Godinu dana posle, kad je Valjevo odlučilo da ne zaboravi ono što se inače ne zaboravlja, javno je pročitan spisak policajaca koji su se tog paklenog 14. avgusta istakli u svireposti. Maske nisu bile dovoljne.

Lekovi za smrtonosne i hronične bolesti, kao i antibiotici, kao uostalom i svi lekovi – sem parafarmaceutike – morali bi biti besplatni, jer su svi obilato plaćali zdravstveno osiguranje.

Izvlačili su ljude iz taksija i pekara, ne znajući ni da li su uopšte učestvovali na protestima, obarali ih i udarali pendrecima, rukama i čizmama po glavi.

Kako izgleda zapaljeni automobil tužioca iz Valjeva Vukašina Vujičića pored tvrdnje da nema niko jači od države. Da li je tužilac Vujičić, kao tužilac – država? Ako nije, kakva je to država bez pravosuđa?

Dosad se nije dešavalo da javnim tužiocima gore automobili ispred stanova i kuća. Obračuni svojstveni mafijaškim grupama nisu se praktikovali nad sudijama i tužiocima ni tokom ratnih devedesetih.

Povodom postupanja policije u Valjevu u noći između 14. i 15. 8. 2025, Zaštitnik građana nije pokazao ni poznavanje matičnog zakona, ni spremnost da ga primeni kada je građanima zaštita potrebna.

Jedini pravi krivac za stanje na univerzitetima u Srbiji je država, koja tlači državne a podupire privatne fakultete. Za Šangajsku listu istinski neuspeh se dogodio u naučno-tehnološkim parkovima.

Njihova nekažnjivost nam je došla glave. Više puta. To odurno „pa šta, ne možete mi ništa“ učinilo je da se mnogi ljudi pogube po belom svetu i u životu.

Historijska traganja – Profesorica, političarka, ratna zločinka i „pokajnica“ rođena je 7. jula 1930. godine u Tuzli u uglednoj trgovačkoj porodici.

Sećanje na Kiša – Između nade i beznađa (Nica 1980), Ljubav i literatura (Kvebek 1983), Cenzura / autocenzura (Budimpešta 1985) i Buridanov magarac ili pisac u haosu sveta (Njujork 1986).

Lokalna vlast gubi svaki smisao jer diktator sve zna bolje i više, a kad mu se prohte, zlobivi namćor javno ponižava lokalne predstavnike. Tim postupcima šalje još jednu poruku – da su izbori nevažni.

Nekoliko nepovoljnih događaja poklopilo se usred vrelog leta. Svaki od njih – suša, ratovi i sankcije – pogađa različite slabosti energetskog sistema Srbije.

Ne znam tačno gde me je zatekla vest o zaustavljanju Ibra. Vladar je najavio formiranje tima stručnjaka za preusmeravanje reke. Ideju pravda svojim pravom da na teritoriji Srbije radi šta hoće.

Po novim izbornim pravilima vlast može da kandiduje neograničeni broj studentskih lista kako bi svom pravom takmacu skinula par procenata podrške.

Dok se direktor „Vojvodina šuma“ uzdao u božju pomoć za gašenje požara koji je buktao u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, građani su se okrenuli samoorganizovanju.

Očekuju nas sve ekstremnije vremenske prilike. Zdrav razum nalaže da umesto na „Rafale“ i stadione, milijarde ulažemo u opremu za gašenje požara i odbranu od poplava, obučenu civilnu zaštitu…

Imaginarna šuma u kojoj žive oživljene igračke-životinje je zapravo Ešfordska šuma u Saseksu, gde i danas postoji potok u koji su Pu i prijatelji sa mosta puštali štapiće u igri zvanoj – puštapići.

Od Memoranduma SANU do danas, identitetske uobrazilje o zločinu i odgovornosti koje su srpske nacionalističke elite projektovale na susedne narode, počinju da se javljaju kao opis nas samih.

Treba li da se radujemo poseti Zelenskog ili da očajavamo zbog nje? Ta poseta je mogla biti znak da agresor u rusko-ukrajinskom ratu više ne može da računa na „našu“ podršku. Ali nije.