Entuzijazam sa kojim DSS razara društveno, državno, nacionalno tkivo, fanatična ubeđenost sa kojom vodi najprljaviju kampanju koja je viđena na ovim prostorima, kao i to što će se stopiti sa radikalima, ne ostavlja gotovo nikakakav prostor za optimizam.
Šta bi bilo sa penkalom kojim bi nekakav spiker novog parlamenta potpisao raskid sa svetom! I na kom mestu, i sa kakvim pamćenjem bi se u budućnosti sreli Božini i njegovi unuci?
Italija je danas jedina zemlja u Evropskoj uniji u čijem parlamentu ne postoji nijedan poslanik deklarisane levice.
Izgleda da je lakše biti Srbin nego čovek. “Budimo ljudi, što reče neko, iako smo Srbi” – govori odnedavno Njegova Svetost Patrijarh Srpski Pavle, nimalo bezazleno, suočen sa istinom.
Vidim da su svi, i Tadić, i Nikolić i Vučić, i Koštunica… pa čak i Andreja Mladenović, usvojili tzv. alfa-mužjak sedenje.
Pravnička je tuga pregolema – u Srbiji paragrafa nema, da izbrišu potpis od penkala, kojeg nama Jevropa je dala!
U interpretaciji srpskih nacionalno svesnih stranaka i njihovih lidera autor Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje, u originalu, je srpska vlada i, naravno, sam predsednik te vlade.
Prijehavši u Zagreb, što reče pesnik, na informaciju ovde nepoznatu naleteo sam tad, sasvim slučajno: da su doktor Koštunica i magistar Ilić unajmili jednu hrvatsku firmu za odnose s javnošću da im radi predizbornu kampanju.
Nedavne izjave njegovog nekadašnjeg duhovnika iz Čikaga, velečasnog Džeremaje Rajta dovele su u pitanje Obaminu sposobnost procene.
Posmatrači zločina su uživaoci iz druge ruke, bez dovoljno odlučnosti da ga sami čine, ali sa puno dobre volje da opravdaju i podrže učinjeno…
Jedna od stvari na kojima je Radovan Karadžić najupornije insistirao u mjesecima uoči rata jest podjela Televizije Sarajevo na tri nacionalna kanala.
Neko je ovih dana iz nekog budžaka iskopao deset godina stari snimak javnog duela Vojislava Šešelja i Zorana Đinđića, prikazao ga na televiziji B92, okačio ga na YouTube.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, i Republike Srbije.
Potpuna paraliza nervusa legalisa podržana endemskom mitingaškom razjarenošću dovela je doktora prava Vojislava Koštunicu do toga da obeća i/ili tvrdi da je potpis na SSP isto što i priznavanje nezavisnog Kosova.
Sedam stotina miliona evra. Toliko će otprilike koštati društveni proizvod zemlje šest neradnih dana tucanja i opasuljivanja.
Svi su, umorni od svega, jedva dočekali ove praznike koje ne slave, da uteknu iz stvarnosti; neko u Egipat, neko u Grocku, neko na terasu, a neko u zadnje dvorište roditeljske kuće.
Radio emisija 02.05.2008, govore: istoričarka Dubravka Stojanović, dramaturg Ivan Medenica, publicista Mirko Đorđević, novinar Teofil Pančić i dramski pisac Biljana Srbljanović.
I tako se islam na kraju pokazao podložnim evropskom uticaju Hitlera i Staljina. Pored toga što su bili antisemitski, antiliberalni, antiindividualistički, antidemokratski i antiracionalni, totalitarni kultovi prošlog veka bili su i kultovi smrti.
Tovarna te klice na delo
Gres spet!!
Delajo.
29. aprila 2008. lider LDP-a Čedomir Jovanović položio je venac na Mostu Suade Dilberović i Olge Sučić, koje su tu poginule kao prve žrtve rata u Sarajevu, rekavši da su izrazi izvinjenja za greške pojedinaca izgubili svaku težinu u Bosni i Hercegovini.
Radikali + Koštunica + Dačić ponašaće se, u slučaju da oforme vladu posle 11. maja, kao pacov na trbuhu svoga naroda.
Čak se i tehnički premijer ozbiljno zabrinuo. On, koji svakodnevno, poput lekarskog konzilijuma, pismenim putem obaveštava naciju o stanju “srca Srbije”, rve se sa tegobama koje mu stvaraju Ren, Solana, Dinkić, Čanak i svi ostali “domaći krpelji”.
SAA je odlična vest, posle toliko vremena. Sad smem da priznam da sam osećao zadovoljstvo i zbog pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima.
Uskršnja poslanica SPC i ’’kosovski zavet’’ o Kosovu i Jerusalimu, i potpisivanju sporazuma sa EU. Matrica jedne etablirane ideologije na kojoj stoji V. Koštunica.
Koštunici bih naručio pesmu od “Partibrejkersa” – “Hipnotisana gomila”, to je ono “mi ne idemo nikud, mi ne radimo ništa, mi smo jedna obična hipnotisana gomila”. Mlađan Dinkić, tehnički ministar, Press, praznični broj.
Čitava diplomatska pizdarija okončana je kad je svoj ćirilični potpis na famozni SSP stavio potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Čovek koji je svoje premijerovanje mahom proveo u izolovanoj keliji, najedared se pred izbore dao u intenzivnu samoeksploataciju.
Nudimo vam skraćeni prikaz-analizu podataka kako bismo unijeli više svjetla i ponudili dodatna objašnjenja vezana za događaje u Sarajevu u periodu 1991-1995.
Kada o Bosni govori, ne govori on o državnim institucijama, već o, za njega, veoma precizno definiranom MI: “Ovu će zemlju spasiti ljudi čistoga srca, a ima nas dovoljno”, kaže.
Ljude se može dijeliti na jake i na slabe, ali ne treba prekoravati slabe: postoje razlozi za to koji ih pravdaju.
Sa ratom se ništa nije izmijenilo; šta su, npr., pisci uradili nakon što je izgorjela Vijećnica? Šta su uradili znanstvenici i historičari? Ništa. Valjda zato što tamo, ionako, nisu zalazili.
Adornovo i Fromovo učenje (kao i i čitave Frankfurske škole) poslužilo je kao osnova za izradu F-skale. F u ovoj skali označava fašizam.
