Vojne trupe su bile spremne da krenu u pohod. Politički i vojni vrh nisu podigli gotovost samo nekih jedinica, što bi bilo u skladu sa dimenzijama incidenta, nego čitave Vojske Srbije. Gde bi oni uopšte krenuli?

U Srbiji treba da se ustanove novi državni praznici. Istorijski datumi kada nismo započeli ratove. Jedan od tih datuma mogao bi da bude i 29. septembar – Dan kada nije počeo rat sa Kosovom.

TV Pink je direktno prenosio govor Aleksandra Vučića sa sednice GO SNS-a. NUNS je onda podneo prijavu protiv Pinka REM-u, jer je političko oglašavanje van predizborne kampanje zabranjeno.

Vest o ukidanju leta za Malme sa niškog aerodroma bila je pokrivena posetom Vučića Nišu, gde je otvorio postrojenja austrijske kompanije koja ima „dužu i snažniju istoriju od starog Rima i antičke Grčke“.

U slučaju filma Mezimica najglasniji je scenarista Dimitrije Vojnov, koji je ceo slučaj proglasio cenzurom. Tako se borac protiv „autošovinista“ našao na udaru mehanizma čijem je usavršavanju sam doprineo.

Na ploči je sa velikim slovima kredom bilo napisano: “Živijo ustaški doglavnik Bile Mudak! Smrt narodu – Sloboda fašizmu!” (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 2004)

Srpski pravopis insistira na terminu lezbijka smeštajući čitav pokret u domen pravopisne greške.

Onaj fra Ive je nama vjeronaučkoj grupi rekao da će nas vodit u kino. Plus je rekao da sa nama će ić i ona sestra Melita. Mi smo svi navijali za Paklenu zavjeru. (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 2004)

To je poraz, a ne (samo) Kosovo. Kosovo je bilo poprište šepurenja balkanskih delinkvenata, koji svoje poslednje sklonište traže u odanim stranačkim torovima.

Tata je odmaknijo se od stola i viknijo je: “Alo! Alo! Ovo je Nova godina, a ne Drugo zasjedanje avnoja! Cili svit slavi euro, a vi bi ovdi vratili dinar, a!? Je li, bando pijana?!” (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 2002)

Kjučni politički račun bio je da je opravdano odustati od Jugoslavije da bi se ostvarila puna kontrola nad Kosovom. Jugoslavija kao način da se ostvare srpski interesi na Kosovu – to nije bilo dovoljno.

Igrajući ulogu časnog i predanog borca za zajedničko dobro čiji se napori uprkos svemu završavaju porazom, on svojim podanicima poručuje – ja sam jedan od vas. I ja, baš kao i vi, ratujem protiv jačih neprijatelja…

Ja tam jot maja beba ali ito ti pitem pitmo. Ta ti u pitmu kadem da te puno vojim i da ti ti nama Klvatima klatan. (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1995)

Pobedila je dakle „Srbija plakanja, a ne Srbija koja pobeđuje“ – zaključiće Vučić. A onda će i poimence pobrojati rasplakanu Srbiju: „Sonja Biserko, Sava Janjić i Rada Trajković i oni koji su tobože najveći nacionalisti“.

Sa dodele nagrade Svetlanama iz Peščanika: 18 godina posle izbora 2000. izgubili smo tekovinu za koju smo mislili da je zauvek osvojena – pravo da slobodno biramo svoje političke predstavnike.

Didi je u kužini visila slika od nekog barbe. Ja sam njega pitao: “Dida, koji ti je ono?” Dida je ustao se i rekao je: “To je drug Tito, naš precjednik!” (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1994)

Ova vlast je došla na vlast kritikujući 24 sporne privatizacije. A onda je privatizovala državu. I u tome ne vidi ništa sporno. Sporno joj je jedino to što se tu i tamo probije glas zdravog razuma.

Protest protiv „pronatalitetne“ politike biće održan u utorak 25. septembra na Trgu Nikole Pašića u 17 sati. Učesnici protesta će šetnjom do vlade izraziti nezadovoljstvo zbog ukidanja prava deci i porodicama.

Kao krpom, Vukosavljevićem su obrisali pod jedan mogul (ili pre – golem) rijalitija, predsednica vlade, te jedna članica REM-a. Na šta je Vukosavljević smerno odgovorio da je – sve to u redu i normalno.

Više ne pamti o čemu je govorio tako nadahnuto, šta je obećao a šta nije, da li se možda izlanuo, iznjakao, izblejao, muknuo, lupio nešto strašno ili smešno. Nešto važno mu je svakako izmaklo u tom obraćanju.

U svom gostovanju na TV N1 Momir Bulatović se, povodom izlaska iz štampe svoje knjige „Nevidljivi lanci: moć nepostojećeg novca“, između ostalog pridružio prorocima kataklizme kapitalizma.