U skladu sa Članom 83. Zakona o javnom informisanju i medijima objavljujemo demanti Medijske mreže Zapadnog Balkana Antidot na tekst našeg autora Ljubodraga Stojadinovića „Malanje Vučića u Đinđića“.

Nije novost da vanbračna zajednica kao pravni institut prolazi dug i mukotrpan put u pokušaju da se izjednači sa brakom, iako je Ustavom izjednačena sa bračnom.

Sedam meseci od potpisivanja memoranduma o osnivanju nacionalnog SOS telefona, na taj broj se i dalje javlja automatska sekretarica. Nadležni ministar kaže da će uskoro rešiti taj problem.

Mogu li se od ćirilice napraviti Srbi? Šarčević i Vukosavljević veruju da mogu. Šarčević taj identitetski inženjering zove još i „nacionalnom naukom“. Umesto nauke, u sintagmi bi bolje stajala reč – alhemija.

Episkop kalavritsko-egalejski Ambrosije izjavio je da je požar božji odgovor na vladu koju vodi ateista. Arhiepiskop Atine i cele Grčke Hijeronim je na to izjavio da je bog ljubav, a ne osveta.

Savez za Srbiju je još jedna politikantska abominacija, mehanički zbir negativnih veličina koji tvori samo veću negativnu vrednost u formi isprazne pojave.

Koje uređenje može da obezbedi unutarevropski mir i da, uz to, ukloni kolonijalističke i imperijalističke ciljeve evropskih država? Potreban je sistem pacifikacije i komercijalizacije Evrope.

Već se rasplamsala kritika programa Saveza za Srbiju i njegovih 30 tačaka. Čak i ako bismo iz očaja podržali ovo okupljanje, naša očekivanja moraju biti skromna.

Radi se o nastojanju ministra Vukosavljevića, inspirisanog posmatranjem reklama i firmi koje su često latinične, da javnu upotrebu pisma upodobi službenoj upotrebi ćirilice.

Predsednik izgleda baš ne pravi razliku između svog i državnog novca. Inače ne bi obećavao „najmanje 200 ako ne i 250 miliona evra“ za „nacionalni stadion“ i još pride 35 miliona za sređivanje starih.

To što nam ne treba još jedan stadion i još jedna patrijaršija vlast ne zanima. Ona samo želi da sada kada „svi Srbi znaju da su izgubili Kosovo“ namiri one koji bi zbog toga mogli da se pobune.

Ima li većeg neznanja, bezobrazluka i prostačke besprizornosti od nasilnih biografskih, političkih i vrednosnih paralela između Đinđića i Vučića. To su dva sasvim različita sveta, neuporediva ni u čemu.

Režim ne krije svoje namere, a predsednik ponavlja da je Kosovo izgubljeno i da Srbija tamo ne kontroliše ni metar teritorije. Međutim, javnost ne reaguje.

Šta nam to novo nudi SZS sa svojih 30 tačaka „strateških pravaca delovanja“? Da li su efektno formulisane alternative onome što Vučić loše radi? Ozbiljan program i populizam teško opstaju zajedno.

Kad se pogleda tih 30 tačaka, bolje bi bilo da se nisu dogovorili. U poređenju sa savezom na vlasti, ovaj drugi nudi samo još istog. Desnica na vlasti, desnica u opoziciji, a ishod je Srbija bez politike i opozicije.

Koji je značaj činjenice da Nedić nije sudski rehabilitovan? Njemu je u jednom delu javnosti obezbeđeno mesto zaštitnika srpskog naroda i žrtve komunista i nema te sudske odluke koja to može uzdrmati.

Bauk tehničkog pregleda kruži Srbijom; mesta sa kojih kandidati bivaju vraćeni zbog rđe na šasiji, izgrebanih migavaca, ulubljenih branika, izrasla su preko noći u saobraćajnu Svetu inkviziciju.

Da li su Srbi na Kosovu ugroženiji od Srba u Crnoj Gori? Ili su Srbi u Hrvatskoj ugroženiji i od prvih i od drugih Srba. Patrijarh Irinej se dvoumi. Možda zato što nije, kako sam kaže, „baš mnogo upoznat“.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti predviđa velike uštede, uz mnogo veći profit privatnog sektora. Javna rasprava traje samo do 5. avgusta.

Marko Đurić je stigao do negacije svog patriotizma rekavši da se sa Prištinom moramo dogovoriti i naći kompromis. Ako ne bude tako „ne bismo mogli da osiguramo da nam deca neće ginuti“.