Svake godine u decembru, Vlado Kreslin ima koncert u Cankarevom domu, na koji se dovuče sve što u Sloveniji misli izvan okvira desnice, klerikalizma, fašizma, rasizma.

Dakle, osim o Kosovu, Koštunica razmišlja i o drugim važnim stvarima kao sto je “Hoću li ja, Premijer jedne države i Predsednik jedne partije glasati na izborima?” Mora da razmisli!?!?!”

Neću ove nedelje o izborima, neću, jer mi se okreće želudac od silesije onih kojima je Sve Jasno, toliko jasno da im se muti pred očima.

Moj rad, posebno prikupljanje podataka o počiniocima ratnih zločina, je ozbiljno ugrožen. Razumem da moja država ne voli to što radim i da ima puno onih koji me napadaju da bi odvratili javnu pažnju od njihovih nedela u prošlosti.

Iako se to protivi mojim moralnim i političkim uvjerenjima, mislim da bi za Srbiju bilo daleko bolje da pobijedi Nikolić nego Tadić.

Onaj ko smatra da su svake promene – pa i promene u pravcu nazadovanja, izolacije i straha same po sebi dobre, taj je ili bolesni cinik ili proračunati trgovac koji za svaki slučaj priprema teren za sopstvenu promociju i buduće privilegije.

U finišu grube i ružne izborne kampanje, u kojoj se nisu birale ni riječi ni sredstva, uključio se pri samom kraju i nobelovac Günter Grass, poručivši u formi metafore hessenskom premijeru Rolandu Kochu da je fašista ili barem fašistički pripravnik.

Kaže se da je to sve zato da bi sadašnji predsednik bio reizabran i da bi sadašnja vlada preživela. Nije važna cena, jer je alternativa gora.

Zbog ovakve Srbije koja na međunarodnoj sceni nastupa uzdignute glave, mudro i dostojanstveno, a i zbog naglog buđenja Rusije, Zapad je u panici.

Najveći kvalitet Tomislava Nikolića je upravo to što pre ili kasnije (ne mnogo kasnije) mora da progovori na lakat. Ne može čovek protiv sebe i svoje svadljive i nabusite prirode.

I zato ne mislim, kao pojedini, da je bolje da Nikolić pobijedi, jer nakon što se dotakne dno, tek tada može početi uspon. U politici (i životu) takve analogije obično ne piju vode.

Ne, stvarno, da su oni potpuno novi proizvodi na našem tržištu, šta biste pomislili o njima pošto odgledate spotove i sve one silne iznajmljene termine? Kakvi su ti kandidati?

U intervju u “Nedeljnom telegrafu”, čitalac će naći i priču o njegovom tužnom rastanku našeg umetnika od lepe Simonide, one na fresci u manastiru Gračanica.

Sada već na nivou podrške koju ima Milanka Karić, Koštunica i dalje gospodari Srbijom i nameće cenu svoje podrške. Ovoga puta to je paket aranžman za plovidbu ruskim bespućima.

Pinki I i Pinki II će videti Tita i potpisati istorijski sporazum o gasu, nafti, a ako vođa pravoslavnog, evroazijskog sveta to od njih zatraži, potpisaće i sporazum o kolektivnom davanju srpske krvi Vladimiru Vladimiroviću – Gaspromu. 

Tačno je i to da svako na koncu dobije vlast kakvu zaslužuje, pa možda i Srbija mnogo čime zaluđena i u mnogo čemu zagubljena, zaslužuje baš Nikolić Tomislava.

Za ovo podsjećanje je kriv Peščanik, jer je objesio na svoj portal govor Feralova urednika Predraga Lucića sa otvaranja aktualne izložbe be-ha umjetnika o srebreničkoj tragediji u Splitu.

Još dok je kratko bio predsednik Skupštine, Nikolić se zanimao isključivo idejom uvođenja vanrednog stanja, a sada bi da u četvrtoj instanci menja pravnosnažne presude.

Nadam se da su vas rezultati proteklih izbora uverili da je vaš koalicioni partner, baš kao Milošević, do neprepoznavanja poistovećuje nacionalni i državni interes sa ličnim interesima, interesima svoje stranke i interesima legije klijenata.

Čedomir Jovanović je lepo objasnio da će svaki LDP član sam morati da odluči šta će sa svojim glasom, što u mom slučaju znači da nema šanse da Boris Tadić dobije naš glas!

Biće velika šteta ako dobijete predsednika koji želi najbliže odnose sa Rusijom i koji izgleda ne gleda geografske karte, pa ne zna gde se nalazi Rusija, a gde Srbija. Doris Pak, poslanica Evropskog parlamenta, Press, 22.01.08.