Namera mi je da ukažem na ključni problem sa kojim se suočava EU, ali bi pre toga imalo smisla videti zašto je toliko zemalja želelo, a neke još uvek žele da joj se pridruže.

Kaluđeri beže iz kosovskih manastira i idu za vladikom Artemijem. Zajedljivi komentatori kažu da se u crkvi zbiva „jogurt revolucija“.

Neki bi stranac postojanje Srebreničke ulice na Kosančićevom vencu vjerovatno doveo u vezu sa Rezolucijom o Srebrenici, no mi znamo da takva veza ne postoji.

Neslavno je okončana supertajna operacija hrvatske kontraobavještajne službe koja je trebala stvoriti uvjete za srpsko priznanje Republike Kosovo.

Demokratska stranka na izborima za nacionalne savete nema šta da traži. Izigravanje političke volje birača ima svoju cenu.

Hrvatska, zna se, nije ratovala u BiH, samo je na ime “učinjenih usluga” – isplatila 9,2 milijuna njemačkih maraka generalu Mladiću.

Politika kursa se podržava preko finansiranja rezervi. Znači li to da su devizne rezerve dovoljan uslov održanja određenog kursa? Ne znači.

Stanovništvo Srbije deli se na političare i na birače. Ono što su za Marksa bili buržuji to su sada političari, sredstva za nerad u njihovim su rukama.

Tri su osnovna razloga za to što je posle 2000. sve pošlo putem razvoja usluga, a ne proizvodnje za izvoz.

Judeofobija doživljava drugu mladost. Nekadašnja žrtva preobrazila se u mučitelja koji je po svemu nalik na svog dželata.

Društveno politička situacija u susednoj i prijateljskoj državi Dembeliji počela je da se usložnjava, mada je još daleko od neizbežne.

U ovoj zemlji mrtvaci definitivno nemaju mira. Sada je na red došao Njegoš, na sajtu Peščanika plamti polemika o njegovom liku i delu.

Lutke koje su nekada odavale kičast ukus i pripadnost sirotinji koja nema za bolje, predstavljaju izuzetan antropološki fenomen.

Pominjanje Tita bio je instrument-merač straha među ljudima: o njemu se moglo slobodno govoriti jedino privatno, po mogućstvu u društvu proverenih istomišljenika i prijatelja.

Iako srpska propaganda nastoji da stvori utisak kako je prijem Srbije u EU gotova stvar, stvari stoje drugačije i nepovoljnije.

Teza antirealizma može se izraziti ovako: Nema smisla govoriti o svijetu nezavisno od naše pojmovne sheme kroz koju pristupamo realnosti.

Princ Sidarta je shvatio gde živi kada je izašao iz palate i ugledao bolesne i uboge, princu od Andrićevog venca ne pomaže ništa, on je odavno odlučio da laže i sebe i nas.

S dnevnicima Ratka Mladića događa se ista besmislena priča kao i onomad kad je uhapšen “ludi doktor” Radovan Karadžić.