kao platformu za iskazivanje svog nezadovoljstva.

Ako se ceni po sagovornicima, MMF će se ovoga puta najviše baviti određenim aspektima fiskalne politike.

Suđenje iznemoglim starcima doživljava se kao antiklimaks, kao bedna zamena za pravu stvar, kao mrcvarenje koje nema pravu svrhu, kao neravnopravna borba, pa čak i kao povreda nekih humanitarnih pravila, što umesto podrške izaziva sažaljenje.

Liberalno-demokratski deo opozicije ponaša se kao da je na vlasti, pušta razne zvuke, ali se u pozadini cenjka i nikako da se do kraja i jasno opredeli i kaže: Ne! No pasaran!

Imali smo mnogo mostova u spoljnoj politici i išlo je – barem poslednjih dvadeset godina – traljavo. Ko nas nije sve oslobađao, i isto je – tu smo gde smo, i sa Kosovom i bez Kosova.

Ispade da putnike u našim aeroplanima više ne privlači da: piju iz čuturica, razvlače domaćice leta ka aero – šaragama, lepe žvake i kretoš po sedištima, gađaju praćkicama kopilota. 

Do ovog petka, da sam na nekoj međunarodnoj konferenciji morao objasniti Srbe, umjesto Konstantinovićeve Filosofije palanke ja bih ispričao vic o Muji i Sulji u avionu.

Podaci ne ukazuju na to da je Kina ulagala u zemlje u tranziciji, bar ne u one evropske.

Čovjek – ta podanička kreatura – najradije podiže spomenike svojim političarima.

Bez obzira na to kako se porezi prikupljaju, njihov teret na kraju pada na dohotke – plate, penzije, dividende. No, način prikupljanja utiče na efikasnost, dakle na javne prihode.

Bračni par Milošević je otišao, ali ih je trend sumanute geopolitičke koketerije nadživeo. To najbolje potvrđuju nastupi ministra Jeremića.