Sve vrvi od lopova i razbojnika, onih na vlasti, koje pokorno opslužuje korumpirana inteligencija, “cilindraši”, kako kaže Krleža, a tko se usudi kazati istinu završava na sudu, u izolaciji, “na rubu pameti”.
Šta još treba da izgubimo da bi ti otišao, neprestano okrivljući druge, nikad sebe. Vladan Batić, lider DHSS u pismu premijeru Vojislavu Koštunici, Beta, 25.02.08.
Kakva je samo bila uzaludna petooktobarska nada da će doći dani kada neće nastati opšta pometnja i prekid u saobraćaju zbog dolazaka, prolazaka i ostanaka naših i međunarodnih političara.
Gotovo sve krize u Rusiji su proistekle iz toga što ta zemlja nema uspešne mehanizme za prenošenje vlasti s jedne na drugu državnu administraciju.
Ovih dana otvaram novine očekujući da na prvoj strani ugledam crnu hroniku: da li je građanin Koštunica Vojislav uhapšen?
Možda je već sve rečeno, ali mene nešto vuče da još razmišljam o postupku dve građanke, Maji i Jovani, koje su, nažalost, nekoliko dana bile “zaštitno lice” Srbije na Jutjubu.
U moru stranaka s obećavajućim konceptima nije se baš lako snaći niti politolozima i folozofima, niti književnicima i povjesničarima, a kamo li običnom čovjeku.
Vaš mit mora da bude prvi na listi svih prioriteta, vaš mit treba da bude večito aktivirana ucena za vašeg koalicionog partnera, pošto sisu vašeg mita sa uživanjem sisa i gotovo cela opozicija.
Umro je Janez Drnovšek, čovek sa bogatom političkom karijerom i sa malo godina (svega 58).
Rusi dolaze. Oni su već došli predajom dela energetskog sektora ruskoj državi. To nije privatizacija, niti je zakonita, i može da bude osporena kad se u Srbiji uspostavi vladavina prava.
U sredu, 27. februara navršava se 15 godina od otmice i ubistva 19 Bošnjaka, državljana Srbije i Crne Gore, putnika u vozu na relaciji Beograd-Bar. Za zločin je osuđen samo jedan počinilac.Porodice još uvek tragaju za telima svojih najmilijih. Žrtvama još uvek nije podignut spomenik.
Usred bučnih potresa koji okružuju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, malo je ljudi zastalo da bi primetilo kakav je to nesvakidašnji dokument.
Obimni i ubedljivi dokazi potkrepljuju umešanost Srbije, kao glavnog aktera ili saučesnika u genocidu koji se dogodio u Srebrenici – Nesaglasan sa metodologijom Suda za procenjivanje činjenica i izvlačenje zaključaka iz njih…
Kada je, u noći demonstracija, iz američke ambasade policija izvukla telo, spaljeno do neprepoznavanja, nemiri u Srbiji su odneli možda tek svoju prvu žrtvu.
Tragedija se ponavlja kao farsa sa sve pevanjem, pljačkom i paljevinom. Samo što se ovoga puta zbiva na ulicama Beograda. Falilo je još samo da Voja Koštunica načulji uši i pita: “Ne čujem dobro! Koga? A, Čedu!”.
Nacional
Bila sam u Beogradu u nedjelju kad je Kosovo proglašeno državom. Na ekranu svog televizora u hotelskoj sobi gledali smo što “huligani” rade Beogradu. Dijelila nas je jedna ulica. U ponoć je portir zamolio moga muža da skine tablice s automobila.
U predvečerje petog februara u punom su tramvaju trojica nasilnih tinejdžera napali šesnaestogodišnjeg Denisa Mrnjavca.
Nije, dakako, slučajno što se za SR Njemačku kaže da je šampion u “kulturi sjećanja”. Ova je zemlja, naime, nakon poslijeratnih taktiziranja s preživjelim neonacistima krenula u istinsku denacifikaciju.
Neupućeni bi pomislio da Njemačkom hode samo neonacističke horde, njih i ima, nažalost, ali nije njihov način mišljenja (i delanja) ono što određuje vladajuće tokove u ovoj zemlji. I srećom da je tako.
Šta se desilo sa tim Kninom i šta se desilo sa zavetima da gde je „Srbin, tu je Srbija“? Koliko ja vidim, gde je „Adidas“, tu je Srbija. Nenad Čanak, lider LSV, Beta, 24.02.08.
Mislim da takvo rješenje postoji, pa ću ovdje iznijeti jedan prijedlog, svjestan naravno da on ima vrlo male (zapravo – vjerojatno: da nema nikakve) šanse da bude prihvaćen. No, bit će dovoljno ako potakne druge na razmišljanje o mogućim rješenjima.
Dok budete čitali ove redove bit će u Madridu u formi mjuzikla obzirno ispričana priča o jednom mladom životu koji skončava u genocidu.
Pre otprilike godinu dana Fidel Kastro je postao bloger. Gotovo svake nedelje ispisivao je svoja “Razmišljanja vrhovnog komandanta”.
S obzirom da je erupcija nasilja direktna posledica ogromne “patriotske” kampanje koju je Vlada vodila u protestu protiv priznanja nezavisnosti Kosova od strane niza zapadnih zemalja, naglašavanje nekih od najistaknutijih karakteristika kampanje i ukazivanje na moguće posledice čini se prigodnim.
Da, to su tvoja prava deca, a unuci Slobodana Miloševića, Tomislave Nikoliću. Među njima je onaj ljudski materijal kome si devedesetih godina prošlog veka, zajedno sa ciničnim vojvodom, gurnuo puške u ruke.
Radio emisija 22.02.2008, govore: Miša Vasić, Tatjana Tagirov, Miroslav Prokopijević, preslišavanje o Kosovu: Olga Popović-Obradović, Desimir Tošić, Mirko Đorđević, Slobodan G. Marković, Olivera Milosavljević, Srđa Popović, Mirjana Miočinović, građani Kosova… lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Ne postoji nasilje nad stvarima, kao što misle neki ministri. Postoji samo nasilje nad ljudima i drugim svesnim ili živim bićima.
U moru uzbudljivih vijesti u svezi s Kosovom skoro da i nije u zemlji registrirano da su se i u Evropskom parlamentu (EP) u Strasbourgu vodile dvije vrlo zanimljive rasprave, koje se tiču posredno i neposredno i regiona Zapadnog Balkana (ZB).
Izbori u Pakistanu 18. 02. 2008. transformisali su politički krajolik zemlje. Poreknuti su izveštaji o predizbornim mahinacijama, a niko nije obratio pažnju na to kako je Mušaraf pokušao da obezvredi izborne rezultate.
Od zvaničnog Beograda, posebno od predsednika Borisa Tadića, Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština i naselja na Kosmetu zatražio je „da se bori za Kosovo, koliko i Putin”. Politika, 19.02.08.
Dobar dan svima, a pre svega Beograđanima koji su jutros zatekli ulice čiste kao nove. Gradske službe su radile celu noć, pralo se, čistilo, uklanjali su se tragovi sinoćne sramote.
B92 – Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privođeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili.
