Kao što je Njujork svojevremeno imao Baskijata ili Kita Haringa, kao što Bristol i London imaju Benksija, tako i Beograd ima svog neprikosnovenog šampiona ulične umetnosti.

Šta je bila Jugoslavija i jugoslovenski komunizam? O tome sam slušao još kao dete, i malo šta od toga sam razumeo. O toj mojoj zbunjenosti govori ovaj skromni esej, koji je zapravo jedno nepotpuno sećanje na godine hladnog rata.

Politika zidova u školama i javnim ustanovama, kako god okreneš, nije naivna i nevažna stvar, ni u diktaturi ni u demokratiji.

Plašili smo se Hrvata, muslimana, Albanaca i NATO-a. Onda smo dekodirali mapu opasnosti za srpstvo; sada se plašimo pomračenja sunca, navijača, homoseksualaca, sopstvene dece, pasa lutalica, vakcine protiv gripa i prvog snega. 

Da odmah objasnim: nostalgija nam uvek govori više o tome čega danas nema, šta nedostaje ovde i sada, nego o tome kako je to lepo bilo nekada.

Kako drugačije sem kao fantazmagoričnu okarakterisati vest da je predsednik Srbije Boris Tadić lupio prvu klapu na snimanju serije Selo gori, a baba se češlja?

Evropska komisija je nedavno preporučila da se sa Makedonijom mogu započeti završni pregovori o njenom učlanjenju u Evropsku uniju, pod uslovom da se do decembra reši grčko-makedonski spor oko imena ove mlade države.

Nostalgija nam uvek govori više o tome čega danas nema, šta nedostaje ovde i sada, nego o tome kako je to lepo bilo nekada. Zato svaka refleksija o toj pojavi mora da se usredsredi na sadašnje stanje i osećanje ljudi u vezi s njom.

Možda se pisac redaka koji slede ne bi laćao pera – odavno smo dosadili i Bogu i ljudima – da nema neke primedbe na tekst M. Miočinović objavljen u listu Danas. 

U javnosti se raspirila diskusija o buketu pitanja koja se postavljaju oko zaduženosti zemlje prema inostranstvu.

Sramežljivost naime nije stvar kućnih haljina i donjeg rublja, nego svojevrstan oprez, gdje se odlučujemo o stupnju otvorenosti ili zatvorenosti prema drugome.

Možda baš dok čitate ove redove, u Vladi razmatraju Nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine, ili kako se već zove to čudo koje bi imalo biti okvir i pretekst za Statut Vojvodine.

Objavljujemo nekoliko pesama iz zbirke Jadi srpske duše Miodraga Stanisavljevića iz 1995, njegove poslednje zapise i deo razgovora sa njim za Peščanik iz 2000. godine.

Enver Kazaz, član PEN centra BiH poslao je otvoreno pismo SANU kao odgovor na poziv za učešće na naučnom skupu posvećenom književnom delu Meše Selimovića.

Čudo je ta “meka moć” Evropske unije: ona lomi opstrukcije i otpore efikasnije od sovjetskih tenkova i američkih marinaca zajedno.

Kad proizvodnja ne raste ili kad raste sporo, spoljni dug raste brže, što je neodrživo, jer u nekom času više neće imati odakle da se vraća. 

Vrhovni sud Srbije je presudio da i čovek koga crkva iseljava ima neko pravo – to je stečeno stanarsko pravo – i došli su izvršitelji.

Pre nešto manje od godinu dana Kabinet predsednika Republike odbio je molbu jednog stranog državnika da poseti Srbiju.

Klinton-performans u Prištini i nedavni Medvedev-performans u Beogradu vredni su poređenja na više nivoa.

Bez naučene društvene istorije, ekonomska i politička istorija su nerazumljive.