U najkraćem, „obnova zadrugarstva“, o čemu širom Srbije upravo teče „javna rasprava“, zapravo je paravan za učvršćenje i proširenje „izborne baze“ vladajuće Srpske napredne stranke.

Vulin je oglašavao svaku čarku sa susedima, pokušavajući da tako javno obnovi samoljubivu i arhaičnu hipotezu vladara i vlasti: neprijatelj nikada ne spava, kao što nikada ne spava ni predsednik Srbije.

Građani treba da shvate – tu su gde su, ne zbog katastrofalne politike predsednika, nego zato što su lenji, glupi i neinventivni, za razliku od svojih novih gospodara koji su oličenje protestantske vrline.

U zgradi Rektorata održana je javna rasprava o nacrtu Zakona o visokom obrazovanju. Predlog novog zakona u septembru će ući u skupštinsku proceduru, a reakcija javnosti na taj nacrt praktično nema.

Nije prvi put da se ovde dolazak jedne strane kompanije s ponudom slabijeg kvaliteta slavi kao nacionalni uspeh. Setićemo se dolaska restorana McDonald’s krajem osamdesetih godina XX veka. Pesme su pevane o tome.

Google se već neko vreme nalazi u nezavidnom položaju. U toku je zvanična istraga koja treba da utvrdi da li Google, suprotno zakonu, žene plaća manje nego muškarce.

Ministarstvo finansija i Vlada već su prekoračili rokove za pripremu nacrta, odnosno predloga završnog računa za 2016. A nema ni završnog računa za 2015.

Nijedno udruženje građana, pa ni Savet za štampu, ne može odlučivati o pravima i interesima stranaka u sporu, jer su ta pitanja u (makar i delimično) demokratskim zemljama u nadležnosti sudova.

Ovo ludo vreme je dobilo ime. Nazvali su ga – Lucifer. Preporuka lekara je da se, dok Lucifer ne prođe, ne izlazi iz kuća. Nažalost, ne i da se ne izlazi u javnost: vrelo vreme izmamilo je mnogobrojne neprimerene izjave vlasti.

Obratite pažnju na nalepnice na kolima hitne pomoći: veliki broj tih kola Srbija je dobila kao donaciju. Svaka osoba slabijeg zdravlja u Srbiji potencijalni je strani plaćenik, i to u doslovno egzistencijalnom smislu.

Jednakost za LGBT+ osobe u vojsci ne znači napredak za ljudska prava, već označava perfidnu inkluziju marginalizovane grupe u represivni sistem koji tu grupu nužno ponižava i ukida joj sva prava.

Da li je to Vučić mislio na unutrašnji dijalog s onih 600 do 900 hiljada građana Srbije koji smatraju da s njegovom vladavinom ipak nešto nije u redu? Ne, on je gađao najtežu temu, Kosovo.

Iz knjige Ženske ikone XX veka: Kakve god da je uloge igrala, ostaje zapamćena po pogledu, najjačem elementu ikone koju je stvorila: nezavisna, opasna, nekomformistička evropska žena…

Ne samo što je dijalog nedemokratski i orkestriran, nego je i intelektualno i moralno skučen. I kod pisca i kod naučnika, da predsednika i ne pominjemo, upadljivo izostaje svest o istorijskoj odgovornosti.

Pisci, akademici, crkveni velikodostojnici, doktori nauka, pekari, lekari, apotekari, traktoristi, nezaposleni, svi već „bruje“ o tome kako je dijalog „prava stvar“. Ali – dijalog o čemu?