Viktorija Nuland, podsekretarka za politička pitanja SAD, prekjuče je tvitom izrazila zadovoljstvo svojim razgovorom sa našim predsednikom.

Dečaka iz Zaporožja je majka ubacila u voz, stavila mu crveni ranac na leđa i na nadlanici mu napisala broj rođaka u Bratislavi. Drugi dečak se zove Kiril, ima 12 godina i živi u Moskvi, učenik je 6. razreda.

Izjavom da hrane i nafte ima dovoljno i da građani ne treba da žure sa kupovinom, a da je problem samo cena te robe, u stvari se poručuje da se požuri sa kupovinom.

Zavisnost ruske privrede od izvoza sirovina veća je od zavisnosti zemalja uvoznica… Ono što će se postići silom biće gore od onoga što se moglo postići političkim putem.

„Okej, bolje da van rečen, da kome ne pukne srce! Ovo je bila vježba! Dogovorili smo se da puknemo uzbunu za atomski napad, da se malo treniramo za slučaj nuklearskog rata!“

To što je Rusija u stanju da Evropu uceni naftom i gasom, kako je to otvoreno priznao novi predsednik nemačke vlade Olaf Scholz, u velikoj meri je zasluga njegove prethodnice Merkel.

Ogromna solidarnost čeških građana prema izbjeglicama iz Ukrajine praćena je porastom rusofobije. Bizaran je primjer preimenovanja ruskog sladoleda u ukrajinski od strane jedne češke firme…

Istina je sledeća: ruska invazija Ukrajine jednako je protivna međunarodnom pravu kao i NATO bombardovanje Srbije 1999. i kao američka invazija na Irak 2003. Sve su to primeri agresije.

Jedno je istorija, a drugo racionalizacija istorijom. Uzmimo istoriju Putinovog uspona na vlast. Prvo je bio rat u Čečeniji koji nije bio popularan, ali koji je ojačao centralnu vlast.