Pet hiljada milja i dvanaest godina daleko od zavičaja, gotovo sa radošću priznajem da je moj identitet razuđen i mnogostruk.

Deo presude koja kaže da je naša zemlja Srbija preko svojih najviših državnih, vojnih i policijskih predstavnika organizovala i sprovela jedan zločinački poduhvat je užasavajući za sve nas.

Predstavnik moskovskog analitičkog centra “Sova” kaže da “više od polovine stanovnika Ruske federacije smatra da Rusi treba da imaju privilegovan status u odnosu na druge etničke grupe”.

Ugljanin je za ovih dvadeset godina postao nešto nalik na političku “ženu lakog morala”, koja i nije neka lepotica, ali uvek nađe dobrog zaštitnika.

Mnogo se spahija Leontjev bavio Srbima, a bio je i diplomata na Kritu. Jednom je bičem išibao francuskog veleposlanika, koji se nepovoljno izrazio o pollitici ruske imperije.

Komentari pravnika Saše Gajina na otkazivanje konferencije Gej strejt alijanse i na slučaj Miladina Kovačevića.

Magistar Ilić nije bilo ko. On je mačo, o kome prema njegovom poimanju stvari mašta svaka samosvesna Srpkinja. On je taj koji se ne libi rada, voli da popije, pojede, zapeva, opsuje, a ako treba, i da udari.

Zašto bismo mi plaćali nekakvu anticipiranu odštetu Miladinu Kovačeviću?

Srbija može da ispuniti svoju obavezu reparacije prema SAD tzv. povraćajem u pređašnje stanje, ili restitutio in integrum. U ovom slučaju, Srbija to može da učini time što bi izručila Kovačevića SAD.

Hrvatski novinar Drago Hedl tvrdi da su direktori hrvatskih i srpskih železnica Davorin Kobak i Milanko Šarančić planirali da prisvoje tri miliona evra od naplate srpskog duga susedima.

Govorimo o konzulu koji je radio na svoju ruku – a taman i da jeste – nemoguće je da država to ne otkrije. To je bio državni posao, država je kidnapovala i protivzakonito izvela iz SAD Miladina Kovačevića.

Da nije krivično delo, dečko ne bi pobegao. Da je legalno, ne bi bila potrebna nova putna isprava. Da je moralno, ne bi bilo državne tajne