Milorad Dodik je, i pored sijaset šokantnih izjava iz svojeg nacional-šovinističkog repertoara, uspio otići korak dalje, i zapravo došao do kraja: ispalio je svoju balističku analizu ponovivši tvrdnje da su zločinački napadi na Markale i tuzlansku Kapiju inscenirani.
Službenici Frans telekoma obamrli su od zaprepašćenja kada su saznali za dvadeset treće samoubistvo u svojim redovima u poslednjih osamnaest meseci.
Ključna tačka Obaminog govora o novoj finansijskoj regulativi sadržana je u izjavi: „Normalno stanje nije dovoljno za spokoj.“
Okupiće se nekoliko stotina ljudi i žena, čija su seksualna opredeljenja drugačija, i to će slomiti krila Srbiji. Smešno i tužno.
Kad će primopredaja vlasti? Naime, jasno je da ljudi koje smo birali onako kako se to radi u civilizovanom svetu ili ne žele ili ne umeju ili ne mogu da vladaju ovom zemljom.
Osuđujemo kapitulaciju države koja nije u stanju da garantuje bezbednost građanima na ulicama glavnog grada.
Tamo gde država kapitulira pred profašističkim i nasilnim grupama, vraćamo se u Hobsovo „prirodno stanje”, gde čovek samo sopstvenom silom može da se spase.
Smanjiće se broj ljudi koji rade u administraciji. Najpre je najavljen broj, a potom se izveštava o tome koliko će koje ministarstvo doprineti ispunjenju plana.
Drugi Queer Sarajevo Festival mogao bi, možda, proteći bez pretjeranog linčovanja. Ali podsjetimo se na trenutak stroge logike bosanskohercegovačke homofobije.
Radio emisija 18.09.2009, govore: Petar Luković, Teofil Pančić, od kojeg smo pozajmili naslov ove emisije, Dejan Ilić i Vladimir Gligorov.
Vreme je da se prestane sa spekulacijama na temu razmene koju Vašington predlaže Moskvi prilikom glasanja za sankcije protiv Teherana.
Šta povezuje izmene Zakona o javnom informisanju, trijumfalističku nacionalističku terevenku prilikom otvaranja škole „Srbija“ u samom (epi)centru ratne i ratno-zločinačke politike u BiH 90-tih i najsvežiju političko-kalkulantsku klackalicu oko statusa Vojvodine?
Republički tužilac Slobodan Radovanović otvorene pretnje ultradesničara učesnicima Parade ponosa tumači kao „polemičke tonove“ i još uvek ne vidi razlog za reakciju tužilaštva.
Umesto da čekaju da Živkov prekrši zakon o informisanju, ovi se setiše svetske recesije. Kriza je, nema se para. Evo tebi lepo otkaz. Nemoj da se buniš i pokazuješ prstom na DS i njene janičare.
Како год лош био третман Рома у Србији, барем се нико из мејнстрим јавности не усуђује да против њих употреби експлицитне расистичке стереотипе. Против Рома се ради, али се не говори. Са гејевима и лезбејкама ово није случај.
Svaka politika koja zahteva da homoseksualci žive ili u celibatu i bez ljubavi, ili pak u neprestanom skrivanju, jalova je i nehumana, da i ne pominjemo – nerealna.
Ministar Dačić, potpuno uživljen u novu ulogu prvog srpskog policajca, unosi strahovitu paniku, nesigurnost, u najmanju ruku izaziva nelagodu i oklevanje ljudi koji bi možda želeli da prisustvuju Paradi.
Možda je bilo naivno nadati se da će se prljavi napadi stišati kad Obama postane predsednik.
Florance Hartmann je u svojoj knjizi spomenula dokumente koje je Haški tribunal dostavio Međunarodnom sudu pravde, koje je taj sud krivotvorio.
U poslednjih desetak godina, Hrvatska se uglavnom oslanjala na razvoj usluga. Mnogo manje na industriju, pa i na proizvodnju hrane.
Ovo je pitanje koje, sasvim očekivano, postavljaju srpski homofobi i populisti koji shvataju demokratiju kao tiraniju većine.
Haški tribunal odobrio je prevremeno puštanje na slobodu bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić pošto krajem oktobra odsluži dve trećine kazne na koju je osuđena zbog zločina nad nesrbima tokom rata u BiH. Prenosimo sažetak presude protiv B. Plavšić, njeno priznanje i pismo švedskom ministarstvu pravde u kojem traži pomilovanje.
Presuda VSS ukida sećanje kao formu borbe za ljudska prava, ukida kritičnost i daje u ruke javnim ličnostima najopasnije oruđe: da oni određuju i dozvoljavaju šta se sme objaviti od onoga što su javno kazali i napisali obavljajući javnu funkciju.
Presuda Vrhovnog suda Srbije, kojom se zabranjuje JUKOM-ova knjiga Slučaj službenika Aleksandra Tijanića, predstavlja opasni pravni i politički presedan.
Koalicija protiv diskriminacije podseća na obaveze organa javne vlasti o zabrani diskriminacije koji su dužni da „efikasno štite od svih oblika diskriminacije“.
Paradiranje seksualnom orijentacijom bilo koje vrste ukazuje na loš ukus i izvesnu vrednosnu dezorijentaciju, ali Srbija je navodno demokratska zemlja.
EU bi mogla da ne bude impresionirana željom, spremnošću i molbama predsednika države, ministra spoljnih poslova i onih koji bi da ne ostanu jedini po strani od evropskih integracija.
Oslobođenje – Kad je Tim Judah u Economistu objavio svoj članak o Jugosferi, zgodno je primijetio i to da onima koji se mršte na termin Jugosfera više smeta sama riječ, nego suština.
Svaka grupa ima određenu emocionalnu politiku, svesni ili nesvesni proces razvijanja istih emocija među svojim pripadnicima. Ona predstavlja način na koji vlast proizvodi građane koji će na najbolji način sprovoditi njenu politiku. Pitanje je: kakva je emocionalna politika Srbije.
Predsednik DS-a obmanuo je svoj Glavni odbor dok je negirao pravo Vojvođana da institucionalno razvijaju politička prava i slobode, parabolom o kineskom vozu koji bi, umesto da se zaustavlja na vojvođanskoj granici, od Beograda do Novog Sada putovao 7 min.
Braniteljke i branioci ljudskih prava u Srbiji i dalje su izloženi riziku od napada, kako od državnih, tako i od nedržavnih činilaca, uključujući medije, a srpske vlasti ne uspevaju da ih zaštite od fizičkih napada i pretnji njihovim životima i imovini.
Doputovali smo do na kraj leta i sve je zbunjeno i svi kao da smo nedovršeni. Malo kome pada na pamet da se stvari mogu i urediti, jer prilika svaka nije bez nade.