Више не постоји медиј из којег грађани могу да добију потпуне и објективне информације, јер под снажним притиском који стиже из политичких кругова, медији прећуткују догађаје или о њима извештавају селективно и непотпуно.
Pistolero Dačić, beskrajno zabavljajući sam sebe, kaže: “Bilo bi lepo da se u Prištini održi gej parada, ona je trenutno najomiljeniji prostor Evrope”.
Novi magazin – Pobuna JSO novembra 2001. godine, jeste uvod u ubistvo Zorana Đinđića, marta 2003 godine. Pre svega, neposredni akteri oba događaja su isti.
Da je srpsko društvo civilizacijski zrelije, na čelu Parade ponosa išli bi Tadić i Đilas – sa suprugama, naravno.
Kamo dalje rođače, pitao se Džoni Štulić u jednoj od svojih pesama polovinom osamdesetih, znajući da „raspolagati tuđom mukom nije mala zajebancija“.
Naš prevodilac Ivica Pavlović, kao zvanično jedini ateista u Novom Sadu, zahteva izvinjenje od nadležnih organa.
Danilo Kiš (1935-1989), pisac beletristike, plodonosni prevoditelj, karizmatični bonvivan i protukomunistički disident, bio je estetski osloboditelj od jarma zagušljivoga realizma.
Bješe mu dato da razumije utvaru i sne, a čemu je trebalo mudrosti da bude bolji od vrača i zvjezdara.
Kišovo je delo neka vrsta svetog prikazanja ludila ovoga veka, njegovog ukusa krvi, blata i laži, izmešanih sa suzama žrtava.
Čitam “Poslednje pribežište zdravog razuma” i već imam utisak da sedim u jednom bistrou, blizu Trokadera, pred Danilom koji mi govori onim svojim moćnim i hrapavim glasom.
Ili bolesna devojčica e. munka. Ovu emisiju smo povremeno radile od 12. januara 1991. do štrajka Drugog programa Radio Beograda u aprilu 1992.
Ili poslednji dani leta. Emisija Niko kao ja pripada poslednjim danima socijalizma. Bez obzira što se Osma sednica već bila dogodila, kao da niko nije shvatao da dolazi strašna zima.
Ili pokušaji bekstva. U nedostatku boljih ideja, u jesen 1993. Svetlana Lukić je otišla da prezimi na Radio brodu.
Velika arhiva radova beogradskog konceptualiste. Ostali smo dužni duge priče.
Ne može režim pretpostavke vlastitoga rasta prepuštati hirovima slobodnoga tržišta.
Ne postoji kritična količina ljudi spremnih na osnivanje novih stranaka koje bi izišle iz začaranog kruga nacionalističkog i antikorupcijskog praznoslovlja.
Danas – Nije bezbedno oglušiti se o naredbu patrijarha; nije bezbedno zamerati se „Dverima“ (postaće stranka, valjaće nam za skupštinsku većinu); nije bezbedno ljutiti navijače…
Ako govorimo o srednjostrujaškim masovnim medijima, „istine“ koje oni donose uglavnom imaju pomno odabrani tajming. Kada se radi o ratnim zločinima počinjenim s „naše“ strane, o njima se piše deset-petnaest-dvadeset godina nakon što su se dogodili, a i tada u najvećem broju slučajeva s namjerom relativiziranja ili otvorenog poricanja.
Treba demontirati opšta mesta koja iznose protivnici parade.
Vlada Srbije nije krivac za postojanje rušilačkih sklonosti pojedinaca, ali je zato njena odgovornost ogromna za konstrukciju društvenog miljea u kojem rušilačke sklonosti prolaze nekažnjeno.
BiH je preživjela godinu dana bez vlasti, u stalnoj dilemi ko će preuzeti odgovornost za budućnost zemlje.
U Beogradu je danas nastavljen postupak protiv Mladena Obradovića, vođe pokreta „Obraz“, otpočet pre gotovo dve godine.
Popisivači su odbili zahtev građana da budu popisani kao ateisti ili nereligiozni, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa.
Do sada se nije postavilo pitanje zbog čega članovi Mađarskog nacionalnog veća nemaju obavezu prijavljivanja imovinskog stanja.
Mi smo i do sada govorili kako Vladimir Vladimirovič nikuda nije ni odlazio.
Skupština bi trebalo da usvoji zakone o javnoj svojini i restituciji. Poslanici vojvođanske skupštine nisu imali prilike da se izjasne o amandmanima na ovaj „svojinski zakon“.
Najvažniji od ortodoksnih stavova američke levice vezan je za toleranciju prema američkim komunistima.
“Ljevica misli da sam konzervativna, a desnica da pripadam ljevici. Moram reći da mi je to sasma svejedno.”
Mionski neutrini prešli su podzemnu razdaljinu od 730 kilometara 6 km/s brže od svetlosti!
Izbor tekstova o Radomiru Konstantinoviću.
Kriza je i eskalacija prisvajanja javnog i tuđeg bogatstva. Ona je zapravo invencija, inovacija.
Svi bi „nastrani“, što bi rekao patrijarh Irinej, trebalo da se stide. Stid je sredstvo represije.
