10. jula navršilo se 30 godina od završetka štrajka studenata Beogradskog univerziteta. Tokom nešto manje od mesec dana, izašlo je 14 brojeva Glasila Studentskog protesta ’92.

Iz knjige u pripremi – Građani Srbije decenijama sistematski zaboravljaju ratne događaje u Jugoslaviji i sve manje veruju da se do istine i pravde može doći institucionalnim putem.

Mole se neprijatelji da stanu u red jer će nišandžije iz vlasti da postanu razroke. Dakle, EU – kolona broj jedan. Kosovo u kolonu broj dva. Treća kolona – kiše kao vekovni neprijatelj…

VKS je zauzeo suprotan stav u odnosu na svoju odluku iz 2019 – naknade za topli obrok i regres sadržane su u koeficijentu za obračun plate, čak i kada je ta plata u visini minimalne zarade.

Patrijarh u komentaru svoje muzičke liste kaže da u kontekstu rata svi razumemo da je ljudski život dar od Boga. Da li to razumeju oni koji pevaju „Dogodine u Prizrenu“ i „Veseli se srpski rode“?

Prikaz knjige Dragoslava Simića „Vek slikan mikrofonom“ – U emisiji „Govori da bih te video“ na Radio Beogradu 2 on je mikrofonom beležio sećanja poznatih, zaboravljenih i anonimnih ljudi.

Vrhovni sud, vrhunska nepravda. Tako se može sumirati nagla promena stava o isplati regresa za godišnji odmor i naknade za ishranu na radu zaposlenima u prosveti na minimalcu.

Zašto ne želimo svet drugačiji od kapitalističkog? Zato što ne možemo da ga zamislimo ili zato što je kapitalizam zaposeo naše želje, pita se Mark Fisher u svojoj knjizi „Kapitalistički realizam“.

Imamo svežeg gradonačelnika koji se odlično razume u plivanje, ali slabije razume da je za njega bolje da nekad preskoči obraćanje javnosti: „Kada sređujemo ulicu hajde da promenimo fi da bude protočniji…“

Ovdašnje vlasti neće moći jeftino da se izvuku od Preporuka u 5. krugu evaluacije GRECO-a. One su prijatno iznenađenje posle nezasluženo blagonaklonih ocena iste institucije iz 2020.