Mađarska kao ruska gubernija
12 godina Orbanovog prijateljstva sa Putinom sada dolazi na naplatu. Mađarska kao deo evroatlantskog saveza, pod jakim spoljnim pritiskom mora da zauzme jasan stav o ratu u Ukrajini…
12 godina Orbanovog prijateljstva sa Putinom sada dolazi na naplatu. Mađarska kao deo evroatlantskog saveza, pod jakim spoljnim pritiskom mora da zauzme jasan stav o ratu u Ukrajini…
Za podgrevanje privida da je javnost podmirena te da Đinđić mirno može da se preseli u privatne arhive, ove godine se u tabloidu Kurir pobrinula sudija u penziji Nata Mesarović.
Ruskom invazijom na Ukrajinu, tim flagrantnim kršenjem međunarodnog prava koje vodi u humanitarnu katastrofu, zakucan je poslednji ekser u kovčeg liberalnog poretka građenog od 1989.
Evropljani danas prihvataju Ukrajince kao svoje, ali nije uvek bilo tako. Iza nas je duga istorija bigoterije u odnosima sa slovenskim narodima koji su često bili opisivani kao primitivni i azijatski.
Mladina – Danas kada se rijeke izbjeglica slijevaju iz Ukrajine kroz otvorene granice evropskih država reklo bi se da je Evropa postala carstvo humanizma, ujedinjena u otporu agresoru.
Procenjuje se da će Ukrajina stradati gotovo nezamislivo, da će ove godine ruska privreda imati pad BDP-a 10%, a da će privrede EU, SAD, Britanije i Kine imati sporiji rast.
Vesti kažu da su se ruski tenkovi zaglavili u ukrajinskom blatu. Ruski vojnici nemaju dovoljno hrane, pa kradu iz lokalnih samoposluga i upadaju u kuće i mole Ukrajince za parče hleba.
Novosti – Uredništvo Novosti se pita: „Zašto zdušno osuđujemo Putinova zvjerstva u Ukrajini, a potpuno smo slijepi za njegova nedjela u Hrvatskoj, poput spašavanja vlade Andreja Plenkovića?“
Analiza sa sajta mirovnog projekta bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera: Kina što pre treba da se distancira od Putina. Za taj manevar Kina ima na raspolaganju jednu do dve nedelje.
„Zavedena sirenskim zovom Evrope, većina ukrajinskog stanovništva je podlegla iskušenju izborne demokratije, pa su ruske trupe započele rat kako bi je oslobodile od demokratskih iluzija.“
Tri dana pošto je predsednik Vučić odlučio da se zabrani izvoz nekoliko agrarnih proizvoda (pšenica, brašno, kukuruz), Vlada Srbije je u četvrtak 10. marta i formalno potvrdila tu odluku.
Pre neki dan putnički voz je kao i obično krenuo iz Kosjerića u Beograd. U Valjevu je kondukter preko razglasa obavestio putnike da će imati dugu pauzu, jer „Vučić otvara neku fabriku“.
Danas – Onaj ko želi da razume Kapital trebalo bi da čita Marksove članke za New York Tribune. U njima apstraktnu analizu dopunjuju živa lica, politika, svakodnevni sukobi i međunarodne tenzije.
Umro je Igor Mandić, jedan od trojice najvećih polemičara koje smo imali i koji se generacijski smjestio između ostale dvojice, Krleže i Ivančića. Pisao je o svemu i svačemu…
Imali smo vladu u senci predsednika Srbije. Predsednika u senci korupcionaških afera. Sudstvo i tužilaštvo u senci drugih grana vlasti. Sada imamo izbore u senci rata u Ukrajini.
„Pitanje: Da li smo u ratu sa Ukrajinom? Odgovor: Nismo. Sprovodimo mirovnu misiju sa ciljem da obuzdamo nacionaliste koji sprovode represiju nad stanovništvom koje govori ruski.“
Hermann Hesse je bolje od drugih sačuvao književnost od rata. „Igru staklenim perlama“ ponovo čitam svaki put kada me – kao sada – nijedna druga knjiga ne može spasiti od očaja.
VIDEO i transkript – Koliko je živa Pašićeva teza da u srpskom narodu ima toliko zdravih ustanova da ih samo treba dopunjavati dobrim ruskima, a od zapada uzimati tehniku i nauku. Govori Latinka Perović.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu srpski srednjoškolci su većinski na strani Rusije, svedoče profesori istorije. Diskusije na časovima počinju pitanjem učenika na čijoj je strani profesor…
Od 12. marta u Srbiji se ukida većina mera protiv kovida 19: nema više propusnica, ograničenja broja ljudi u zatvorenom, ni obaveze nošenja maske, sem u bolnicama i domovima zdravlja.
Reč je o savezu koji bi trebalo da obezbedi da se istorija ne ponavlja, da se ne obnove istorijski sporovi. Pre svega oni teritorijalni, pa da se tako otklone rizici ratova u Evropi.
Zapadna levica nastavlja da radi ono u čemu je najbolja, a to su analize američkog neoimperijalizma. Ali tako se ne može objasniti svet koji nastaje na ruševinama Donbasa i Harkova.
Vojna cenzura je prešla u novu fazu: od pretnje zatvaranjem nezavisnih medija vlasti su prešle na pretnju krivičnim gonjenjem novinara i građana koji šire informacije o ratnim dejstvima u Ukrajini.
Nešto je krenulo po zlu u specijalnoj mirovnoj operaciji u Ukrajini. To uspeva da promakne jedino gluvim i slepim ali lajavim idiotima, poznatijim kao propagandisti federalnih TV kanala.
Viktorija Nuland, podsekretarka za politička pitanja SAD, prekjuče je tvitom izrazila zadovoljstvo svojim razgovorom sa našim predsednikom.
Gospodar zaraze je davno digao ruke od svoje haotične klinike. Evo, smatra se da će uskoro kraj pandemije. Ukidaju se mere, vraćamo se normalnim oblicima umiranja. Kao što je rat, na primer.
Zamislimo da se Srbija graniči s Ukrajinom, kako bi se ponašala – kao Poljska ili kao Belorusija? Šta Poljska, mršti se čitalac, članica NATO-a, kao da Poljaci smeju sami da odluče šta će da rade…
Opcije posle invazije su iste kao i pre nje: neutralni status Ukrajine po austrijskom modelu, uz federalizam iz sporazuma Minsk II. Sada je to teže ostvarivo i još dalje od pravednog rešenja.
Dečaka iz Zaporožja je majka ubacila u voz, stavila mu crveni ranac na leđa i na nadlanici mu napisala broj rođaka u Bratislavi. Drugi dečak se zove Kiril, ima 12 godina i živi u Moskvi, učenik je 6. razreda.
Bio sam u osnovnoj školi kada je izbila Kubanska kriza i pamtim osećaj samrtnog straha koji nas je sve obuzeo, iako je Jugoslavija bila nesvrstana i nismo očekivali da će prve bombe pasti baš na nas.
Izjavom da hrane i nafte ima dovoljno i da građani ne treba da žure sa kupovinom, a da je problem samo cena te robe, u stvari se poručuje da se požuri sa kupovinom.
Novi magazin – Ograničene su količine stranog novca koji se može podići i robe i usluga koje se mogu kupiti i uposliti. Sledi zamrzavanje cena, racionisano snabdevanje i prinudni rad.