Doći će dan, možda za nekoliko meseci, a možda i za nekoliko godina, kada će nelegitimno izabrani predsednik Srbije održati svoju poslednju konferenciju za novinare. Neka čitateljka to sama zamisli…

Toliko je, dakle, za pola decenije Vučićevog formalnog vladanja Srbijom građanima izbijeno iz džepa. Drugim rečima, 500 evra po stanovniku; čak i „bebi u kolevci“.

A kad se ništa ne desi – vlast mora da prepriča predstavu koju je publika propustila. Pa ministarka oceni da je ponašanje opozicije vandalsko, a premijerka se izvinjava što nije izvela policiju…

Šta tu zapravo treba da se desi? Misija ove vlasti je da razori stari Beograd tako što će ga socijalno i politički dekonstruisati i sadržajno degradirati od kulturnog centra u kafanski raj. A nova elita se seli u Vučićgrad.

U Grčkoj se Istanbul zove Konstantinopolis, češće skraćeno: Poli, Grad. A stanovnici Carigrada i od 1453. Istanbula na grčkom se zovu samo Građani, stanovnici Grada.

Mama je pitala: „A di ćete vi dva?“ Dida je njoj rekao: „Idemo u komunizam!“ Mama je piljila u njega sa zinutim ustima. Tata je u kužini spustijo novine i zakolutačijo je sa očima.

Kao živi štit iskorišćenje su žene koje su, jednako kao u oružanom sukobu, pod egzistencijalnom pretnjom da izvrše naredbu. Od svih učesnika u tom besmislenom igrokazu samo su one igrale na život i smrt.

Taj se bunker ne osvaja, on se sam predaje i pada u naručje novog gazde, kad padne i sve drugo. Za subotu je ipak najavljena mlaka bitka za to utvrđenje, koje je postalo osnovo komandno mesto vrhovnog vođe.

Ne zanosim se time da će moj tekst potresti svet kao upozorenje one male Grete da zemlji preti krah ako se ekološki ne uozbilji. A rat nije manje opak: zapravo je najveća ekološka katastrofa.

Stvar sa nezavisnošću Kosova je zapravo već neko vreme rešena. Kako to znamo? Recimo tako što naši najviši zvaničnici učestalo prolivaju suze nad manjkom ljudskih sloboda i nepoštovanjem prava na Kosovu.

Gazdinsko obilaženje cele Srbije, koje je podvižnik sam sebi zadao, a za koje mu ja plaćam gorivo i svitu, nadahnulo je trudbenike televizije da posebnom bojom obeleže nahije koje je vladar osveštao.

EU perspektiva nam je na ledu. Ali oduvek je i bila, to nije novost. Dobra vest je da građani protestuju, jer je nakon toliko godina sazrela svest o značaju jakih institucija.

Dobro, nisu bili baš tenkovi, kako se pevalo u popularnoj pesmi iz osamdesetih, nego samo ministar policije. Ali, pitanje stoji – zašto ministar policije i u kom svojstvu pregovara sa radnicima Pošte u štrajku?

Beograd je osvanuo bez svoje centralne zone. A ona ga čini onim što jeste, kroz nju protiče život čija je analogija krvotok. Nema sumnje da je nalog za orgijanje po nekada velikom gradu stigao sa najvišeg mesta.

Dan pre izricanja konačne presude Karadžiću u Hagu, u Beogradu je održano ročište u procesu protiv osmorice osumnjičenih za učešće u ubistvu oko 1.300 civila u selu Kravice kod Bratunca, 14. jula 1995.

MUP je sve dokumente o nabavci i postavljanju 1.000 kamera za prepoznavanje osoba i tablica kola na preko 800 lokacija u Beogradu zaštitio oznakom „poverljivo“…

Ako 60% vašeg budućeg dohotka zavisi od mesta rođenja, 20% od pripadnosti vaše porodice određenom društvenom staležu, a svega 20% od ličnog truda i rada, to znači da vam je jedini izbor „glasanje nogama“.

Demonstracije ne ugrožavaju slobodu kretanja (mada vlast često podmeće kola Hitne pomoći koja navodno ne mogu da prođu), jer neometanog kretanja odavno nema po svojski obogaljenim ulicama…

A u saopštenju stoji da se Pošta ograđuje od demonstranata koji na proteste izlaze u svojim radnim uniformama. Sve u svemu, u Pošti je sve u redu, a kome je do politike neka izađe na ulicu, ali bez uniforme.

Pred turske lokalne izbore 31. marta, na kojima Erdoganova stranka može da izgubi Istanbul, u kome je on započeo svoj uspon kao gradonačelnik.

On je u stanju da do podneva kleveće NATO, da posle podne sklapa unosne ugovore s funkcionerima Alijanse, a da uveče s Rogozinom odigra partiju šaha i seća se dobrih starih vremena Slobodana Miloševića.

Reč je o Vučićevoj poseti građanima zaduženim u švajcarskim francima, koji su protestovali ispred Kasacionog suda u Beogradu. Kojih je bilo više nego ikad, jer su polovinu činili agenti u civilu. Nema veze.

Stereotip o zdravoj senilnosti kazuje da je duga seda brada znak mudrosti koja mlađe i podložne učenju izvodi na pravi put. Mada je isti takav starac kod Domanovića slep i vodi izgubljenu gomilu pravo u propast.

Imamo posla sa čovekom spremnim da učini sve kako bi ostao na vlasti. Ako ipak nije učinio sve – a nije – onda to znači samo jednu stvar: da nije mogao. Ovo je već značajan uvid o tome kako čitati predsednika.